Ankara (1): Od varošice do prestonice

Rasuta je po pitomim brežuljcima, sa kućama staro-turskog stila, sa drvenim i izbačenim erkerima. A početkom prošlog stoleća, tačnije 1923. godine, bila je najobičnija provincijska varoš sa tridesetak hiljada žitelja. Kako je došlo do toga kad se zna da je Istanbul suvereno vladao Turskom od kako postoji?!

Dakle, Bizant, Konstantinopolj, Carigrad ili Istanbul – sedište vlade, administracije i centar svih zbivanja  – preko noći je izgubio moć. Tadašnji predsednik, Mustafa Kemal, ili popularno nazvan Ataturk – „otac svih Turaka“, pored demokratije i niza promena za napredak svoje zemlje – odlučio je da glavni grad smesti u unutrašnjost zemlje (udaljenost 400 kilometara). Kasnije je priznao svoju grešku i objasnio da je to učinio zbog žestoke istanbulske korupcije, jakih rodbinskih veza, a ponajviše što je potpuno reformisanoj državi želeo da pokloni novu prestonicu. Mada je ovde sedište Parlamenta, predsedničkih rezidencija i brojnih ambasada (i svi oni gravitiraju ka životu u bivšoj prestonici),  Ankara ni do danas nije uspela da dostigne slavu Istanbula – najbogatijeg grada u zemlji.

Posle tri sata vožnje izvanrednim auto-putem pored dugačkog slanog jezera Tuz, trećeg po veličini u Turskoj – stižemo u Ankaru. Periferija grada je ukrašena zelenilom, parkovima, malim trgovima i strmim ulicama kojima se spuštamo ka  centru. Glavni trg je Uliks, nesimetričan i saobraćajem opterećen, okružen je zgradama od stakla i betona. Sivih, golih fasada i širokih pločnika prepunih masom sveta koji se tiska i žuri ka svojim odredištima. Ispred velikih robnih kuća je mnoštvo radnji, a još više kupaca zainteresovanih za veš od čuvenog turskog pamuka. Banke su zatvorene, prolaznici nam krišom pokazuju da novac zamenimo kod čoveka koji se lagano ljulja na visokoj drvenoj stolici.

Postupak je brz i pošto je „čejndž-men“ za sebe uzeo značajan procenat zdušno nam je preporučio gde dotične turske lire možemo najbolje upotrebiti: ženama savetuje da odu u radnje sa zavesama, koferima i obućom, a muškarcima (nakašljava se, žmirka) šaputavim glasom objašnjava da skrenu u prvu ulicu levo u kojoj se nalazi kafana po imenu „Nastradin hodža“ sa odličnom hranom i ‘trbušnjakom’. „Potražite Muzafera, kažite da vas šalje Sulejman i imaćete provod kakav nema ni u ‘Hiljadu i jednoj noći’!“, smejulji se, tapše po ramenu i namiguje saučesnički! Od svega ponuđenog odlazimo u – poštu, ali i tu nailazimo na zaključana vrata. Vraćamo se u hotel, novosagrađen, lep i luksuzan sa izuzetno bogatom ponudom turskih specijaliteta.