Prošlo je sedam godina od privatizacije Beograd filma. Da je urađena kako treba, danas bi taj događaj bio samo u blagom sećanju kao momenat kada je u ekonomski posrnulom Beograd filmu uspešno oživljena delatnost, a zaposleni korektno i u potpunosti isplaćeni, ili nastavili da rade do svoje penzije.
Međutim, nije tako. Privatizacija nije daleki trenutak za sećanje, nego traumatična stvarnost. Znamo kako je sve proteklo, ako ne u Beograd filmu, svako od nas ima primere u svom preduzeću i u drugim preduzećima iz svog okruženja. U godinama koje su usledile nakon privatizacije, pri susretu sa svojim poznanicima bilo je normalno da se posle pitanja o zdravlju razgovara o tome koliko je koga ojadila država prodajom društvenih preduzeća. Merili smo težinu pljačke po tome da li je neko veći gubitnik od nas.
A onda, 21. novembra 2014. godine grupa mladih ljudi koja je nezadovoljna stanjem u kulturi, rešila je da ruiniranu zgradu bioskopa Zvezde oživi pokretnim slikama. Onako kako je to trebalo da bude i da traje traje proteklih sedam godina. Sa zadivljujućim optimizmom sukobili se sa urušenom zgradom i nataloženom prljavštinom.
I krenula je prva projekcija. Film „Neposlušni“. Puno simbolike, zar ne?
Traje bioskopski život evo puna dva meseca uz podršku kulturnih institucija, medija, skupštinskog odbora za kulturu, značajnih ličnosti iz sveta kinematografije, Beograđana… Nova, ključna nedoumica je kako ovaj prikazivački život u Novom bioskopu Zvezda uvesti u zakonske okvire? Može li se to učiniti na način da aktivisti i umetnici koji su otvorili vrata ovoga zdanja za sve ljude kojima je filmska umetnost važna kao jedan od segmenta kulture, zajedno sa bivšim radnicima i malim akcionarima, budu nosioci upravljanja?
Verujem da je odluka o budućnosti Novog bioskopa Zvezda u rukama vlasti, kao što je bila i ona sramna prodaja. Nadam se da ovaj put neće zabrljati. Bilo bi nepodnošljivo kada bi i ovog puta neki „miljenik“ vlasti zaseo u Zvezdu i upravljao ovom idejom koja može da povrati nadu ojađenim radnicima i mladim umetnicima da je država sposobna da ispravlja svoje greške. Sigurna sam da ima načina. Svi se sećamo kako je 2009. godine na pritisak radnika i javnosti vlasnik „Zastave elektro“ iz Rače „vratio fabriku državi“. I tada su se Vlada i Agencija za privatizaciju mesecima jadali kako je rok za kontrolu ugovora istekao i kako nema načina da se fabrika otrgne iz ruku čoveka koji ju je upropastio, pa je na kraju ipak nađeno rešenje.
Po osnovu potraživanja bivših zaposlenih i malih akconara, a koji su u sudskom postupku i odnose se na deo neisplaćenih zarada i razlike u ceni akcija (postoje pravosnažne presude u korist bivših radnika i malih akcionara), bivši radnici su uspostavili zabranu raspolaganja dela imovine Beograd filma, koja se odnosi na bioskope: Zvezda, 20. Oktobar i Odeon. Evo olakšavajuće okolnosti državi da se situacija razreši. Po obrazloženim iznosima u pravosnažnim presudama, država bi mogla da nađe način da umesto Nikole Đivanovića plati sva potraživanja bivših zaposlenih i malih akcionara i na taj način „otkupi“ bar bioskop Zvezdu, što je daleko umereniji predlog od gore navedenog primera „poklanjanja“ fabrike državi.
Sledeći pravilan potez države može razrešiti ovu novonastalu situaciju u korist svih oštećenih, kako bivših zaposlenih tako i mladih umetnika kojima je pljačka u privatizaciji Beograd filma uskratila prostor za rad, da svoj doprinos filmskoj umetnosti i filmska ostvarenja iz celog sveta mogu baš u prostoru bioskopa Zvezda da prezentuju javnosti.
Autorka bivša predsednica Nadzornog odbora Beograd filma
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
