Zakon u Srbiji ne važi za sve jednako

Ovo je glavni zaključak studije „Analiza činilaca zakonitog i nezakonitog poslovanja“ koju je Ju-Es ejd radio u okviru projekta Unapređenja poslovnog okruženja.

„Ako nema percepcije pravednosti, dolazi do urušavanja ličnih moralnih normi“, rekla je psihološkinja Jelena Pavlović na predstavljanju ove studije dodajući i da se moral može razvijati edukacijom pojedinaca.

Prema njenim rečima u jednoj studiji OECD-a koja je pravila uporednu analizu odnosa prema poreskoj regulativi 55 zemalja, Srbija se izdvojila kao zemlja u kojoj postoji „ekstremno nepovoljno poštovanje poreske regulative“.

Prema anketi koja je sprovedena sa privrednicima na pitanje zašto ne poštuju propise najčešći odgovori su nepredvidivost regulative, neefikasnost administrativnih procedura i nepotrebno trošenje resursa. Takođe, kao jedan od faktora pojavila se „kratka tradicija u poštovanju pravila i propisa“.

Na pitanje kako doživljavaju inspekcije, privrednici su prvo naveli strah od kazne, ali i iznudu u smislu da inspekcije služe kao produžena ruka vlasti za punjenje budžeta.

„Inspekcija će kopati dok nešto ne iskopa“, opis je situacije jednog od ispitanih privrednika. Nepredvidivosti u primeni zakona doprinosi i arbitrarnost u tumačenju regulative. U praksi se ispostavlja da inspektori u strahu da ne pogreše najčešće odrežu najstrože kazne.

Oni koji nisu uskladili poslovanje sa zakonima dele se na one koji prosto ne žele da rade po propisima. Privrednici smatraju da bi ih trebalo sankcionisati i da bi inspekcije takve trebalo češće da posećuju. Zanimljivo je da u ovoj grupi postoje oni koji otvoreno kažu da su zaštićeni, te zato ne poštuju zakone. Upravo ta percepcija da su neki zaštićeni, a nekima inspekcije „ne izlaze“ iz firme najviše pogađa privrednike. Recimo među ovim drugima su velike kompanije kojima se lako može naplatiti kazna, a koji ionako gledaju da rade po zakonima kako ne bi narušili ugled u poslovnom svetu.

Druga grupa privrednika su oni koji koriste priliku da nešto urade mimo zakona i njih treba odvratiti od kršenja propisa. Treća grupa su oni koji žele da poštuju zakone, ali ne mogu. Recimo, Srbija je specifična po tome da postoji veliki broj preduzeća koja ne mogu da posluju po propisima zbog nedostatka finansija. Ovde ne pomaže kažnjavanje već im treba omogućiti da rade po zakonu. Na kraju tu je grupa preduzeća koja radi po zakonu i njima treba olakšati poslovanje, navodi se u studiji.

„Beleže se i pozitivne promene i to se najviše odnosi na Zakon o inspekcijskom nadzoru „, ocenila je Pavlović.

Ovo je potvrdio i Branko Radulović, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu koji je uradio ekonomski aspekt neusklađenosti poslovanja sa regulativom i koji je na bazi Ankete 1.000 preduzeća Ju-Es ejda došao do zaključka da je od 2013. do 2016. godine došlo do velikog napretka u stavovima privrednika o poslovnom okruženju. Ovaj zakon je ocenjen i kao primer dobre prakse pošto su u njegovom pravljenju od početka do kraja učestvovala i poslovna udruženja i inspektori i predstavnici raznih ministarstava i što je najvažnije donesen je nakon javne rasprave što nije bio slučaj za veliki broj zakona u poslednje dve godine.

Zoran Kasalović, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, istakao je da je u prvih sedam meseci ove godine inspektorat za rad zatekao 13.716 radnika na crno od čega je 1212.861 nakon toga zaposlen za stalno. Od avgusta 2015. godine kada je donesen zakon o inspekcijskom nadzoru je, prema njegovim rečima, kontrolisano više od 8.000 neprijavljenih radnji, a rezultat je da je polovina od njih prijavila firme.