David Grosman: Lucidni autor i mirotvorac

Grosman je prvi izraleski pisac koji je dobio ovu nagradu, a dobio ju je  za svoj roman „Konj ulazi u bar“ koji na srpskom izlazi u izdanju Arhipelaga već u oktobru ove godin.

Kao što navodi prvi čovek ove kuće Gojko Božović, Grosman je jedan od prvih autora koji koji je ova kuća počela da objavljuje, sa romanom “Vidi pod ljubav” u prevodu Davida Albaharija još 2007.  godine i po Božovićevom mišljenju to je jedna od najvažnijih knjiga  u drugoj polovini dvadesetog veka.

Grosman u savremenom trenutku oličava, s jedne strane, pisca čije su knjige zanimljive čitaocima različitih generacija, a s druge strane on je osoba koja u javnosti zastupa najbolje književne, kulturne i društvene vrednosti. Takav, autor za čija su dela godinama zainteresovani čitaoci najrazličitijih ukusa, generacija i očekivanja, koji oličava najviše vrednosti i standarde savremene literature i predstavlja neskriven autoritet u javnosti, svakako je zaslužio Bukerovu nagradu. Upravo to je prepoznao i žiri Man Bukera, jer je u obrazloženju napisao da je u pitanju delo koje „osvetljava posledice tuge, ali bez trunka sentimentalnosti“.

Književno veče Davida Grosmana prošle godine na Beogradskom festivalu evropske književnosti, bio je jedan od najposećenijih i najuzbudljivijih programa u Beogradu u protekle tri decenije. U proteklih deset godina Grosman je tri puta bio gost Arhipelaga u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima u Srbiji.  Objavljeni su mu još i naslovi „Njeno telo zna“ (2009), „Do kraja zemlje“ (2010) i „Izvan vremena“ (2014). Po Grosmanovim romanima „Osmeh jagnjeta“, „Intimna gramatika“ i „Vidi pod: Ljubav“ snimljeni su filmovi.

Rođen je u Jerusalimu 1954, a danas je najvažniji savremeni izraelski autor. Poznat kao romansijer, pripovedač, esejista i dramski pisac, Grosman je i pisac lucidnih i provokativnih angažovanih tekstova i političke publicistike, najčešće posvećenih bliskoistočnim temama. U romanu ovenčanom Bukerom, priču čine događaji koji se pletu oko jednog stend up komičara. Kroz viceve i anegdote napisane u savremenom žargonu hebrejskog, zapravo se prikazuje i svakodnevni život u ovoj zemlji.

Da on nije nimalo lak svedoči primerom i sam Grosman. Bio je izraelski vojnik, učestvovao u nekoliko ratova, a lična tragedija – gubitak drugog sina u ratu sa Libanom – osim što ju je opisao u svom najličnijem delu „Do kraja zemlje“, pokušavajući da se izbori sa tim gubitkom – opredelila ga je da se politički angažuje i bude zagovornik traženja mirnog rešenja u sukobu sa Palestinom.