Site name

Na beogradskom konkursu za sufinansiranje medija najviše novca otišlo tabloidima

Nagrada 15 miliona za kršenje novinarskih standarda

Iako je Konkurs Grada Beograda za sufinansiranje medijskih sadržaja, kako se u njemu navodi, raspisan sa idejom da podrži javno informisanje i doprinese "istinitom, nepristrasnom, pravovremenom i potpunom informisanju svih građana Beograda", ...

1

Piše: I. Nikoletić

Beograd 09. novembar 2017. 14:00

Nagrada 15 miliona za kršenje novinarskih standarda

Foto: EPA/ JAN-PHILIPP STROBEL

...i ove godine je "nezavisna i stručna" komisija ipak odlučila da sa čak 15 miliona dinara podrži tri najpoznatija srpska tabloida.

Tako je Informer za dva projekta odneo ukupno pet miliona dinara, a istu sumu dobili su Srpski telegraf i Alo.

Jedan od najbitnijih kriterijuma za ocenjivanje projekata koji su dati u konkursu, navedene su i "veće garancije privrženosti profesionalnim i etičkim standardima", a upravo su pomenuti tabloidi najviše kršili profesionalne novinarske standarde. Tu bi se najpre, kako piše, gledalo da li su učesniku konkursa izrečene mere od strane regulatornih tela u poslednjih godinu dana zbog kršenja profesionalnih i etičkih standarda, a zatim, ako je mera i bilo, dokaz da su nakon izricanja kazne ili mere, "preduzete aktivnosti koje garantuju da se sličan slučaj neće ponoviti".

Prema nedavnoj izjavi Gordane Novaković, generalne sekretarke Saveta za štampu, to telo je od početka godine razmatralo 43 žalbe povodom kršenja Kodeksa novinara, od čega je najviše javnih opomena upućeno dnevnom listu Informer, ukupno šest, dok je Srpski telegraf prekršio Kodeks u četiri navrata, a dnevni list Alo u tri slučaja. "Najviše žalbi građana i organizacija stiže na Informer i Srpski telegraf i oni zaista najviše krše etičke standarde, daleko ispred svih ostalih. Prošle godine, ubedljivo najviše prekršaja imao je Srpski telegraf, pa Informer, potom Kurir i Alo", navela je Novakovićeva. Redovni monitoring koji Savet za štampu sprovodi, u tabloidima prikazuje kršenje profesionalnih i etičkih standarda u hiljadama slučajeva.

Ipak, sudeći po visini dodeljenih sredstava, komisiju su pojedini projekti posebno fascinirali, s obzirom da je od 74 pristigla projekta 24 prošlo konkurs, a svega njih 10 pokupilo višemilionske iznose koji se kreću od četiri ili pet do maksimalnih 6,9 miliona dinara.

Svoju odluku da novinama Alo dodeli pet miliona dinara za projekat "Beogradska rubrika u dnevnom listu Alo", komisija je obrazložila time da svojim "tehničkim kapacitetima" emitovanjem pokriva "kako Beograd tako i Srbiju", dok veliki tiraž lista "obezbeđuje održivost projekta i nakon njegove realizacije". Slično je ocenjen i projekat "Beogradski čovek" Srpskog telegrafa, jer "ostvaruje javni interes zbog aktuelnosti teme i dostupnosti većem broju korisnika, kako u Beogradu, tako i šire".

Alo nije jedini medij koji je redovne vesti o dešavanjima u gradu "poturio" umesto projekta, a gradska komisija to nagradila. Primera radi, Infobiro je dobio dva miliona dinara za "projekat" pod nazivom: "Beograd info, dnevne aktuelnosti", uz ocenu da se "javni interes ostvaruje stepenom organizacionih sposobnosti u dosadašnjem iskustvu". Takođe, televizija GEM iz Lazarevca (u vlasništvu Mikaila i Gordane Cvijović) dobila je milion dinara za "Beograd info", a Insajder tim, izdavač Informera, dobio je tri miliona za gradske vesti "Beograd na dlanu, iz minuta u minut".

Agenciji Beta, s druge strane, zbog istog argumenta je prijava na konkurs je odbijena, jer projekat "Grad Beograd - izazovi poglavlja 27", prema procenama komisije, predstavlja "redovnu aktivnost podnosioca" koju će on i inače "svojim budžetom realizovati".

Komisija nije bila posebno kreativna kada su obrazloženja podržanih ali i odbijenih projekata bila u pitanju, pa se u najvećem broju ponavljaju tvrdnje koje, prema dvostrukim aršinima "nezavisnih stručnjaka", često za nekog budu prednost a za drugog mana.

Tako je recimo listu Danas glavna zamerka to što bi se "projekat realizovao preko elektronskog medija koji kao medij nije zastupljen u dovoljnoj meri kako bi mogao da dopre do većeg broja građana". Istovremeno, komisija je "nagradila" lazarevačku TV GEM uz pojašnjenje da će "povećana informisanost građana na teritoriji Beograda biti omogućena putem portala, a samim tim će biti na široj teritoriji dostupna građanima".

Uz projekat Udruženja Eutopia, odnosno portala Pištaljka, koji se bavi istraživanjem korupcije i sukoba interesa u izvršnim organima Grada Beograda i gradskih opština, drugu godinu zaredom, gotovo ironično komisija navodi da istraživanja na kojima se bazira projekat "ne sadrže jasne činjenice koje bi bile od interesa za građane Beograda", a pored toga, "nisu jasno identifikovane i definisane potrebe ciljnih grupa".

Sa druge strane, već pomenute Informerove (Insajder tim d.o.o.) gradske vesti ocenjene su kao "projekat koji sadrži inovativne elemente i novinarsko istraživački rad", a "održivost rezultata, prema indikatorima i dosadašnjem iskustvu podnosioca projekta, ukazuju na to da će projekat biti održiv i nakon prestanka podrške". Pored ova dva miliona dinara, Informer je pokupio još tri miliona preko projekta ćerke firme Info IT Media d.o.o., kada je komisija utvrdila da je "značaj projekta višestruk".

Osnovani nakon otvaranja konkursa

Nepravilnosti i nezakonitosti iz prošlogodišnjeg ponavljaju se i na poslednjem konkursu, pošto su i ovaj put visoke sume pomoći dobila dva preduzeća koja su osnovana nakon raspisivanja konkursa. Pet miliona dinara otišlo je firmi Folim doo, koja je, prema podacima APR, u vlasništvu Marije Leković a registrovana 22. avgusta ove godine, četiri dana pošto je konkurs raspisan. Sutradan je osnovano i preduzeću za audio i TV produkciju Zofin doo, u vlasništvu Zorana Nikolića, kome je komisija namenila četiri miliona dinara jer je procenila da je projekat održiv, na osnovu "rezultata i iskustva tima" koji na njemu radi.

Rekorderi

Prema redovnom monitoring koji sprovodi Savet za štampu, od marta do decembra prošle godine, ukupno je zabeleženo 5.447 tekstova u kojima je prekršena bar jedna tačka Kodeksa novinara Srbije. U kršenju Kodeksa prednjači Srpski telegraf, sa zabeleženih 1.320 slučajeva. Sledi Informer sa 1.208 prekršaja, zatim Kurir sa 1.100 i Alo sa 810 prekršaja.

povezane vesti

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Eva

09. novembar 2017.

A Tramp kad kaze da laznim vestima treba ukinuti subvencije svi ga optuzuju da hoce da ukine slobodu medija, a ovde kod nas ne?