Kastav: Pogled "odozgo"

Kastav. Dole Volosko, dole Rijeke, dole Vrata Jadrana. Gradili Iliri. Dograđivali Rimljani. Devet kula okolo naselja. Jednu vladarsku grofovsku porodicu iz 12. veka nasledila druga ali tada je već počeo 15. vek i Kastav, onako sav navikao da bude „iznad“ i s pogledom na „dole“, donese Zakon Grada „Castua od Letta“ 1400. godine. Bio je pisan na hrvatskom jeziku. To neznatno mestu u Istri bilo je odvajkada prpošno. Moglo mu se s takvim pogledom . Legenda veli i ovo:“ U drugoj je polovini 17. veka Kastvom upravljao „kapitan“ Fran Moreli. Iako su Kastavci već imali svoj statut i običajno pravo „kapitan“ Moreli provodio je svoje zakone bez obzira na „stare pravice“. Kad je Kastavcima dozlogrdilo njegovo ponašanje, provalili su u kaštel. Dok su ga vukli niz stepenice (koje su i danas onde), zapomagao je: „Pomozite dragi Bog, Majka Božja i Sveta Trojica“, a narod mu je odgovarao: „Ne treba nan pomoć, sami ćemo te“. Izvukli su ga van i utopili u lokvi na trgu pred kaštelom“.

Došli istražitelji iz Trsta i Beča kako bi otkrili vođe bune, no Kastavci su na sva pitanja odgovarali: „Si smo ga! Moj brat, mojega brata brat, sudac Kinkela i si do vragu tega! Još ga je stara Mare s preslicun v rit badnula!“ Tako nikoga nisu mogli osuditi za taj pravi ustanak. U spomen je na grlu cisterne, na središnjem kastavskom trgu uklesan ovaj tekst i godina bune 1666. Baš ovde, još 1700. godine osnovana je prva škola na hrvatskom jeziku u Istri. Vek kasnije i prva „čitalnica“ u Istri. I sve to u gradiću pored koga je prolazio čuveni put koji je Rijeku povezivao sa Trstom. Kastav je fascinantan. U moru se ogleda. Kad se prođu gradska vrata, eto kamenih kuća, cveća i bunara, srdačnih ljudi koji vole strance. Tu se već deceniju održava divni festival gitare. Hotel „Kukuriku“ koji postoji skoro pola veka je popularan zbog čuvene koalicije koja je tu nastala uoči hrvatskih parlamentarnih izbora 2011. i koja je dobila naziv „Kukuriku koalicija“ upravo po restoranu gde je potpisan koalicioni sporazum, iako su se zvali „Savez za promene“.

Sve gostione i restorančići primeri su nenametljive rustikalnosti. I naravno, sa pogledom „odozgo“ na Rijeku kojoj je Kastav sada već predgrađe i mondensku Opatiju bajnu. Kada prođete senovitim i uzanim kalama koje lako skrenu u malena dvorišta, i popnete se na vrh, ugledaćete to beskrajno plavetnilo Jadrana, ostrva Krk i Cres s jedna strane i planinu Učka s druge. Sešćete na klupu pored zvonika, čekati „večernji zvon“ i ćutati. Širom otvorenih očiju.