Loši uslovi za život

– Prema poslednjem popisu iz 2011. godine, kao Romi u Srbiji izjasnilo se skoro 150.000 osoba, što je za 40.000 više lica od poslednje evidencije koja je obavljena pre deset godina. Oni čine dva odsto ukupnog stanovništva u zemlji i u jako lošim uslovima žive – kaže mr sc. med. Dragan Miljuš, epidemiolog i stručni saradnik u Institutu za javno zdravlje Srbije „Batut“.

On ističe da se zdravstveno stanje najčešće sagledava kroz odrednice zdravlja, koje mogu biti društvene ili individualne.

– S jedne strane imamo socijalno-ekonomski status pojedinca, obrazovni nivo, uslove stanovanja i nedostatak odgovarajuće zdravstvene zaštite, a s druge strane imamo pušenje, konzumiranje alkohola, fizičku neaktivnost, seksualno ponašanje. I sve to utiče na život svakog pojedinca u Srbiji, a pogotovo na život i funkcionisanje Roma – objašnjava Miljuš.

Istraživanje Centra za prava manjina pokazalo je da Romi žive u lošijim uslovima stanovanja, imaju slabije obrazovanje i značajno lošije procenjuju svoje zdravlje, zbog čega češće koriste usluge domova zdravlja.

– Većina Roma živi u nehigijenskim naseljima, gde su nehumani uslovi za funkcionisanje, pa su tako prinuđeni da često koriste čvrsta goriva i retko poseduju sanitarni čvor, zbog čega je pojava zaraza neminovna. Isto tako, dosta njih je neobrazovano, jer nemaju podršku starijih, zbog čega retko završavaju osnovnu i srednju školu – ističe Miljuš.

Kada je reč o razvoju romske dece i trajanju njihovog životnog veka, epidemiolog Miljuš ističe da su činjenice poražavajuće.

– U odnosu na prosečno stanovništvo u zemlji, romska deca imaju duplo veću stopu smrtnosti (smrtnost dece do pet godina je dva puta veća od prosečne u Srbiji), neuhranjenija su i više zaostaju u rastu i razvoju. Stupanjem u brak pre 15 godine, stopa rađanja među adolescentkinjama je višestruko veća u odnosu na njihove vršnjakinje. Većina njih poseduje minimalno znanje o HIV-u ili sidi – upozorava Miljuš.

Bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, povrede, dijabetes, opstruktivna bolest pluća i druge, već decenijama dominiraju kao vodeći uzroci obolevanja, invaliditeta i prevremenog umiranja u Srbiji.

– Od svih faktora umiranja u zemlji koji utiču na trajanje životnog veka, godišnje približno izgubimo oko 100.000 stanovnika. Gotovo svaki drugi građanin umre od kardiovaskularnih bolesti, a svaki peti od malignih oboljenja. U toku 2012. godine struktura vodećih uzroka smrti u populaciji Roma bila je skoro identična prosečnoj strukturi u našoj zemlji, osim što je vodeći faktor umiranja bio hronično opstruktivne bolesti pluća – kaže Miljuš.

Kada je u pitanju korišćenje zdravstvene zaštite, Romi češće posećuju domove zdravlja i lekare i to samo u trenutku kada im je zdravlje ugroženo.

– Mali broj njih koristi preventivne usluge u zdravstvenim ustanovama, a kada dobiju bitne informacije, nedovoljno ih dobro razumeju. Iako jednako dostupna pravila korišćenja, informisanost o proceduri zakazivanja pregleda kod lekara opšte prakse bila su manje pristupačna Romima u odnosu na druge neromske populacije – zaključuje Miljuš.

Zdravstveni kadrovi

„U planiranju, sprovođenju i unapređenju zdravstvene zaštite kod Roma trebalo bi da se cela aktivnost usmeri na uključivanje lokalne zajednice, na uspostavljanje saradnje među ključnim akterima na nivou lokalne samouprave, i isto tako da se procene njihove potrebe i prioriteti“, kaže Dragan Miljuš. On isto tako ističe da je neophodno da se obrazuju zdravstveni kadrovi koji će rešavati probleme i potrebe romskih zajednica, kao i da je potrebno da se vodi baza podataka o romskoj populaciji kako bi se neprestano pratilo njihovo zdravlje.