Moskva: Strani masovni mediji funkcionišu kao strani agenti

Rusko ministarstvo nije navelo nikakve restrikcije s kojima bi se ovi mediji mogli suočiti, ali je istaklo da bi mogli biti podvrgnuti detaljnim zahtevima o finansijskom poslovanju i da ono što se objavljuje smatra izvorom stranog agenta, prenosi Radio Slobodna Evropa.

U saopštenju na veb strani Ministarstva pravosuđa stoji da su Radio Slobodna Evropa, Glas Amerike, televizijski kanal Aktualne teme, Tatar-Baškirski servis Radio Slobodna Evropa, Sibir Realiti, Ideal Realiti, Faktograf, Kavkaz Realisti i Krim Rialiti, „strani masovni mediji koji funkcišu kao strani agenti“.

Ruski zakon, kojim vlada može odrediti bilo koju stranu medijsku organizaciju kao „stranog agenta“, brzo je prošao kroz parlament i potpisao ga je predsednik Vladimir Putin 25. novembra.

Predsednik Radio Slobodna Evgropa Tomas Kent izjavio je da je kompanija svesna saopštenja Ministarstva pravde, ali „nije dobila nikakve detalje o tome što ova oznaka može značiti za programske sadržaje“.

„Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda je medijska organizacija koja se bavi profesionalnim vestima o Rusiji i drugim zemljama i ostajemo predani tačnom i sveobuhvatnom novinarstvu“, rekao je Kent.

Ruski zavničnici su izjavili su da je zakon „istovetan odgovor“ nakon što su državnu televiziju Rusija danas američke vlasti optužile za širenje propagande i da bi trebalo svoje dopisništvo u Americi da registruje po Zakonu o registraciji stranih agenata u SAD (FARA).

Američki zvaničnici kažu da se ne radi o istovetnom odgovoru, naglašavajući da su američki i ruski zakoni drugačiji i da Rusija koristi zakon o „stranim agentima“ kako bi ućutkala disidente i obeshrabrila slobodnu razmenu ideja.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je u ponedeljak da se medijskim organizacijama koje su imenovane „stranim agentima“ neće oduzeti akreditacija i da će moći da „nastave novinarski rad u Rusiji mirno i bez ikakvih prepreka“.

Međutim, očekuje se da će državna Duma ove sedmice podneti predlog zakona koji bi sprečio da američki mediji koji su imenovani kao strani agenti ulaze u Donji dom parlamenta.

Evropska unija je ocenila da je aktuelni ruski zakon „suprotan obavezama Rusije o zaštiti ljudskih prava“ i nazvala ga „pretnjom slobodnim i nezavisnim medijima i pristupu informacijama“.

Organizacija Hjuman rajts voč osudila je ruski zakon kao „napad na slobodu medija“ i ocenila da je politički motivisan kako bi se utišali glasovi onih koje ruski narod ne bi smeo čuti.“