Novi broj časopisa Kovine

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

U nastojanju da izbegnu uobičajene matrice kako bi očuvale svoj „renome laboratorije stiha“, Kovine u svom poslednjem broju donose nove poetske priloge Boška Suvajdžića, pesnika i profesora Beogradskog univerziteta, kao i stihove slovačkog pesnika Jana Staha, za koga nas prevodilac Ivana Vereski obaveštava da je pripadao tzv. Trnavskoj grupi pisaca. Sledi pripovedni odlomak LJubomira Koraćevića o izgradnji tvrđave u rumunskom gradu Aradu, kao i podsećanje na ključne vrednosti pesničkog dela Petru Krdua, o čemu je Draško Ređep pisao još pre dve decenije. Osim svega toga, čitalac će već na početnim stranicama novog broja Kovina naići i na opširan odlomak iz knjige u pripremi Petra Pijanovića o književnom stvaralaštvu Aleksandra Gatalice.

Kovine u svom poslednjem broju odaju i počast dvojici nedavno preminulih pesnika, Miodragu Pavloviću i Tomasu Transtremeru. Oba pesnika su dobitnici Evropske nagrade za poeziju koju dodeljuje KOV (od prošle godine ova prestižna pesnička nagrada nosi ime Petru Krdua), dok je Transtremer, deset godina nakon što je postao vršački laureat, dobio i Nobelovu nagradu za književnost. O značaju i važnosti njihovog pevanja, koje je i predstavljeno nekolicinom pesama, čitaoci Kovina moći će da se uvere u tekstovima Vjačeslava Kuprijanova, Draška Ređepa, Mome Dimića i Ane Krdu.

U rubrici Vatrokazi Kovine donose i stihove trojice pesnika na koje valja, danas, obratiti pažnju. Osim Marjana Čakarevića, predstavljen je u prevodu Zlate Kocić i ruski pesnik Aleksandar Radaškjevič, dok je Gabrijel Babuc, pesnik čija je zbirka Mahovina jedna od onih koja je obeležila godinu za nama, prisutan sa nekoliko sasvim novih pesama.

Kovine i dalje veliku pažnju poklanjaju prevodnoj književnosti, nastojeći da deluju kao atlas ukrštenih poetskih vetrova sa različitih meridijana i iz različitih vremena. Osim Staha i Radaškjeviča, čitaoci će se u ovom broju upoznati i sa delovima opusa engleskog pesnika Majkla Donahija u prevodu Predraga Šaponje, savremenog italijanskog pripovedača Stefana Benija u prevodu Anje Šušak, sjajne češke pesnikinje Tereze Ridlbauhove u izuzetnom prevodu Biserke Rajčić, antičke pesnikinje Sapfe u oneobičenom prevodu sa starogrčkog Zagorke Koraćević, kao i na srpskom jeziku dosad prilično nepoznatog nikaragvanskog pesnika Hoakina Pasosa, čije je pesme sa španskog prevela Jelena Simić.

Poslednji broj Kovina donosi i poetske i pripovedne priloge Miroslava Farkaša, Uglješe Colića, Slobodana Kalinovića, Aleksandra Jovanovića, Mihajla Milovca, Vukašina Vojvodića, Gorana Čvorovića, Snežane Miladinović Lekan, kao i Branislava Čurčova.

Uz Nenada Šaponju, koji raznovrsnosti ovog broja daje svoj doprinos razmatrajući pitanje jednostavnosti čitanja, eseje ispisuju i Gordana Vlahović o važnosti početnog poglavlja romana, kao i Ivan Despotović o nestabilnosti materije od koje smo svi sazdani. Zoran Slavić pak piše o gradovima Avinjonu i Pragu, čije pozicije nije moguće odrediti isključivo uz pomoć geografske karte, već put do njih valja tražiti i u književnim svetovima Lorensa Darela i Franca Kafke. Posebno valja izdvojiti tekst nazvan „Canko“ Milana Bešlina, kojim ovaj autor nastavlja izuzetnu literarnu seriju svedočenja o ljudima sa kojima se kao direktor duševne bolnice u Vršcu susretao.