Važno je zvati se Abdulah. U toj krilatici sadržan je najlepši i najznačajniji deo iz istorije novopazarskog fudbala.
Svako od dvojice Abdulaha, na svoj način, obeležio je fudbalsku epohu grada. Abdulah Gegić kao velikan igre i trenerskog posla, a junak naše današnje priče i kao igrač, a mnogo više kao fudbalski sudija.
On je Abdulah Abdulahi. Rođen je u mestu Suvi Do na samom obodu Kosovske Mitrovice, 28. juna 1938. godine. Umro je 12. marta 2014. godine. DŽentlmen, uvek elegantan, u bilo kojem delu dana za Novopazarce prepoznatljiv po odelu i neizbežnoj kravati. Kada je reč o poštovanju, mnogo veći ugled uživao je u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji nego u svom Novom Pazaru. Valjda je tako moralo da bude. Igračku karijeru proveo je u Novom Pazaru, aktivan do 1968. godine, kada se opredeljuje za sudijski poziv. Bio je vihorni napadač u generaciji Mitića, Ikovića, Kijevčanina, Delimeđca i ostalih znanih pazarskih fudbalera tog doba. Osamdesetih godina prošlog veka stiče slavu najpoznatijeg Novopazarca ex Jugoslavije.
Radio je u Preduzeću za puteve Novi Pazar, da bi 1976. godine postao trgovački putnik, taj detalj biće od izuzetne važnosti za njegovu sudijsku karijeru. Zbog bržeg preskakanja sudijskih razreda donosi pametnu odluku i postaje na početku sudijskog angažmana član Saveza fudbalskih sudija, tadašnje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Za deset godina prošao je put od najnižih liga do elitne jugoslovenske scene. Na listu sudija Prve jugoslovenske lige stiže u sezoni 1978/79. Ni pre ni posle toga nije se dogodilo da jedan Novopazarac dotakne ove visine u sudijskom poslu. Međutim, njegovom matičnom Savezu u Prištini nije se dopadao meteorski uspon Abdulaha Abdulahija. Zato što je živeo u Novom Pazaru, a predstavljao njih isključuju ga iz pokrajinske sudijske organizacije. Samo što je uskočio na veliku scenu, Abdulahi biva skinut sa svih sudijskih lista u zemlji.
Od tog trenutka postaje gospodar svoje sudbine. Ne miri se sa takvom odlukom i lavovski počinje borbu kako bi uskočio na listu Saveza fudbalskih sudija Srbije. Poštovan u Srbiji, naročito u Beogradu, svim snagama traži većinsku pomoć klubova iz Srbije. Bio je to težak put, za koji je vezana i jedna anegdota. Pokušavajući da pridobije predsednike drugoligaških klubova iz Srbije za svoju stvar stiže do Kragujevca. U to vreme Radnički je bio jedan od vodećih klubova Druge lige – Istok, a na čelu kluba nalazio se direktor moćne Zastave, Svetolik Vasiljević, inače poznanik i u to vreme prijatelj Abdulahija. Tražeći podršku za sebe i nastavak sudijske karijere puna dva sata čekao je uredno najavljen Vasiljevića ispred njegove kancelarije, da bi mu sekretarica, pošto se čekanje odužilo, kazala da je direktor – predsednik na sastanku. Shvativši da ga ovaj izbegava, Abdulahi se obraća sekretarici, rečima: ,,Pozdravite direktora i zahvalite mu se na dočeku“. Nedugo posle ovog događaja, uporni Abdulah Abdulahi obezbeđuje većinu i vraća se utakmicama. U novi početak kreće vodeći utakmice izuzetno kvalitetne Druge lige – Istok.
Već u prvoj sezoni (1979/80) u Istočnoj grupi drugog po značaju ranga u zemlji naći će se u zanimljivoj situaciji, vodiće utakmicu koja će mu po mnogo osnova obeležiti karijeru. Liga je u toj sezoni obilovala neregularnostima i neizvesnošću, bukvalno do poslednjeg kola. Mnogo je sličnosti sa onim što se dešava danas. U to vreme trener, drugoligaša Šumadije iz Aranđelovca, Franjo Pazmanj, govorio je: ,,Fudbal se igra sve manje na terenu, mnogo više van terena“. A u poslednje, 30. kolo, tri kluba ulaze sa identičnim brojem bodova (35), a samo prvak ulazi u društvo najboljih. U slučaju istog broja bodova o prvaku je odlučivala gol razlika. Na tabeli, prvi je bio Radnički iz Kragujevca 35 bodova, gol razlika 50:30 (+20), 2. OFK Beograd 35 (47:26 +21), dok je Bor bio u najtežoj situaciji, zbog gol razlike – 35 (40:31 +9). Sva tri tima su u poslednjem kolu gostovala, a završnica za Riplija protekla je i u znaku Abdulaha Abdulahija. Bor je u Aranđelovcu ostvario Pirovu pobedu (2:1), Radnički je u Nikšiću savladao Sutjesku 4:1 i sa 37 bodova i potrebnom razlikom golova već slavio ulazak u prvoligaško društvo – 37 bodova (za pobedu u to vreme dodeljivala su se dva boda) i gol razlikom 54:31 (+23). Pričalo se u to vreme da su svi igrači Sutjeske na poklon dobili po jedan „Zastavin“ automobil, naravno nikad te sumnje nisu i dokazane. Utakmica u Prištini, između Prištine i OFK Beograda, na kojoj je pravdu delio Abdulahi, igrala se i po završetku meča u Nikšiću. OFK Beograd je imao prednost 2:0, što mu nije bilo nedovoljno za prvo mesto – 37 bodova, 48:26 (+22). Po nekim izvorima u 86. minutu, po drugim u 88, a bilo je i onih koji su tvrdili da se igrao 90 i neki minut, Abdulah Abdulahi prekida utakmicu. Domaći navijači nezadovoljni igrom Prištine na teren su počeli da ubacuju flaše i razne druge predmete, tako da novopazarskom sudiji nije preostalo ništa drugo do da prekine utakmicu. Epilog će se dobiti za službenim stolom, po pravilima igre pobeda je dodeljena OFK Beogradu 3:0. Tako su „Romantičari“ ušli u društvo Zvezde, Partizana, Hajduka i Dinama, zbog jednog datog gola više (gol razlika 50:26 +24). Samim tim što je radio kao trgovački putnik, Abdulahi je kao fudbalski sudija na lakši način mogao da obavljala svoju osnovnu delatnost, zato je i trajao na elitnoj fudbalskoj sceni. Hrabro je vodio velike mečeva, bez da se uplitao u tadašnje zamršene fudbalske odnose.
Za karijeru Abdulaha Abdulahija od najveće važnosti su sezone 1985/86 i 1986/87. Tada će suditi tri veoma značajne utakmice. Prva je iz 7. kola (8.09. 1985), na Kantridi, Rijeka je do 89. minuta imala prednost nad Crvenom zvezdom 1:0, kada je Abdulahi dosudio jedanaesterac za Beograđane, koji će kasniji fudbaler Real Madrida, Milan Janković pretvoriti u izjednačenje. Riječani dugo nisu mogli da se pomire sa takvom odlukom, o čemu govori i naslovna strana u to doba uticajnog sportskog lista ,,Tempo“.
U godini kada tadašnji predsednik FSJ, čuveni Slavko Šajber poništava zbog neregularnosti silne utakmice, kada se nije znalo ko je prvak, a ko igra Kup šampiona, utakmica koja je odlučivala o tituli igrala se u Zagrebu, Dinamo – Partizan (2:3). Meč je vodio Abdulah Abdulahi, i to sjajno. Golom Varge, Partizan je vodio od 18. minuta. U samo dva minuta (u razmaku od 73 – 75) dogodio se preokret, Abdulahi dosuđuje dva penala za Dinamo, oba ispravno ( realizuju ih Zvezdan Cvetković i Mlinarić). Zanimljivo, prvi kazneni udarac Novopazarac dosuđuje posle očiglednog prekršaja Bajra Župića na Bori Cvetkoviću. Partizan će golovima Varge u 78. i Gorana Bogdanovića u 80. minutu izvojevati izuzetno važnu pobedu, a Abdulahi za svoju arbitražu dobiti najveće ocene.
Kruna karijere Adbulaha Abdulahija je večiti derbi između Partizana i Crvene zvezde. Vodio je 79. Derbi na stadionu JNA, pred 55.000 gledalaca. Partizan je pobedio 2:0 (Admir Smajić 62. i Milko Đurovski iz jedanaesterca u 86. minutu).
Partizan: Omerović, Bajović, Smajić, Katanec, Čapljić, Vermezović, Đelmaš, Župić, Vokri, M. Đurovski, Vučićević (Stevanović). Trener – Nenad Bjeković
Crvena zvezda: S. Stojanović, Bračun, Krdžević, Đurović, Elsner, M. Janković, J. Nikolić (G. Milojević), B. Đurovski (Musemić), B. Cvetković, Stojković, Mrkela. Trener: Velibor Vasović
Međunarodni mečevi
Abdulah Abdulahi vodio je susrete Kupa Uefa ( Keln – Standard i Totenhem – Austrija), kao i prijateljske duele, Rumunija – Bugarska i Austrija – Turska. Na spisku ima još međunarodnih mečeva, ali ovi su najznačajniji.
Džajić najbolji drug
Najbolji prijatelj Abdulahija iz sveta fudbala bio je i ostao Dragan Džajić. Veliki Džaja je to potvrdio u jednom u intervjuu Večernjim novostima, rekao je: „Abdulahi mi je veliki prijatelj“. Pred smrt Abdulahija je u beogradskoj bolnici redovno ga je obilazio upravo Dragan Džajić. Dragan Đurić, bivši predsednik Partizana imao je sledeću izjavu: „Abdulahiju dugujem mnogo za ono što sam postigao u fudbalu i biznisu“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
