Brigo moja, pređi na drugoga

P { margin-bottom: 0.21cm; }Uzgred, treba podsetiti da inicijativa o prelasku Centra pod okrilje grada datira iz vremena prethodne lokalne vlasti, ali predizborna kampanja je u toku! Nikolić je napomenuo da je odluci gradskog parlamenta prethodila saglasnost nadležnih ministarstava i agencija, te da je nakon toga Vlada Srbije, sredinom marta, usvojila zaključak kojim se gradu Kragujevcu omogućava preuzimanje osnivačkih prava nad tom naučnoistraživačkom ustanovom.

Ovaj zaključak, međutim, ne omogućava gradskoj upravi automatsko preuzimanje osnivačkih i vlasničkih prava nad Centrom. Naprotiv, promena osnivačkih prava nad tom ustanovom biće ozvaničena tek kad Ministarstvo privrede i kragujevačka gradska uprava potpišu ugovor o tome što bi, prema informacijama iz Centra za strna žita, trebalo da se dogodi „ovih dana“. Maliciozni bi rekli da je ovo rastegljiv vremenski rok koji, s druge strane, implicira poprilično nejasne namere kad je konačna sudbina Centra za strna žita u pitanju. No, u gradskoj upravi smatraju da je ovim zaključkom Vlade status Centra rešen, dok je Radomir Nikolić potvrdio da se grad obavezao da će da izmiri obaveze koje Centar ima prema poveriocima i zaposlenima. Podseća, takođe, da su u gradskom budžetu za 2016. godinu opredeljena sredstva za te namene. „Naravno da smo i mi i zaposleni u Centru za strna žita svesni činjenice da nemamo dovoljno sredstava da sve obaveze izmirimo odjednom, ali ćemo ići korak po korak i najpre ćemo isplatiti neisplaćene zarade“, poručuje Nikolić.

Izvesnu konfuziju, međutim, izazvalo je kragujevačko Gradsko veće koje je, neposredno nakon sednice Skupštine grada na kojoj je izglasano preuzimanje osnivačkih prava nad Centrom za strna žita, dalo saglasnost na program poslovanja novoformiranog Centra za poljoprivredu i ruralni razvoj, sa sedištem u Cerovcu, nadomak Kragujevca. To ne čudi imajući u vidu da se i sa zvaničnog mesta moglo čuti da će ta ustanova, ili privredno društvo, kako je registrovano u APR, biti pravni naslednik Centra za strna žita, te da će da preuzme i preostale „žitare“. I dok u Sindikatu Centra za strna žita kažu da se zaposleni nadaju da bi mogli da budu pravni prethodnik Centra za ruralni razvoj, te da grad neće da ugasi naučnoistraživačku ustanovu takvog renomea i tradicije duge gotovo 120 godina, u poslovodstvu ne isključuju ni tu mogućnost, što dovodi u pitanje stvarne namere državnih, a još više gradskih vlasti kad je budućnost Centra za strna žita u pitanju.

U takvoj situaciji, zaposlenima u Centru za strna žita koji su u štrajku još od marta prošle godine, i kojima se duguje po 30 plata, ostaje da se nadaju da će gradska uprava, kao novi vlasnik, početi što pre da ispunjava preuzete obaveze, odnosno da izmiruje dugove narasle na oko 130 miliona dinara, od čega se najveći deo odnosi upravo na neisplaćene zarade. Nadaju se i socijalnom programu za sve one koji žele da napuste ustanovu. Centar za strna žita u Kragujevcu, podsetimo, najstarija je agrarna naučnoistraživačka ustanova u Srbiji i na Balkanu koja je od osnivanja, davne 1898. godine do pre koju godinu, patentirala više desetina sorti strnih žita. Centar je, pre desetak godina, najpre počeo da zapada u teškoće koje su, usled državne nebrige, prerasle u poslovno-finansijsku agoniju, čija je posledica i prošlogodišnja rasprodaja kompletne pokretne imovine (kombajni, traktori i druga mehanizacija, računarska i druga oprema). Zaposleni su štrajkovima i protestima, od kojih je najpoznatiji onaj iz oktobra 2009. kada su javno, na lomači, spalili doktorske i magistarske diplome, kao i priznanja za doprinos razvoju novih sorti žitarica, nastojali da ukažu na situaciju u Centru. Konkretnog odgovora nadležnih nije bilo sve do sredine prošlog meseca, kada se država, rukovođena onom poslovicom: „Brigo moja…“, odrekla vlasništva nad Centrom za strna žita.

Ambiciozni planovi

– Odlukom o preuzimanju Centra, grad se obavezao ne samo da sačuva ustanovu i njenu delatnost, koja ima velike zasluge za razvoj poljoprivrede u Srbiji, već i da obradivo zemljište, kojim raspolaže Centar, iskoristi za realizaciju zanimljivih projekata. Reč je o 70 hektara u Sobovici gde bi, u saradnji sa kineskim partnerom, trebalo da se izgradi ogromno postrojenje za preradu mesa, dok bi na 50 hektara, na potezu između zgrade Elektrošumadije i auto-puta prema Koridoru 10, trebalo da nikne nova industrijska zona. Plan je da to bude slobodna zona u kojoj će se zapošljavati građani Kragujevca – ističe gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić.