Velika Vučićeva prevara

Da proizvede događaj usred leta, u vreme opšteg odmora tehničke i nepostojanja nove Vlade, da skrene pažnju sa svoje enormne zastupljenosti u medijima koji su mu naklonjeni i koji proizvode na desetine hiljada priloga mesečno, te da izvrši javnu getoizaciju kritičkog diskursa u Srbiji. Ovom izložbom, koja nije ništa drugo do poziv na linč ono malo nezavisnih medija, mandatar Vučić je izvršio žestok erdoganovski pritisak na slobodu govora, pokazujući svima na kakvom će „stubu srama“ visiti svi oni koji se drznu da govore istinu. Dakle, radi se o nizu mandatarovih zamena teza, kojima je društvo inače svakodnevno izloženo. Vučić je sve koji misle slobodno pokušao da prikaže kao plaćenike onih protiv kojih se on tobože bori – Miškovića i ostalih tajkuna. U jednom trenutku, tokom posete izložbe, Vučić se javno zapitao „Gde je tu fašizam?“ Derivat fašizma je zapravo u samom mehanizmu kojim se mandatar služi da bi se obračunao sa svim onim što mu smeta u realizaciji njegovog nakaradnog političkog programa manipulacije: istinom, kritikom i odgovornošću. Tako je istina okarakterisana kao laž, kritika kao tajkunska propaganda a odgovornost kao bahaćenje. S druge strane stoji korpus njegovih medija koji tobože oblikuju društvo istine, kritike i odgovornosti. No ono što je posebno zanimljivo jeste odnos vrha SNS-a prema ovoj izložbi kao konceptualnoj umetnosti. Maja Gojković je, naime, izjavila da se radi o „konceptualnoj umetnosti tipa Marine Abramović“. Eksploatacija konceptualnih matrica u mehanizmu vlasti Aleksandra Vučića, inače, ne događa se prvi put. Setimo se samo maratonskog sedenja i primanja građana koje je mandatar nedavno izveo pred očima javnosti. Podseća na rad „Umetnica je prisutna“ M. Abramović, samo bi se mogao zvati „Mandatar je sveprisutan“. Naposletku, ostaje pitanje budžetskih sredstava koja su uložena u realizaciju ove naprednjačke umetnosti, i to u vreme opšteg smanjenja sredstava za kulturnu produkciju u Srbiji.