Da Herceg Novi živi cele godine

Nakon toga, otvorio je lanac ribljih restorana Porto u Rusiji (deset restorana), Austriji, Italiji, Španiji, Ukrajini i drugim zemljama. Imao je mnogo ribarnica po svetu, nekoliko u Beogradu. Nakon toga je uglavnom u Rusiji imao građevinske firme, a veliki projekat u Libiji izgradnje 200 kilometara moderne železničke pruge zaustavljen je ratom u toj državi. Organizovao je evakuaciju više od hiljadu naših i ruskih radnika brodom Sveti Stefan. Zbog toga je dobio najveći orden ruskog naroda iz ruku predsednika Medvedeva.

Pre dve godine, nezadovoljan kako su političke stranke vodile Herceg Novi, u okviru grupe građana IZBOR okupio je veći broj poslovnih ljudi i ljudi građanske svesti, da svojim znanjem, poslovnim iskustvom pokrenu ubrzani razvoj Herceg Novog. Da se, kako kaže, konačno zaustavi pad Herceg Novog nestručnim vođenjem od strane političkih stranaka koje su se bavile više političkim „višim“ temama, a ne razvojem Herceg Novog. Kaže, osim što nemaju znanja, političari su ljudi, uglavnom sa lošim namerama, loši đaci i neuspešni u realnom životu, ušli u politiku da ostvare svoje lične interese.

* Herceg Novi je bio nekad turistički centar Crne Gore. Danas su to Budva i Tivat. Šta uraditi da Herceg Novi ponovo bude lider u turizmu?

– Herceg Novi se u poslednjih dvadesetak i više godina pogrešno razvijao. Nije postojao Prostorno urbanistički plan, nisu urbanisti rukovodili razvojem, već je to bilo prepušteno stihiji i „investitorima“. S druge strane, Herceg Novi ima velike prednosti u odnosu na sve gradove u Crnoj Gori, pa i regionu. Granična je opština sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. To nam daje ogromne potencijale za obezbijeđenje sredstava iz sredstava Evropske unije i IPA fondova. Razvoj zimskog, sportskog, rekreativnog, ekološkog turizma, a mi već imamo mnogo urađenih projekata, brzo će biti obezbijeđeno iz tih i drugih sredstava.

Cilj nam je da turistička sezona traje 365 dana, da nam Novi živi cijele godine, da kreiramo sve one sadržaje potrebne svim stanovnicima i gostima. Sada nakon što smo uradili najbitniji dokument, Prostorno urbanistički plan, a to je temelj za razvoj Herceg Novog, u sljedeće četiri godine realizovaćemo ključne projekte i investicije.

* Jedan od vaših projekata je tunel pod morem koji povezuje Zeleniku i poluostrvo Lušticu. Dokle se došlo sa time?

– Opština Herceg Novi na poluostrvu Luštica raspolaže sa 22 miliona kvadrata sopstvene zemlje. Najveće investicije koje se planiraju u budućem periodu biće realizovane na Luštici. Nameće se potreba povezivanja ovog poluostrva sa Herceg Novim na način da kruzeri mogu nesmetano da uplovljavaju u Bokokotorski zaliv. Idejno rješenje koje je urađeno od strane evropskih stručnjaka podrazumjeva izgradnju podvodnog tunela dužine 1.650 metara. Ovaj projekat doprinosi najkraćoj vezi između dva aerodroma Dubrovnik i Tivat i predstavlja najkraću zaobilaznicu oko gradova Herceg Novi, Kotor i Tivat jer je distanca od graničnog prelaza Debeli Brijeg do Radanovića 32 km. Ovaj projekat je moguće realizovati kroz privatno javno partnerstvo ili BOT aranžman.

* Na Luštici je planiran projekat Porto Bono. Recite nam nešto o njemu.

– Na jednom dijelu zemljišta koje ima opština Herceg Novi na Luštici planirali smo izgradnju kompleksa Porto Bono. Da malo približimo taj projekat, kroz izgradnju Porto Bono ujedinićemo francusku obalu i Costa Esmeralda na Luštici. Tema koja se treba razviti jeste održivost životne sredine projekta, prirodni i tipični materijali ovog mjesta, lokalni ali moderan stil, apsolutno poštovanje prirode, posebna pažnja prilikom izgradnje luksuznih vila sa velikim imanjima u krajoliku, vile sa najviše dva sprata, hoteli sa tri razdvojena nivoa puna zelenila. Urađen je Master plan od strane poznatog arhitekte iz Rima, Marca Mateuccija, za kompletnu oblast od 48 lotova planiranih za buduće hotelske i druge turističke kapacitete. Stiglo je šest pisama namjere za kupovinu zemljišta od strane renomiranih zapadnoevropskih kompanija.

* Herceg Novi je grad stepenica. To mu daje šarm, ali s druge strane mnogim turistima, posebno starijima, to smeta. Postojala je ideja o pokretnim stepenicama. Koliko je to realno?

– Izgradnjom pokretnih stepenica bi se komunikacija unutar grada podigla nekoliko puta. Stari grad bi mogao očuvati funkciju administrativnog i ekonomskog centra koji će doprinijeti stalnom povećanju broja turističkih posjeta.

Projekat se sastoji iz tri faze. Prva faza će biti od Šetališta pet Danica do Dvorane park, druga od Dvorane park do autobuske stanice, a treća počinje od autobuske stanice i završava se kod tvrđave Španjola. Posebno je to značajno zbog problema parkiranja, jer će se tako ostavljati automobili u garažama u gornjim dijelovima Herceg Novog.

* Vi ste uradili i projekat za pripreme sportskih ekipa tokom zimske sezone?

– Danas u Antaliji u Turskoj dolaze desetine hiljada turista zimi, a posebno dolaze fudbalske ekipe na pripreme. To je omogućilo razvoj privrede, preduzetništva, mnoga preduzeća su krenula da pružaju razne vrste usluga potrebne tim ekipama. Kao primjer tokom tri mjeseca Antalija zaradi oko 26 miliona eura od pranja veša i sportske opreme fudbalskih ekipa. Herceg Novi ima veće potencijale za razvoj te vrste turizma. Zimski sportski turizam će se razvijati u svim mjestima naše opštine, u Sutorini, Igalu, na Toploj, u Herceg Novom, Savini, Meljinama, Zelenici, Kumboru, Baošićima, Đenovićima, Bijeloj, Kamenarima. Izgradićemo petnaest novih fudbalskih terena.

* Institut „Dr Simo Milošević“ u Igalu bio je zdravstveni centar poznat u mnogim zemljama.

Norvežani su redovno dolazili. Vlada Crne Gore više od 15 godina vodi projekat privatizacije Instituta. Vi ste bili protivnik prošle privatizacije Instituta Igalo. Koje su perspektive Instituta Igalo?

– Najveći potencijal u razvoju turizma je Igalo i Institut „Dr Simo Milošević“. Blato i klima je zlato koje imamo. Izbor nije dozvolio da to naše zlato damo nekome da ga rasproda i dugoročno uništi.
Cilj IZBOR-a je da se pronađe pravi strateški partner, ugledna kompanija u zdravstvenom turizmu, koji će investirati da Institut bude najbolji centar zdravstvenog turizma u regionu i Evropi. Naš cilj je da novi vlasnik Instituta bude neko ko će tu da investira da naše zdravstvene usluge budu na najvišem nivou, gdje ćemo organizovati edukaciju. Cilj nam je da podignemo nivou obrazovanja u Institutu na nivou Medicinskog fakulteta, u kojem će se edukovati ne samo naša djeca, već i mladi iz cijelog regiona.