Site name

Vilders protiv Spinoze

* Vilders nije pobedio na izborima u Holandiji, čega su se mnogi bojali; ali to ne znači da su poražene njegove ideje. Pošto se Holanđani sada suočavaju s rezultatima svojih najvažnijih izbora u poslednjih nekoliko decenija, možemo samo da se nadamo da oni razmišljaju o lekcijama svog najpoznatijeg filozofa i ne dozvoljavaju da ih vodi strah i mržnja

Jedan holandski demagog uskomešao je svoje sledbenike u kampanji protiv imigranata.

Piše: Stiven Nedler

20. mart 2017. 15:15

Vilders protiv Spinoze

Podilazeći strahovima i nativističkim strastima javnosti, proglasio je kulturu imigranata suprotnom holandskim vrednostima i kritikovao njihovu religiju, koja "šokira" hrišćane, kao vrstu zarazne bolesti.

U govorima i esejima tvrdi da vera ovih imigranata, iako se možda iskreno praktikuje, "nema Boga kao svoj izvor". Ako ne mogu da se preobrate, treba da budu izbačeni iz zemlje i poslati na teritoriju sa koje su došli.

Zvuči poznato? Sigurno podseća na Gerta Vildersa, čija je Partij voor de Vrijheid (Partija za slobodu ili PVV) odredila ton upravo završenih izbora u Holandiji, na kojima su pobedile partije koje su prisvojile delove njegove ksenofobične poruke.

Ovo je zapravo opis jednog od Vildersovih duhovnih predaka, kalvinističkog teologa Gisberta Voeta (Gisbertus Voetius), samoproklamovanog zaštitnika holandske nacije, koji je kasnije postao rektor Univerziteta u Utrehtu. Stranci koje je on kritikovao tridesetih godina sedamnaestog veka bili su sefardski Jevreji, koji su krajem 16. i početkom 17. veka počeli da beže od inkvizicije u Španiji i Portugalu i koji su pronašli utočište (i prosperitet) u Amsterdamu, i Aškenazi, koji su dolazili u skorije vreme da bi izbegli pogrome na Istoku.

Srećom, preovladale su hladnije glave, a Voetova kampanja protiv Jevreja je imala malo trajnog uticaja na javnu politiku u Holandiji. Jevrejima je bilo dozvoljeno da otvoreno praktikuju religiju, žive gde žele, i uživaju i doprinose ekonomskom i kulturnom procvatu Zlatnog doba Holandije.

Iako mu manjkaju Voetovi naučni akreditivi, Vilders ne predstavlja manju opasnost po holandsku tradiciju otvorenosti, slobode i tolerancije. Celokupna njegova žestoka kritika muslimana i samoproklamovana odbrana "holandstva" za cilj imaju da dopru do najosnovnijih etničkih poriva građana.

PVV iznosi argumente za zatvaranje svih islamskih škola, za potrebnu "asimilaciju" svih imigranata (šta god to značilo) i čak za zabranu halal (islamskog) klanja životinja. (PVV je u jednom trenutku bila protiv toga da se čak dozvoli košer klanje.) Te i ostale mere imaju za cilj da od Holandije naprave neprijateljsko mesto za muslimane.

Vekovima pre nego što je Vilders stigao na scenu i samo nekoliko decenija nakon što je Voet besneo zbog prisustva Jevreja u Holandskoj Republici, filozof rođen u Holandiji Baruh Spinoza, koji je i sam portugalsko-jevrejskog porekla, pravio je moćan paket argumenata protiv politike straha. Spinoza je brinuo da je liberalni i sekularni komonvelt, u kojem je protestantima, Jevrejima i čak ateistima, a u izvesnoj meri i katolicima, bilo dozvoljeno da normalno obavljaju svoj posao, u opasnosti od političkih i verskih demagoga koji nastoje da udalje Holandiju od njene zvanične politike tolerancije. (U osnivačkom dokumentu republike, Unija Utrehta iz 1579, proklamuje se da "svaki pojedinac treba da ostane slobodan u svojoj veri i niko ne treba da se kinji ili ispituje na temu duhovne molitve".)

Ono što je najviše zabrinjavalo Spinozu jeste način na koji su beskrupulozni lideri mogli da uzburkaju verske strasti i manipulišu strahovima građana. To je prvenstveno podsticalo strah od večnog pakla, što je omogućavalo sveštenim licima i njihovim političkim saveznicima da kontrolišu srce i um običnih ljudi.

Spinoza je smatrao da nema štetnijeg sujeverja od verovanja u besmrtnost duše i posmrtni raj i pakao u kojem su dobri nagrađeni, a zli kažnjeni. Građani vođeni strahom su "robovi" u okovima iracionalnih strasti i samim tim voljni da se predaju onima koji tvrde da najbolje znaju kako da ostvare lično (i nacionalno!) spasenje.

Spinozin cilj, njegov celokupni filozofski, moralni i politički projekat, bio je da se politika straha zameni politikom ne samo nade (koja nije ništa manje strast od straha), već i razuma. Takva politika ukazuje da se odluke države donose na demokratskoj osnovi i sa jasnom vizijom onoga što bi najbolje bilo za sve članove državne zajednice.

Vilders nije pobedio na izborima u Holandiji, čega su se mnogi bojali; ali to ne znači da su poražene njegove ideje. Pošto se Holanđani sada suočavaju s rezultatima svojih najvažnijih izbora u poslednjih nekoliko decenija, možemo samo da se nadamo da oni razmišljaju o lekcijama svog najpoznatijeg filozofa i ne dozvoljavaju da ih vodi strah i mržnja. Neka podržavaju vrednosti koje predstavljaju "holandstvo" u najboljem izdanju.

Autor je profesor filozofije i jevrejskih studija na Univerzitetu Viskonsin - Medison

Copyright: Project Syndicate, 2017. www.project-syndicate.org

povezane vesti

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.