Site name

Kome smeta vraćanje imovine oduzete crkvama i verskim zajednicama

Srpski "latifundisti" koče ispravljanje višedecenijske nepravde

Pozdravljamo odluku da nam se vrati nepravedno oduzeta imovina. Raspolaganje tom imovinom nama puno znači, jer ćemo zahvaljujući tome stati na svoje noge.

2

Piše: Miroslava Pudar

09. novembar 2016. 08:30

Ovako je nedavno, prilikom licitacije crkvenog poljoprivrednog zemljišta, opisao situaciju sa restitucijom jedan od protonamesnika Srpske pravoslavne crkve. I zaista, svima je laknulo kada je počelo ispravljanje višedecenijske nepravde. Taj značajan posao, reklo bi se nepristrasno i posvećeno, sprovodi Agencija za restituciju, koja je do 2006. godine, kada je donet Zakon o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama, obradila sve zahteve za povraćaj crkvene imovine, a od 2011. godine zemlju vraća crkvenim zajednicama. Na tom spisku su SPC, Rimokatolička crkva, jevrejska i islamska crkvena zajednica i još nekoliko verskih zajednica. Prema rečima Strahinje Sekulića, direktora Agencije za restituciju, do sada je podneto 3.049 zahteva.

- Agencija za restituciju do sada je donela 2.025 upravnih akata, što je 66,41 odsto u odnosu na ukupan broj podnetih zahteva. Vraćeno je pravo svojine na oduzetoj imovini, ili dato pravo svojine na drugoj odgovarajućoj imovini, kao zamenska restitucija, na ukupno 55.563 hektara zemljišta, od čega je poljoprivrednog zemljišta 23.600 hektara. Od ukupno traženog zemljišta vraćeno je 67,60 odsto. Na osnovu podnetih zahteva crkve su tražile vraćanje 82.197 hektara zemljišta, od čega je 47.451 hektar poljoprivredno zemljište dok su ostalo šume i građevinsko zemljište - objašnjava za Danas Strahinja Sekulić.

Najviše crkvene imovine i poljoprivrednog zemljišta za vraćanje nalazi se na području Beograda i Vojvodine, gde je zabeležen i najveći otpor pojedinaca sprovođenju tog procesa. Inače, tako negativan odijum u javnosti, koji uz komentare "šta će zemlja crkvi" prati taj proces, nije zabeležen u vreme "tajkunskih" privatizacija. I to uprkos činjenici da SPC potražuje oko 30.000 hektara zemljišta što je prosečan posed samo jednog od nekoliko srpskih tajkuna.

- Pritisci i otpor konfesionalnoj, kao i opštoj restituciji, svakako da postoje. Najglasniji u tome su korisnici zemljišta i zakupci poljoprivrednog zemljišta, što ne čudi imajući u vidu činjenicu da se zemlja daje u zakup u bescenje, kao i da se ta ista zemlja izdaje u podzakup, što je nezakonito, pa vraćanjem poljoprivrednog zemljišta crkvama dosadašnji zakupci, ostaju bez značajnih prihoda. Posebno zabrinjava to što se preti podnošenjem krivičnih prijava policiji i pravosudnim organima, uz manje ili više prikriveno predočavanje njihovog uticaja na državne organe. Osim takvih pritisaka, korisnici poljoprivrednog zemljišta na sve moguće načine pokušavaju da odugovlače postupak restitucije, tako što odlažu dostavljanje dokumentacije Agenciji, ili uporno podnose tužbe Upravnom sudu protiv rešenja kojima se vraća imovina. Koriste se i argumentacijom koju Upravni sud ne prihvata kao validnu. Podsetiću da je do sada doneto na desetine presuda kojima su tužbe sa istim argumentima odbijene - ističe Sekulić.

Posle Drugog svetskog rata crkvama i verskim zajednicama imovina je oduzimana (bez tržišne naknade) primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa koji su primenjivani od 1945. godine. "Prvo su oslobodili zemlju a onda krenuli da oslobađaju imovinu i tavane", tako danas objašnjavaju građani proces oduzimanje imovine njihovih predaka, koja se sada u procesu restitucije vraća. Oduzimanje imovine na području bivše Jugoslavije vršeno je na osnovu četiri zakona: o konfiskaciji, o nacionalizaciji, o sekvestaciji i o eksproprijaciji, koje su pratili i zakoni o agrarnoj reformi i kolonizaciji. Procenjuje se da je najveći deo imovine oduziman konfiskacijom. Ovim pravnim instrumentom, čija je primena počela 1944. godine, privatna imovina oduzimana je u korist države i bez naknade.

Konfiskacije su bile "logičan" nastavak prethodno donetih krivičnih presuda za razne oblike neprijateljskih delatnosti u toku okupacije, a sud za utvrđivanje zločina i prestupa protiv srpske nacionalne časti izricao je, kao kaznu, gubitak nacionalne časti, što je podrazumevalo isključenje iz javnog života i gubitak građanskih prava, zatim laki ili teški prisilni rad do 10 godina i konfiskaciju imovine, potpunu ili delimičnu, u korist države. Zakon o konfiskaciji datira iz 1944. dok je nacionalizacija pokrivena serijom propisa usvojenih u periodu od 1945. do 1958. godine. Procenjuje se da je Zakonom o nacionalizaciji u državnu svojinu prešlo oko 3.100 preduzeća iz 42 privredne grane. Zemljište je oduzimano propisima o agrarnim reformama, ilustracije radi 1945. godine maksimum poljoprivrednog poseda iznosio je 50 hektara, da bi 1953. godine bio sveden na 10 hektara. Zahvaljujući agrarnoj reformi u Vojvodini je oduzeto 300.000 hektara obradivog zemljišta. Oduzimanje imovine nije mimoišlo ni crkve i verske zajednice.

De jure i de facto

Zakonom o agrarnoj reformi i kolonizaciji najviše štete naneto je Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kojoj je oduzeto 2.827 crkvenih i manastirskih poseda ukupne površine od 172.000 hektara. Zakonom o nacionalizaciji SPC je ostala i bez 2.000 akcija u Beočinskoj cementari, koje je stekla dajući u zakup zemljište beočinskog manastira. Bez svojih bankovnih uloga, osiguranja i kredita ostale su sve crkvene opštine u Srbiji, kao i akcija u bankama i osiguravajućim društvima. Srpskoj pravoslavnoj crkvi nacionalizovane su i najamne stambene i poslovne zgrade, a građevinsko zemljište postalo je društvena svojina.

Više od 1.600 zahteva SPC

- Srpska pravoslavna crkva podnela je 1.602 zahteva, a po broju aplikacija na četvrtom mestu je Banatska eparhija čija se potraživanja izražavaju cifrom od 133. Srpskoj pravoslavnoj crkvi, odnosno Patrijaršiji, eparhijama, manastirima i crkvenim opštinama u sastavu SPC, vraćeno je pravo svojine ili dato, na ime naknade, pravo svojine na drugoj odgovarajućoj imovini na ukupno 20.520 hektara. Očekujemo da ćemo imovinu crkvama vratiti u naturalnom obliku u narednih godinu i po dana - kaže za Danas Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Драгуљче

09. novembar 2016.

А оће они плаћат порез на ту имовину? Требало би, јер силно ово земљиште не служи у сврху богослужења, већ за богаћење. Закон их по овом основу не ослобађа пореза на ову имовину. Питање је да ли локалне пореске администрације примењују Закон или не. На ову имовину треба наплатити порез, који неће бити баш мали.

Marko Mitić

09. novembar 2016.

Stati na noge i konačno plaćati porez za ogromnu imovinu i usluge koju naplaćuju?