Iran (3):O moći drevnog carstva

Okružen je ljupkim radnjicama iznad kojih je kružna terasa okupana rumenim sunčevim zrakom. U sredini trga je plitki bazen i fontana, a okolo, stabla rascvetalih pomorandži; slatkasti miris lebdi nad polivenom kaldrmom, dok tišinu remete uzvici bozadžije koji s bokalom u ruci opseda brojne turiste u njihovoj šetnji. Sunce se sakri iza krova, senke postaju duže. Noć, ovde, dolazi kasno… vraćamo se na tople pločnike pune ljudi. Širaz, osvaja na prvi pogled; Širaz je grad šarma, ljupkosti, duše i večno ucvetalih narandži. Čini se da sve što manjka sadašnjoj prestonici – u ovoj, bivšoj – bogato se preliva. Priroda ga obdari blagom klimom, istorija mu poklonila mir – i tako je postao – i ostao prestonica poezije i lepote… Ujutru, rano, napuštamo usnuli grad. Topli pustinjski vetar povremeno dune i laticama ruža prekrije snene ulice: pred nama je put, a na njegovom kraju, baš kao biser u kruni čeka – Persepolis. Prestonica Persije, jedne od najstarijih civilizacija sveta. S radošću deteta krećem joj u susret…

Persija obiluje markantnim istorijskim ličnostima. Kir, Veliki – Kambiz, Darije, Kserks. Kao nezaobilazna figura, tu je i Grk, Aleksandar Veliki. Kraljevi dinastije Ahemenida su grad utemeljili – dok ga je poslednji – uništio. Ujutro bez i jednog oblaka, širokim i uzanim stepenicama zakoračih Ulazom nacija, istovremeno uranjajući u tajnu negdašnjeg carstva i njegove prestonice. Uzbuđena što stojim na istom mestu na kome su nekad čekali i gosti Darija Prvog, u meni se pojača osećaj malog i sitnog – u odnosu na kolosalne blokove ulaza… Na 18 metara visokim stubovima su kapitoli sa figurom bika. Sa unutrašnje strane velelepne kapije dominiraju kolosalne figure krilatih konja sa čovečijom glavom. Ta tri simbola znače: biće pametno kao čovek, snažno kao orao, i vispreno kao konj.

Obe figure na licu imaju dugačku bradu, pa se smatra da su kroz njih prikazani likovi persijskih vladara.

Prvi put vidim (uklesana) slova čuvenog klinastog pisma: vavilonskog, elemitskog i persijskog.

Slušajući priču o iščezlom carstvu, pogled mi luta zaustavljajući se na unutrašnjoj strani kamena, na kojim je neko uklesao reči: „Džonatan Njujork 1830, Bil '70, Luis“. Zapanjena sam; štrče i odskaču ta, ovovremenska obeležja, na dragocenim tragovima minulog, zato radije slušam priču o Persiji na vrhuncu moći; kada je carstvo imalo oko 40 miliona stanovnika, i prostiralo se od Grčke severne Indije.