Site name

Odjeci posete predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji - Da li je spoljnotrgovinska razmena od pet milijardi dolara realan cilj

Optimizam bez pokrića

Turska je najveća ekonomija u širem regionu i izuzetno je važno što su stvoreni dobri preduslovi da naša poslovna saradnja, inače razvijana tek u prethodnih nekoliko godina, dobije na ubrzanju, a naš deficit u razmeni sa tom zemljom bude smanjen - komentariše za Biznis Aleksandar Milićević, direktor Republičke privredne komore Niš (RPK Niš), posetu predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana.

1

Piše: Zorica Miladinović

17. oktobar 2017. 08:00

Foto: Fonet/ Senad Župljanin

Jedna od centralnih tema bile su turske investicije koje se, bar zasada, najviše vezuju za jug Srbije. Prema podacima ove komore, koja pokriva jugoistočnu Srbiju, odnosno Nišavski, Pirotski i Toplički okrug, Turska je na tom području realizovala pet investicija - Aster tekstil u Nišu, DŽinzi u Leskovcu, Ormo u Lebanu, Sojlemer u Žitorađi i hotelski kompleks Bosforus u Aleksincu. Firme u Nišu, Leskovcu i Lebanu su tekstilne, a ona u Žitorađi bavi se proizvodnjom auto-delova. Sezonu turskih investicija otvorila je, u decembru 2015, kompanija Aster tekstil, koja je kupila niški EI Čegar u stečaju za 1,5 miliona evra, a pre godinu dana u tom prostoru otvorila je fabriku. Investitor je u njenu izgradnju uložio devet miliona evra, a Vlada Srbije, kroz subvencije za zapošljavanje radnika, gotovo dva miliona evra. Fabrika bi do kraja 2018. godine trebalo da zaposli oko 2.000 radnika. Džinzi je u Leskovcu otvorio tri pogona i investirao oko šest miliona evra. Zahvaljujući toj investiciji obezbeđen je posao za oko 800 radnika. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je pre par meseci da će Džinzi u Leskovcu uskoro otvoriti još jednu fabriku, što će država podržati subvencijama od najmanje 84 miliona dinara.

Na spisku investitora našla se i fabrika Ormo, koja bi uskoro trebalo da bude otvorena. Reč je o prvoj investiciji realizovanoj u Lebanu u poslednjih 20 godina, koja će obezbediti posao za najmanje 300 radnika. Država je za kupovinu Eksporteksta iz stečaja, te obnovu njegovih hala, u kojima je Ormo smešten, uložila 147 miliona dinara. Iznos ove turske investicije nije dostupan javnosti. Prema podacima Ministarstva privrede, turski Sojlemer, koji je ove godine otvorio fabriku u Žitorađi, obavezao se da u naredne tri godine uloži minimum 3.911.940 evra, i da zaposli najmanje 160 radnika. I ova investicija podržana je državnim subvencijama u iznosu od 1.120.000 evra. U hotelski kompleks Bosforus, sa četiri zvezdice, po navodima medija, turski investitor je uložio oko deset miliona evra.

U RPK Niš podsećaju da je u prvih osam meseci ove godine izvoz domaćih firmi koje posluju na području koje Komora pokriva iznosio nešto više od 50,2 miliona američkih dolara, dok je uvoz iz Turske premašio 69 miliona dolara, što za posledicu ima deficit na srpskoj strani od oko 18,8 miliona dolara. Prošle godine izvoz domaćih firmi sa ovog područja u Tursku bio je još manji (49,9 miliona dolara), uvoz je narastao na oko 88,8 miliona, uz deficit od 38,9 miliona dolara. Zanimljivo je da se izvoz firmi sa jugoistoka Srbije na tursko tržište veći od deset miliona dolara beleži tek od 2011, kada je premašen iznos od 11 miliona dolara. "Prilikom posete turskog predsednika Erdogana potpisan je aneks Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Turske, koji bi trebalo da omogući povećanje našeg izvoza, odnosno dodatno smanjenje deficita. Potpisivanje Sporazuma 2009. godine predstavljalo je prvi korak u tom pravcu i stvari su počele da se menjaju na bolje", ocenjuje Milićević.

Izvesno je, međutim, da optimistične najave od pre osam godina, kako tadašnjeg srpskog predsednika Borisa Tadića i Erdogana, koji je u svojstvu premijera posetio Srbiju, a koje su pratile potpisivanje Sporazuma, nisu realizovane. Neizvesno je u kojoj meri će biti ostvarena i najnovija obećanja aktuelnog predsednika Vučića i njegovog kolege Erdogana, koja takođe zvuče optimistično. Erdogan je, naime, kazao da bi trgovinska razmena između Srbije i Turske, koja sada iznosi oko 870 miliona dolara, do kraja godine mogla da premaši milijardu dolara, što takođe nije dovoljno, pošto je "naš cilj da razmenu podignemo na tri, odnosno pet milijardi dolara".

Vučić je na Biznis forumu Srbija-Turska, na kojem je, prema podacima RPK Srbije, učestvovalo oko 500 biznismena, obećao da će Srbija turskim investitorima ponuditi bolje uslove za ulaganje od bilo koje druge zemlje u okruženju, i to za najmanje pet odsto. Pri tom je pohvalio turske investitore koji su, kako je kazao, jedini spremni da "odu u Krupanj, u Lebane, u Žitorađu, u Vladičin Han...", dajući tako svoj doprinos padu nezaposlenosti u Srbiji. Podaci o turskim ulaganjima u Srbiju, pak, govore drugačije. Sudeći prema podacima zvaničnika iz Ministarstva trgovine, RPK Srbije i drugih institucija Turska je do sada u Srbiji investirala, uglanom u tekstilnoj, prehrambenoj i auto-industriji, samo 95 miliona evra. U Srbiji je registrovano oko 400 turskih privrednih subjekata, od kojih je tek nešto više od deset otvorilo fabrike, odnosno pogone. U svim turskim firmama u Srbiji radi oko 8.000 radnika.

Sporazumi, memorandumi, pisma o namerama...

Tokom Erdoganove dvodenvne posete Srbiji potpisano je 16 različitih sporazuma, memoranduma, pisama o namerama i programa saradnje - najviše u oblasti trgovine, ali i saobraćaja, obrazovanja, energetike, urbanizma, šumarstva... Dogovorena je i restauracija Bajrakli džamije i hamama u Golubačkom gradu, kao i izgradnja Materinskog doma za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Beogradu. Sa Srbijom je potpisan i Sporazum o uvozu pet tona goveđeg mesa. Najavljena su ulaganja u banje i povećanje broja turskih turista koji će posetiti Srbiju. Turska će, kako je rečeno, pomoći izgradnju modernog auto-puta između Beograda i Sarajeva.

Zaokret u dobrom pravcu

- Sve iole značajnije turske investicije realizovane su u prethodnih nekoliko godina. Ranije nije bilo tako. Turske firme su se u Srbiji bavile, gotovo isključivo, proizvodnjom piva. To nas je umnogome razlikovalo od svih drugih zemalja u okruženju (BIH, Makedonije, Bugarske, Albanije...). I pokrajina Kosovo je posvećivala veću pažnju ekonomskim odnosima sa Turskom. Dobro je što smo postali svesni da to mora da se menja i što činimo napore u tom pravcu - komentariše za Danas direktor RPK Niš Aleksandar Milićević.

povezane vesti

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Драган Пик-лон

17. oktobar 2017.

Турска отвара фабрике на југу Србије Стратегијски уз помоћ српске владе.За пар година ћемо увозити и радну снагу из Турске.Јер се југ већ иселио на север и у Европу,Америку,Канаду,Швецку.......!Уместо овим субвенцијама Турској, било би боље да држава субвенише повратак младих ,прве,друге и треће генерације у Завичај!Имали би кога да ради,гради и пренасељен север растерети са југом.Овако са Турском туђу децу хранимо!!!