Site name

Ekonomista Dragovan Milićević o transfernim cenama kragujevačke fabrike automobila

Da li je Fijat uvećao rashode u Srbiji za 1,6 milijardi evra?

Od 2012. do 2016. u Srbiji je prijavljen uvoz "delova i sklopova za industrijsku montažu putničkih vozila" iz Italije i Poljske, koji je za 1,6 milijardi evra veći od izvoza ovih istih delova u Srbiju, prema evidenciji iz te dve zemlje

Podaci o vrednosti po kojima Fijat i eventualno neki njegovi dobavljači, iz Italije i Poljske uvoze opremu u Srbiju i podaci iz te dve države o izvozu tih istih delova u Srbiju, ne slažu se za čak 1,6 milijardi evra, pokazuje analiza ekonomiste Dragovana Milićevića, bivšeg državnog sekretara u Ministarstvu trgovine.

4

Piše: Miloš Obradović

Beograd 11. jul 2017. 12:00

Foto: EPA/ Srđan Suki

Uprošćeno, to bi potencijalno moglo da znači da kada Fijat uveze neki deo u Srbiju, on ovde prijavi da ga je platio po višoj ceni od stvarno plaćene. O razlozima bi se moglo samo spekulisati, ali činjenica je da je u praksama poreskih uprava poznato da globalne kompanije ovakve mehanizme ponekad koriste kako bi iz zemalja u razvoju, poput Srbije, iznosile profite u svoje matične zemlje na zapadu, tako što na ovdašnjim tržištima prikazuju manju zaradu "pumpajući" rashode, o čemu je nedavno bilo reči na skupu šefova poreskih uprava regiona. Kada se dokaže, ovo je kažnjiv prekršaj.

U slučaju Fijata, država Srbija je vlasnik jedne trećine kragujevačke fabrike. Nije poznato da li je država do sada ijednom dobila svoj deo profita koji ova fabrika ostvaruje.

Milićevićevi podaci pokazuju da su u periodu od 2012. do 2016. odstupanja u prijavljenim iznosima uvoza delova za montažu automobila u Srbiju bila oko 1,6 milijardi evra i prema mišljenju stručnjaka dobar deo toga mogao bi se odnositi na transferne cene kompanije FCA Srbija koja je jedina fabrika u Srbiji koja sklapa automobile.

Naime, podaci internet baze podataka trademap.org koja funkcioniše u sastavu Međunarodnog trgovinskog centra koji su osnovali Svetska trgovinska organizacija i UNCTAD pokazuju velike razlike između podataka o uvozu delova za automobile u Srbiju iz Italije i podataka "u ogledalu" o izvozu istih proizvoda iz Italije u Srbiju. Prema Milićevićevoj analizi, zasnovanoj na podacima iz ove baze, u Srbiju je u 2016. iz Italije uvezeno 300,7 miliona evra proizvoda sa tarifnim brojem 8708 koja označava delove i sklopove za industrijsku montažu putničkih vozila. Istovremeno, podaci o izvozu Italije u Srbiju proizvoda sa istim tarifnim brojem pokazuju iznos od 164,7 miliona evra.

Ako se pogledaju podaci za ostale godine unazad razlike su još veće. U 2015. godini razlika je bila preko 200 miliona evra, u 2014. preko 260 miliona evra, a u 2013. i više od 310 miliona evra. Deo ovih razlika se može pripisati carinama i porezima, pošto podaci trademap.org njih ne obuhvataju, ali svakako ne mogu objasniti dvostruko veće vrednosti uvoza Srbije iz Italije u odnosu na izvoz istih proizvoda iz Italije u Srbiju. Značajno neslaganje podataka o uvozu ovih proizvoda se pojavljuje i u razmeni sa Poljskom. Tako na trademap.org stoji da je prošlogodišnji uvoz Srbije iz Poljske (proizvoda sa tarifnom šifrom 8708) iznosio 200 miliona evra, a podaci o izvozu tih proizvoda iz Poljske u Srbiju iznosi svega 73 miliona evra. Kao i u slučaju Italije, kako se ide prema 2013. godini sve su veće razlike u podacima. Tako velika odstupanja se javljaju od 2012. godine i kada se saberu dostižu 1,6 milijardi evra. Stručnjaci ovo vezuju za proizvodnju Fijata u Srbiji i njegov uvoz delova iz fabrika u Italiji, Fiat group Italy i Poljskoj, Fiat auto Poland, a sumnjaju i da postoji efekat tzv. transfernih cena.

Milićević dodaje i da je udeo troškova materijala u FCA Srbija jako visok što ukazuje da bi cene delova u nabavci mogle biti više od tržišnih.

"Izrazito visoko učešće troškova materijala u prihodu od 84 odsto je posledica troškova nabavke inputa sa jedne strane, odnosno transferne cene i sa druge u prodaji fakturisanje sa manjom tržišnom cenom. Na bazi podataka iz trademap.org moguće je izvući relevantan zaključak. Pažnju privlači i struktura izvoznog prihoda koji je isključivo prihod prema zavisnim i matičnim društvima", napominje ovaj ekonomista dodajući da kada se uporede podaci o uvozu delova iz tarifnog broja 8708-delovi i sklopovi za industrijsku montažu putničkih vozila do 2.500 kubika prema podacima o uvozu Srbije i podacima o izvozu navedenih zemalja jedino je kod Italije i Poljske vidljivo neslaganje dok su kod razmene sa drugim zemljama razlike zanemarljive i mogu se pripisati razlikama u metodologiji.

"Evidentno neslaganje uvoza iz ove dve zemlje govori da je u prošloj godini za gotovo 250 miliona evra uvećan rashod poslovanja. Ovakva situacija je bila presudna i prethodnih godina i to je cena prisustva velikih kompanija u maloj i slabašnoj državi. Fenomen transfernih cena i iznošenje dobiti preko istih je uobičajna praksa", kaže Milićević dodajući da bi motiv za povećanje rashoda moglo biti što manji profit u Srbiji kako bi se opravdale visoke subvencije.

Do zaključenja broja od kompanije FCA Srbija nismo dobili komentar, odnosno odgovor na pitanje postavljeno u petak, kao ni od Poreske uprave koja je zadužena za kontrolu transfernih cena.

Ekonomista Milan Kovačević objašnjava da se delovi za montažu automobila uvoze iz Italije u Srbiju, a onda se gotovi proizvodi izvoze ponovo u Italiju.

"Oni mogu tu da podešavaju cene koliko hoće, mada ne tvrdim da to i rade. Loše je i što naša vlada nema pojma šta se radi u toj kompaniji. Direktor je Italijan i on potpisuje sve papire. U Nadzornom odboru od sedam članova dva su naša i samim tim nemaju nikakav uticaj na odluke. Tako da mi ni ne znamo šta se dešava sa transfernim cenama. Recimo u 2016. godini prodaja je smanjena za pet odato, a iznos za zarade 10 odsto. Bog zna šta je dogovoreno i šta se događa u toj kompaniji", napominje Kovačević dodajući da je prošlogodišnji iznos subvencija bio veći od dobiti kompanije što efektivno znači da poreski obveznici prave profit Fijatu.

On ističe da se transferne cene ozbiljno shvataju u svetu, ali da se kod nas na tome slabo radi.

"Trebalo bi videti pošto Fijat iz torina kupuje delove iz sveta, pa to uporediti sa cenama po kojima ih kupuje fabrika iz Kragujevca. Mi imamo propise Ministarstva finansija po kojima kompanije moraju da pošalju izveštaj, ali je pitanje da li to iko kontroliše", upozorava Milan Kovačević.

S druge strane Radovan Kovačević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da kod praćenja izvoza i uvoza postoje metodološki problemi i da su razlike u podacima o uvozu iz Italije postojale još za vreme SFRJ.

"Podaci se razlikuju, ali mislim da je to stvar metodološke prirode i ne može se izvući zaključak o transfernim cenama. Inače, preduzeća su u obavezi da iskažu transferne cene koje imaju u razmeni sa povezanim licima i one to i rade. I kod nas i u regionu mislim da se dobit izvlači više kroz pozajmice sa višim kamatnim stopama od tržišnih", kaže Kovačević dodajući da su podaci o uvozu generalno precizniji od podataka o izvozu s obzirom da izvoznik ne zna gde će roba na kraju završiti, dok uvoznik zna odakle je došla.

Nevladina organizacija Global finanšl integriti (GFI) koja je svojevremeno izračunala da je iz Srbije u prvoj deceniji 21. veka otišlo više od pet milijardi evra objašnjava da je pogrešno fakturisanje robe u spoljnoj trgovini često korišteno za pomeranje novca tamo gde kompanijama više odgovara. Prema podacima GFI od 2004. do 2013. godine iz Srbije se godišnje odlije oko tri milijarde dolara nezvaničnim finansijskim tokovima.

Šta su transferne cene

Transferne cene se javljaju kada kompanije kupuju ili prodaju robu ili usluge svojim svojim povezanim licima. Naime od osamdesetih godina prošlog veka pokrenuta ozbiljna globalna kampanja za kontrolisanje transfernih cena s obzirom da su multinacionalne kompanije preko njih selile kapital u poreske rajeve i tako izbegavale plaćanje poreza na dobit ili carina. Tada je pod okriljem OECD pokrenut projekat BEPS unutar kog sarađuje više od 100 poreskih jurisdikcija i koji je bio i osnov za donošenje pravila o transfernim cenama Srbije.

povezane vesti

komentari (4)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Dragan

11. jul 2017.

Pare ovde pere ko stigne!

Dusan Spasic

11. jul 2017.

Stvar se vrlo lako moze proveriti a i prijaviti EU samo sto nasa vlada ne zna sta se uopste desava i sto je jos gore, ni ne zanima je. A imamo tolike institucije koje su na budzetu! Zasto da to radi bivsi drzavni sekretar? Sta radi sadasnji za platu? I konacno sta radi carina koja bi itekako ima sve pojednicne cene vec decenijama? Sta rade clanovi UO? nemoguce je da nista ne znaju a placeni su eksorbitantno za sedenje? Nema opravdanja i treba ih smeniti onima koji hoce i znaju da rade!

Zvonko

12. jul 2017.

Coza nostra rođaci.

aco

15. jul 2017.

Ljudi sto pisete ono sto ne poznajete. Pise i novinar, lupa i nabacuje sve i svasta, tendenciozno i nestrucno. Sramota za Danas. Ne mislite da branim Fijat, ni slucajno. Samo struku o kojoj ovde svaka neznalica pise sta god mu pafne napamet. Treba jos pet puta ovoluko teksta da se sve ovo kaze kajo treba. Ima tacnih navoda ali cela konstrukcija je smesna. Samo jedno, pa njihovi fin izvestaji su predmet revizije.