Porodica je bila brojna, ali sam se ja udala za najstarijeg sina pa je svežanj ključeva pripao meni. Privezala sam ih za kaiš i na svaki moj korak toliko su zveckali da su svi znali kada dolazim i očekivali me.
Nikad se nisam odvajala od njih. Noću sam ih stavljala ispod jastuka, a danju sam ih uvek nosila sa sobom. Zaove su morale da dođu kod mene ako su htele da uzmu čistu košulju, a sluškinje kada je trebalo promeniti posteljinu, jer su se deca upiškila u krevet.
Pod izgovorom da se teško skidaju sa alke, ključeve nisam davala nikom u ruke. Jedino sam ja otvarala podrum i ostavu, sanduke i ormane namirisane lavandom sa lepo složenom posteljinom.
Na taj način sam kontrolisala i ukućane i stvari. Proveravala sam čak i dečji apetit, brojala kriške hleba koje smo izneli iz ostave, zavirivala u tegle s marmeladom i medom koje su deca mazala na hleb. Moj muž je računao da ću ja sprečiti rasipništvo i zloupotrebe. Njegova braća su se složila.
Mlađe i neiskusne zaove prihvatile su moju ulogu. Brzo sam navikla da sve nadzirem i raspoređujem. Uzgred, oslobodila sam ih mnogih odgovornosti.
Nešto se poremetilo tek posle ženidbe mog najstarijeg sina. Nisam se protivila njegovom izboru neveste. Bila sam joj čak i naklonjena, ali sam zahtevala da me poštuje.
Ona se, kao, prilagodila kućnom redu. Niko nije obraćao pažnju na poznate razmirice između svekrve i snaje…
„Veštice – Ispovesti i tajne“ Terzila Gato Kanu; izdanje ClioPratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
