Bregzit bi Britaniju mogao da odvede u "crnu rupu"

On je objasnio da bi to moglo da uključuje i povećanje prihoda i porez na nasledstvo, kao i smanjenje budžeta za zdravstveno osiguranje. Ozborn je, takođe, naglasio da će njegova pozicija biti „neodrživa“ ukoliko bude pokušao da smanji troškove zdravstvenog osiguranja, policije i školstva.

Prema pisanju Bi-Bi-Sija, tabor koji se zalaže za Bregzit je kritikovao oponente zbog „neracionalnih proročanstava sudbine“. Ujedinjeno Kraljevstvo će 23. juna glasati da li želi da ostane u EU ili da napusti njene okvire. U poslednjem u nizu upozorenja Vlade na potencijalne posledice izlaska iz EU, Ozborn je zajedno sa svojim prethodnikom iz Laburističke stranke Alisterom Darlingom ukazao da će doći do povećanja poreza i smanjenja potrošnje. Oni su takođe rekli da bi moglo da dođe do kresanja budžeta za zdravstveno osiguranje, kao i potrošnje na obrazovanje, odbranu i policiju.

Ozborn i lord Darling su objasnili da su mere, odnosno povećanje poreza od 15 milijardi funti i smanjenje troškova u istoj vrednosti, određene na osnovu prognoza Instituta za fiskalne studije u vezi sa ekonomskim posledicama izlaska iz EU zbog manjeg trgovinskog prometa, investicija i ukupnog prihoda od poreza. Institut je upozorio i da bi takav scenario mogao da rezultira merama štednje u periodu između jedne i dve godine.

Ozborn i lord Darling su rekli da bi napuštanje evropske porodice dovelo do „ozbiljnog ekonomskog šoka koji bi pogodio ekonomiju i vratio Britaniju u recesiju“. „Svi veoma dobro znamo šta se dešava kada Britanija gubi kontrolu nad svojim javnim finansijama. Slažemo se da bi se glasom za napuštanje EU rizikovalo da se Britaniji ponovo isto uradi“, napisali su u tekstu u Tajmsu uoči zajedničkog obraćanja javnosti.

Ozborn je u jednoj radio-emisiji upozorio da bi napuštanje EU bio „nepovratan“ korak koji bi izazvao „finansijsku nestabilnost“, a Britanija bi ostala „bez ekonomskog plana“, što bi zahtevalo hitan odgovor Vlade. „Moralo bi da dođe do povećanja poreza i smanjenja javne potrošnje da bi se popunila ‘crna rupa'“, rekao je britanski ministar finansija.

Vlada konzervativaca je inače prošle godine usvojila zakon prema kojem neće doći do povećanja poreza na prihod, PDV-a ili zdravstvenog osiguranja za vreme ovog saziva Parlamenta. Tabor koji se zalaže za Bregzit je odbacio Ozbornova upozorenja. Poslanici iz redova konzervativaca koji su potpisali saopštenje su naveli da „ne mogu da dozvole“ smanjenje potrošnje za usluge koje je njihova partija u svom manifestu iz 2015. obećala da će štititi. „Neverovatno nam je da ministar može tako ozbiljno da preti neispunjavanjem tolikog broja obećanja iz manifesta. Apsurdno je reći da ako narod želi da od EU povrati kontrolu, da će on hteti da ga kazni na ovaj način“, navodi se u njihovom saopštenju.

Mogućnost izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije naročitu uzbunu stvara u Nemačkoj, gde ankete javnog mnjenja pokazuju da je 79 odsto Nemaca protiv toga. Čak je i uticajni magazin Špigel posvetio celo svoje izdanje debati o referendumu o članstvu Britanije u Uniji. „Jedini međunarodno priznat političar koji je za Bregzit jeste Donald Tramp, tako da ako ništa drugo, to treba da zabrine Britance“, navodi se u uvodniku s naslovom „Molim vas, ne idite!“ u izdanju prekrivenom britanskom zastavom, koje je objavljeno na nemačkom i engleskom.

U Nemačkoj je inače vladala neverica, zbunjenost i zabrinutost zbog mogućnosti da Britanija napusti okvire EU, ali se stiče utisak da se ta atmosfera pojačava kako se bliži referendum. „Dejvid Kameron je kao šegrt zlog čarobnjaka. On ni ne zna šta je započeo“, rekao je nedavno jedan važan saradnik Angele Merkel. Bregzit bi, prema oceni Špigela, bio „trostruka katastrofa – loša za Nemačku, loša za Britaniju i kataklizmična za Evropu“.

Posledicama Bregzita se bavio i nemački nedeljnik Cajt, koji je u slučaju tog scenarija prognozirao paniku na londonskoj berzi, borbu među evropskim liderima da održe jedinstven front, žurku za Marinu le Pen i nezavisnost za Škotsku. Velika Britanija, ocenjuje list, će „pipati u mraku“.

I nemačka kancelarka Angela Merkel je sa svojim savetnicima učestvovala u debati o referendumu i upozorila da ako Britanija odluči da napusti Uniju, izgubiće moć pravljenja pogodbi sa EU. NJen ministar finansija je bio direktniji: „Napolje je napolje“, rekao je Volfgang Šojble. Britanija izvan EU može da zaboravi na pristup jedinstvenom tržištu, upozorio je Šojble i odbacio mogućnost uspostavljanja trgovinskog odnosa kakav sa EU imaju Norveška i Švajcarska. „To neće funkcionisati. To bi zahtevalo da zemlja postupa po pravilima kluba iz čijih okvira trenutno želi da se povuče“, rekao je Šojble.

Razloge zbog kojih Nemačka želi da Britanija ostane u EU treba tražiti u činjenici da je ona moćan nemački ekonomski i politički saveznik. Postoji i bojazan da bi bez Britanije u EU, pojedini smatrali Nemačku previše velikom, previše dominantnom u Uniji. Dve zemlje su jedna drugoj važne i zbog trgovine; Britanija je peti po važnosti trgovinski saveznik Nemačke.