Mićunović: DS i dalje ideološki stabilna

– Taj decembar 1989. kada smo objavili proglas o namerama bio je trenutak velikih lomova u Istočnoj Evropi. Na krvav način otišao je s vlasti Čaušesku, a i ostali režimi su se rušili kao kule od karata. Bilo je ideja za promene, ali je bilo najvažnije ko će pokrenuti akciju. Jezgro opozicije je bilo na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju. Napisali smo proglas o namerama da formirano političku stranku, a vlast se kolebala kako da reaguje, s obzirom na to da je bilo jasno šta se dešava u Evropi. Izgleda da su je omeli događaju u Čehoslovačkoj, te je proglas prošao nekažnjeno – priča Mićunović.

On kaže da nije bilo dovoljno samo osnovati stranku, moralo se raditi i na programu čije su osnove bile borba za demokratiju, slobodu političkog organizovanja, poštovanje ljudskih prava, a društvene reforme su ostavljene za kasnije.

– Imali smo podršku onih koji su iz različitih razloga bili protiv tadašnje vlasti. Razlike među nama su bile i ideološke i socijalne. One, ali i lične ambicije, kasnije će usloviti cepanje DS – smatra Mićunović.

On dalje navodi da su se od devedesetih do sada zemlja, a i svet promenili.

– Nestalo je Jugoslavije, vodio se građanski rat. DS je uprkos moćnom režimu uspela da formira DOS i pobedi 5. oktobra, a Srbiju demokratizuje i ponovo uvede u UN, Savet Evrope i ostale svetske institucije. Sve vreme je radila na modernizaciji i demokratizaciji zemlje. Pad se dogodio posle poraza Borisa Tadića na predsedničkim izborima 2012. iako je stranka u koaliciji imala čak i bolji rezultat nego na prethodnim izborima. Došlo je do lomova, krize lideršipa… Sve su to razlozi zbog kojih je DS izgubila deo birača. Međutim, bitno je da je DS uprkos tome što je sada krive za sve loše, kao da oni koji sada vladaju nisu delovali devedesetih, ostala ideološki stabilna. Zalažemo se za iste demokratske vrednosti kao i prvog dana i DS ostaje politički stub kada je reč o demokratiji – zaključuje Mićunović.

Vladimir Goati, politički analitičar, za Danas kaže da osnivanje DS bio trenutak kada je zakonski, doduše, nevoljno, prihvaćen politički pluralizam.

On podseća da se DS gotovo od samog početka „lomila“ na manje stranke, izlaskom Nikole Miloševića i Koste Čavoškog, koji formiraju SLS, Vojislava Koštunice, koji osniva DSS, pa i Mićunovića, koji osniva DC. Prema njegovim rečima, od osnivanja je DS imala strahovit trend brzog napredovanja, pa posle izbora 1993, kada DS osvaja 29 mandata, dolazi i do smene na mestu predsednika demokrata, te Zoran Đinđić zamenjuje Mićunovića.

– Demokrate od odlaska s vlasti 2012. doživljavaju unutrašnje razmirice. Jedan od udara je osnivanje SDS, na čelu sa bivšim predsednikom demokrata Tadićem. Sada DS mora da se zadovolji sa šest odsto glasova, što je vraća u 1992. godinu – zaključuje Goati.

Demokrate, ali i Srbija su najveću tragediju doživele kada je 12. marta 2003. ubijen Zoran Đinđić, tadašnji premijer koji je započeo najveću reformu srpskog društva. U godinama posle toga, Srbija se udaljava od Evrope, lider demokrata Boris Tadić postaje predsednik države 2004, a DS dobija premijera 2008. Taj period pokazuje kako stranka omađijana vlašću urušava samu sebe. Sada DS vodi Bojan Pajtić, peti predsednik od osnivanja. U Skupštini Srbije osim DS, deluju i još tri partije nastale odlaskom ljudi iz redova demokrata, Tadićev SDS i ZZS Dušana Petrovića i Živkovićeva NS.

Osnivačka hronologija

Godine 1989, 11. decembra, u prostorijama Udruženja književnika Srbije održan je sastanak osnivača DS na kojem je formulisano Pismo o namerama, programski proglas o osnivanju DS. Sastanak je održan na ovom mestu jer je jedan od osnivača Miodrag Perišić bio glavni urednik lista Književne novine, a Dušan Vukajlović kao sekretar Udruženja je imao ključeve i mogao je da obezbedi prostoriju za sastanak. Proglas su potpisali Dušan Vukajlović, Vladimir Gligorov, Milovan Danojlić, Zoran Đinđić, Gojko Đogo, Slobodan Inić, Marko Janković, Vojislav Koštunica, Dragoljub Mićunović, Borislav Pekić, Miodrag Perišić, Radoslav Stojanović i Kosta Čavoški.