Trajković: Jedino nas je Đinđić razumeo

Mnogi su odbili moj poziv, plašeći se da u svemu ovome učestvuju, mnogi smatraju da je uzalud razgovarati sa ovim režimom… Sa Vučićem ću nezaobilazno razgovarati o okolnostima pod kojima je ubijen Oliver Ivanović, bezbednosti Srba sa KiM, sudbini našeg naroda, politici koju vlasti u Srbiji sprovode na Kosovu, njenim nedostacima, kao i da podržimo ono što smatramo da je dobro – kaže u razgovoru za Danas Momčilo Trajković, predsednik Srpskog pokreta otpora, koji bi 30. januara u Beogradu trebalo da razgovara sa Aleksandrom Vučićem.

* Zbog čega insistirate na susretu sa Vučićem i da li to podseća na iskustvo sa Milanom Milutinovićem, koji je u vremena vladavine Slobodana Miloševića, uporno odbijao da primi Vas i vladiku Artemija?

– To ima sličnosti samo u jednom -politika Srbije se i tada kao i sada otuđila od naroda i to u momentu kada vlast na sva usta maše da je od kosovsko-metohijskih Srba dobila najveću podršku. Međutim, za razliku od tadašnjeg predsednika Srbije Milana Milutinovića, koji je bio samo marioneta – Milošević je imao svu vlast, Aleksandar Vučić je, kao neprikosnoveni vlastodržac, brzo shvatio da je korisnije prihvatiti razgovor, bez obzira koliko može biti težak i neprijatan. Ja to pozdravljam.

* U pismima Vučiću prvi put se potpisujete kao bivši potpredsednik Vlade Srbije, zašto?

– Da. Hteo sam da skrenem pažnju da se ne radi o čoveku sa ulice, već o kompetentnom čoveku koji ima obavezu da kaže i ima šta da kaže, da pomogne da se izađe iz stramputice na kojoj se srpska politika već duže vreme nalazi.

* Da li Srbi sa KiM treba da budu deo Vučićevog „unutrašnjeg dijaloga“?

– Treba. Jedan od naših ključnih zahteva će biti da se u dijalog uključe ugledni ljudi, intelektualci, eksperti sa KiM, kao i oni rasejani širom centralne Srbije koji imaju šta da kažu. Dovoljno smo mudri da nas niko ne može prevesti „žedne preko vode“, pa ni predsednik Vučić. Kada je Kosovo u pitanju, o nama je pre svega reč i mi ne možemo biti po strani. Ne prihvatamo tezu da je predsednik dobio više od 80 posto glasova od Srba na KiMi da je dobio neprikosnovenu i blanko podršku da može da radi šta hoće.

* Koliko je ubistvom Olivera Ivanovća smanjena i inače minimalna šansa za vođenje autentične politike kosovsko-metohijskih Srba i da li je ona uopšte moguća imajući u vidu Vučićevu tehnologiju vlasti na KiM?

– Celu svoju političku karijeru potrošio sam pokušavajući da stvorim osnove za konstituisanje autentične politike kosovsko-metohijskih Srba. Nažalost, to nisu shvatili ni vlasti u Beogradu, ali ni sami kosovsko-metohijski Srbi. SPS, SRS, DSS, danas SNS i opozicione stranke, svi su koristili ili koriste našu nesreću za političko pozicioniranje. Suština našeg predloga je da Srbi postanu stub politike Srbije na KiM – da učestvuju u kreiranju i izvršavanju takve politike, a ne da se njima i njihovoj nesreći upravlja daljinskim upravljačem. Ovako, iza svih dosadašnjih srpskih politika – Miloševićeve, Čovićeve, Vulinove.., ostale su samo ruševine, što će se dogoditi i kad jednog dana SNS izgubi vlast. Jedini čovek koji je razumeo potrebu našeg autentičnog organizovanja bio je pokojni premijer Đinđić sa kojim je bilo dogovoreno da se osnuje Pokret za KiM. Nažalost, posle petnaestak dana on je ubijen. Njegovi naslednici nisu za to bili zainteresovani. Moj poslednji razgovor sa Oliverom Ivanovićem bio je na tu temu. Sa njim je bilo izvesno da se takva politika uspostavi. Bez njega, vrlo teško!

* Zašto ste 2015. misli da je Vučić „potreban Kosovu“ i da će „sprovesti politiku pokojnog Zorana Đinđića“?

– U ovoj besperspektivnosti u kojoj ovde živimo, imamo pravo na nadu. Očekivao sam da će Vučić stvarno sprovoditi projekat pokojnog premijera. Nažalost, ovo što radi je simuliranje Đinđićeve politike. Ceo sistem je simuliranje borbe za Kosovo. I to ne počinje od Vučića. Nadam se da će posle ovog našeg razgovora doći do korigovanja strategije Srbije o Kosovu. Naše nije da rušimo Vučića i njegovu vlast. Naš cilj je ukažemo na probleme, da izvršimo pozitivan pritisak na vlast. Svaka vlast koja je spremna da sa Srbima sa KiM iskreno podeli odgovornost, ima šansu da duže traje. Ali bez simuliranja! Što se tiče gubljenja vlasti, niko nikoga nema potrebe da ruši, na kosovskom pitanju sam će se okliznuti.

* Da li je moguća promena u politici prema KiM posle Briselskih sporazuma, kojima je Beograd sam ugasio srpsku policiju i pravosuđe na severu Pokrajine, pa sada ne može ni samostalno da vodi istragu o Ivanovićevom ubistvu?

– Najbolje rešenje je da se Srbija vrati na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN što je sad, nažalost, vrlo teško…. Srpske vlasti dovele su sebe u „pat poziciju“ – niti mogu nazad, niti napred. Za nazad treba velika hrabrost, a za napred „potrošena je sva municija“ kojom bi moglo vršiti pritisak na Prištinu i međunarodnu zajednicu da ispune obaveze koje proizilaze iz Briselskog sporazuma. Plašim se da će međunarni centri moći nastaviti da i dalje vrše pritisak na Beograd da pomere svoju politiku koja je približava priznavanju nezavisnosti Kosova. Jedino je moguće da Vučić sa koloseka politike konačnog rešenja kosovskog pitanja „preko kolena“, pređe na kolosek politike procesa rešavanja, što nije politika „zamrznutog konflikta“. Srbija danas nije u poziciji da može kroz konačno rešenje da zaštiti minimum svojih nacionalnih i državnih interesa. Takva poltika bi iskomplikovala odnose unutar Srbije, pojačala proces iseljavanja Srba sa KiM, što bi bilo pogubno… Novi pokret Srba sa KiM prema centralnoj Srbiji učinio bi da „Šumadija postane Kosovo“ i da se konačno sve srpske nesreće sliju u nesrećnoj „Srbijici“, na teret nedužnog naroda!

Neiskorišena Srpska lista

* Kako objašnjavate to što je u beogradskim medijima predsednik kosovske skupštine Kadri Veselji posle Ivanovićevog ubistva najedanput postao „gospospodar Kosova“, kad je njen izbor izglasala Srpska lista, a sam Vučić lično podržao „ratnu OVK koaliciju“ u Prištini kao „najbolje rešenje“?

– Srpska lista je izglasala Veseljija i „ratnu OVK kolaiciju“. Na to sam upozoravao, ukazujući na opasnost takvih poteza. To je pogrešna politika, iznuđena mešanjem međunarodnih centara moći. Ali, niko ne koristi to što vlast „ratne koalicije“ zavisi od glasova Srpske liste ni kao instrument pritiska na Haradinaja i disciplinovanje Veseljija, niti na organe vlasti na Kosovu da tužilaštvo Srbije učestvuje u istrazi o ubistvu Olivera Ivanovića. Ne razumem takvu politiku!

Protiv svake alternative

– Aleksandar Vučić nije siguran u svoju politiku. Iz toga razloga proizilazi i njegova autoritarnost. On time samo oslabljuje svoju politiku, umesto da otvori dijalog o svim pitanjima. Ta njegova osobina je glavno oružje srpske opozicije, koja je nažalost razbijena i koja nama Srbima na KiM ne uliva ohrabrenje da sa njenim dolaskom nama može biti bolje. Vučićeva tehnologija vladanja podseća me na Miloševićevu tehnologiju. On nije mnogo vodio računa o svojoj partiji – SPS. NJemu je glavno pitanje srušiti svaku alternativu i kad dođu izbori glasači se pitaju: „Jeste ova vlast ne valja, ali koga glasati, vidite oni su gori od njih“. Vučić je usavršio tu tehnologiju, a opozicija ušla u njegovu zamku – objašanjava Momčilo Trajković Vučićevu u potrebu da se javno svakodnevno „obračunava“ sa izjavama političkih neistomišljenika.