Milica Jakovljević: Srpska Džejn Ostin

Rođena je u Jagodini, u velikoj porodici Jakova Jaše Jakovljevića, državnog činovnika. Njen brat Stevan Jakovljević takođe je postao poznati srpski pisac, autor prvog srpskog bestselera „Srpska trilogija“. Detinjstvo i mladost provela je u Kragujevcu. Završila je Višu žensku školu u Beogradu, gde se školovala za učiteljicu. Posle Prvog svetskog rata preselila se u Beograd i započela novinarsku karijeru u dnevnim novinama Novosti. Na početku Drugog svetskog rata prekida rad i period okupacije provodi na ivici siromaštva i bede. Ipak, odbila je poziv da sarađuje u okupacionim dnevnim listovima Novo vreme i Obnova.

Nakon oslobođenja nastavila je da piše u Glasu, ali nije uspela dugo da se održi zbog prevelikog novinarskog napora, koji u tadašnjim uslovima („nema odmora dok traje obnova“) nije imao ograničene ni normu ni vreme. Uzaludno je pokušavala da se zaposli, a na sednici Saveza književnika Jugoslavije Oskar Davičo potpisao joj je profesionalnu osudu: „Neki drugovi ne pišu borbeno, onako kako naša stvarnost zahteva. Oni ne pišu komunistički, pišu buržujski sentimentalno i sladunjavo, kao Mir Jam.“ Molba za zaposlenje Mir-Jam odmah je odbijena s obrazloženjem da je imala prekid u radu deset meseci, zbog čega je izgubila status novinara.

Njen brat Stevan Jakovljević uspeo je da joj obezbedi malu penziju. Do kraja života živela je vrlo skromno. Javnosti nije poznato kako je Mir-Jam provela poslednje godine života. Početkom zime 1952. godine dobila je zapaljenje pluća koje je za nju imalo koban ishod. Umrla je 22. decembra. Vest o njenoj smrti nisu objavile nijedne tadašnje novine.

Široj javnosti Milica Jakovljević ostala je poznata po svojoj pitkoj prozi koja je obeležila domaću književnost između dva svetska rata. Pod pseudonimom Mir-Jam objavila je više ljubavnih priča i romana. Laki ljubavni sadržaji, kao i jednostavan, često sladunjav i iznad svega slikovit stil, obezbedili su njenim romanima stalnu popularnost. Stvarnu vrednost njenih romana predstavlja detaljno i autentično dočaravanje života i vrednosti građanske klase u međuratnoj Jugoslaviji, koje joj je donelo nadimak DŽejn Ostin srpske književnosti.

Mir-Jam se zalagala i za ženska prava. U vreme kada je većina žena još bila neobrazovana i potlačena, ona se borila za rodnu ravnopravnost, baveći se suštinskim problemima ženskog pola. Izdvojila se tekstom „Treba li podići ženi spomenik“, zalažući se da se ženama prizna svako umeće.

U monografiji o dva veka srpskog novinarstva (1791-1991) među sto najznačajnijih novinara uvrštene su samo tri žene – Maga Magazinović, Desa Glišić i Milica Jakovljević – Mir-Jam.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.