Gradski većnik i advokat iz Niša Srđan Aleksić najavio je da će Ustavnom sudu uputiti predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti „diskriminatorske odredbe“ Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koja propisuje da je uslov za dobijanje novčanih prinadležnosti povodom rođenja deteta da majka ima srpsko državljanstvo.
On je najavio i da će pred Gradskim većem zatražiti izmenu gradske odluke kojom se realizuje ova zakonska odredba na štetu sve većeg broja dece iz Niša koja potiču iz mešovitih brakova u kojima su majke strane državljanke.
Aleksićeva najava da će zatražiti ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 14 stav 1 Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, usledila je nakon vesti da je niška Uprava za dečju, socijalnu i zdravstvenu zaštitu odbila zahtev Anđeljine Đorđević (40), sa prebivalištem u Nišu i udate za Nišliju Mileta Đorđevića (47), za dobijanje roditeljskog dodatka i jednokratne novčane pomoći za prvo dete. Razlog za ovakvu odluku Uprave je činjenica da Anđeljina ima albansko državljanstvo, te ne ispunjava jedan od osnovnih uslova koje propisuje Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom za dobijanje ovog vida pomoći.
– Kao advokat podržavam poštovanje zakona iznad svega, ali smatram da svi moramo podići glas u slučaju porodice Đorđević u kojem novorođenče nailazi na određen vid diskriminacije od strane institucija iako je državljanin Srbije, kao i u svim sličnim slučajevima. Zakon sam po sebi nije zlonameran već je neadekvatno pripremljen za ovakve slučajeve, te ga moramo promeniti i prilagoditi novonastaloj situaciji. Srbi se sve više žene strankinjama i njihova deca ne smeju biti marginalizovana, koje god vere ili narodnosti da im je majka – rekao je za Danas Aleksić, dodajući da se sporna zakonska odredba mora izmeniti i zbog podrške pronatalnoj politici u Srbiji.
Anđeljina i Mile Đorđević u braku su duže od godinu dana, a pre pet meseci dobili su sina. Žive u niškom perifernom naselju Gabrovac. Oboje su nezaposleni, tako da bi im novčana pomoć države i grada veoma značila, pošto roditeljski dodatak iznosi 37.000 dinara, a jednokratna pomoć za prvo dete 20.000 dinara. Kućni budžet bi im popravila i jednokratna pomoć za nezaposlene porodilje, čiji je iznos 50.000 dinara, koju su takođe tražili, ali su odbijeni, jer Anđeljina u trenutku podnošenja zahteva nije imala prebivalište u Nišu u trajanju od najmanje jedne godine. Do ispunjenja ovog zakonskog roka falilo joj je 25 dana.
– Potreban nam je novac za izdržavanje deteta, ali nam je još važnije da ono ne bude diskriminisano. Naš sin je rođen u Nišu, regularno je prijavljen, raste u potpunoj porodici, ali po rečima nadležnih nema nikakva prava u svom gradu i zemlji, i to samo zato što mu je majka albanske nacionalnosti. Ako nam je dete diskriminisano na samom rođenju, kako će biti kasnije, kada pođe u vrtić ili školi, ili treba da rešava druge stvari tokom života – rekao je Mile Đorđević.
U Upravi za dečju, socijalnu i zdravstvenu zaštitu ponovili su da je Anđeljina odbijena jer ne ispunjava obavezne zakonske uslove. Prema njihovim saznanjima, u Nišu i okolini ima desetak mešovitih bračnih parova u kojima su žene albanske državljanke. Zahteve za pomoć godišnje podnesu dve do tri strane državljanke, a među njima je bilo majki koje imaju rusko, kao i druga državljanstva, rekli su u Upravi.
Predlog za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti člana 14 stav 1 Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom uputila je Ustavnom sudu i poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić. U predlogu, podnetom oktobra 2013. godine, ona je navela da ta odredba nije u skladu sa Ustavom Srbije, koji „zabranjuje svaku diskriminaciju, neposrednu ili posrednu, po bilo kom osnovu“ i propisuje da sva deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti. Odluka Ustavnog suda povodom ovakvog predloga do sada nije javno objavljena.
Zaštitnik građana pisao Vučiću
I zaštitnik građana je u svom Godišnjem izveštaju za 2014. godinu ukazao na diskriminaciju dece u Srbiji čija je majka strana državljanka. Ovaj nezavisni državni organ je zbog toga krajem prošle godine podneo inicijativu Vladi da predloži izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kako bi pravo na roditeljski dodatak imao i otac deteta čija je majka strana državljanka ili lice bez državljanstva, a otac ili dete jesu državljani Republike Srbije. Zaštitnik je predložio i rešenje da pravo na roditeljski dodatak steknu i očevi u slučaju da majka deteta nema prebivalište u Srbiji, a otac i dete imaju. On je takođe predložio da dete srpskog državljanstva može ostvariti pravo na dečji dodatak i kada se nalazi pod neposrednom brigom roditelja koji nema srpsko državljanstvo, odnosno nema prebivalište u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
