Agencija za borbu protiv korupcije zatražila je od Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu da proveri verodostojnost diplome sudske veštakinje Mirjane Labović o završenom Ekonomskom fakultetu u Prištini, ali do danas nije dobila informaciju da li je to učinjeno.
Predstavka je Agenciji dostavljena nakon pisanja Danasa, o tome da je diploma Laboviceve pod sumnjom, jer je na njoj oznaceno da je izdaje Univerzitet Kosova u Prištini, iako se ta visokoškolska ustanova nikada nije tako zvala. Naš list je prvi tekst o tome objavio sredinom aprila ove godine, ali zvanicnog reagovanja nije bilo. Naprotiv, naišli smo na zid cutanja.
Ministarstvo pravde, koje vrši imenovanje sudskih veštaka, i po nadležnosti je dužno da proveri da li oni ispunjavaju uslove za to zvanje, tvrdilo je da nije nadležno da istražuje falsifikat. Na pitanje Danasa, zašto, ako postoji sumnja da je rec o krivicnom delu, nije zatražilo da to tužilaštvo ispita, jer bi prijavljivanje takve sumnje bila i obaveza svakog gradanina, a državnog organa i po službenoj dužnosti, u Ministarstvu nam je receno da „sa tužilaštvom to ide drugacije“. Ministarstvo je, naime, prijavu da diploma veštakinje možda nije verodostojna, tretiralo kao pritužbu na njen rad, pa je taj predmet, zajedno sa dokazima koje je priložila jedna stranka u postupku gde Laboviceva veštaci, dostavilo postupajucem sudiji u Trecem osnovnom sudu u Beogradu.
I Danas je zatražio od tog suda informaciju šta je ucinjeno i da li su oni uopšte adresa za taj problem. Uz gomilu citata iz zakona o sudovima, veštacima, raznim postupanjima, izvukli smo jedino da je podnosiocu prijave dostavljen odgovor. Kakav, to ne piše.
Ni u Gradskom zavodu za veštacenje Danas nije bio bolje srece. U startu, vec kod prvog teksta, ogradili su se da nisu nadležni za imenovanje veštaka, vec da je to Ministarstvo pravde. Zatražili smo, potom, podatke o predmetima u kojima je Laboviceva, od 2011. kada je dobila status veštaka, bila angažovana. Tražili smo brojeve pod kojim se vode u sudovima, ko su stranke u postupku, koja je pojedinacna vrednost sporova. U GZV-u nam je odgovoreno da Laboviceva nije dala saglasnost za objavljivanje podataka kojima bi bila ugrožena njena privatnost. Naš list je zbog toga podneo žalbu Povereniku za informacije od javnog znacaja, koji je pre dva dana doneo rešenje i naložio da GZV tražene podatke dostavi u roku od pet dana.
Inace, diploma Laboviceve izgleda nije jedina, što pokazuju i reakcije na tekstove objavljene i u aprilu i ovih dana. Prema nekim tvrdnjama, postoji citava serija takvih dokumenata sa ociglednim „greškama“ ali i onih gde su „odstupanja“ od originala mnogo suptilnija. Spekuliše se da su osamdesetih godina to plasirali „odredeni krugovi bliski tadašnjim vlastima“, koji i sada predmete za koje su zainteresovani, provlace kroz mrežu „diplomaca“ zaposlenih sa takvim papirima u sudovima, tužilaštvima i drugim institucijama. Ukoliko je deo tih spekulacija tacan, objasnilo bi se sinhronizovano delovanje razlicitih nivoa vlasti u, na primer, 24 sporne privatizacije, ali i u drugim „škakljivim“ predmetima. Ipak, glasine je u ovom trenutku nemoguce proveriti, jer, izmedu ostalog, državne institucije o tome cute.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
