„Ko želi da izađe pred kartu?“, upitao je gospodin Tomas na času geografije. Po rasporedu je u stvari bila matematika, ali se očekivala jedna delegacija: ministar prosvete Severne Koreje Ri Džong Džu i zamenik ministra prosvete NDR; ministarka prosvete Margot Honeker u tom trenutku bila je zauzeta nekim važnijim stvarima. Javiše se dve devojčice i jedan dečak. Debeljuškasta Sendi nije dolazila u obzir. Jasno se videlo da je njenu plavu i retku kosu ošišala majka, koja nije imala nimalo frizerskog dara. Osim toga, Sendi nije nosila propisanu pionirsku bluzu već samo običnu plavu majicu.
Druga je bila Nensi. Njena gusta plava kosa bila je upletena u debelu kiku koja joj je dopirala do struka, a pionirska marama joj je bila u besprekornom stanju. Nensi je bila savršena, ali je već ranije prilikom posete jedne delegacije nastupila u ulozi predstavnika učenika. Kada bi opet bila u prvom planu, izgledalo bi da NDR ima samo jedno pametno dete. I tako je izbor pao na dečaka. On je nosio naočari čiji je ram bio nešto veći nego što je trebalo da bude. Pionirska 8 Kristijan Ajzert bluza i marama nisu bile u tako savršenom stanju kao kod Nensi, ali su ipak mogle da prođu. Gospodin Tomas je dao poslednja uputstva i pritom je sa tri i po prsta desne ruke – palac i pola kažiprsta izgubio je kao dečak, kada je pravio prangije za Novu godinu – proverio da li mu je zakopčan šlic na pantalonama. Odeljenje se za dve godine naviklo na taj njegov gest, koji se redovno ponavljao; isto kao što se naviklo na tragove od krede na tom mestu. Sledećih nekoliko minuta i on i odeljenje u tišini su čekali da iznenadna poseta prekine njihov sasvim uobičajen čas. Na tabli je pisalo: „Geografske širine i dužine“, a ispod toga koordinate „Berlina, glavnog grada Nemačke Demokratske Republike“. Nedostajale su koordinate Pjongjanga, glavnog grada KNDR. To je bio natpis na tabli gospodina Tomasa koji je mogao da se pročita. Najzad je neko zakucao na vrata. Gospodin Tomas je bez ikakvog uvoda rekao: „Danas ćemo obrađivati geografske širine i dužine. Ko će nam reći gde se nalazi Pjongjang?“ A onda je zastao i sasvim zbunjeno rekao: „Oh, pa to neko kuca na naša vrata.“ A na vratima se pojavila crvena punđa naše direktorke. „Samo nastavite, kolega.“ Direktorka, njen zamenik, dvojica nepoznatih ljudi u svetlosivim odelima i tri Korejca u tamnosivim odelima, jedno za drugim, prošli su duž zida učionice i stigli do njenog kraja. Severnokorejci su svi imali isti razdeljak na kosi. Jedan od njih se nasmešio otkrivajući niz nepravilno poređanih zuba; bio je to Ri Džong Džu lično. A na drugom kraju učionice, tamo pored zidnih novina posvećenih Međunarodnom danu deteta, nalazila se, naravno sasvim slučajno, prazna klupa sa dve stolice. Direktorka i Ri Džong Džu zauzeli su svoja mesta. A iza njih se načečio jedan od preostale dvojice Korejaca; bio je to prevodilac.
Odlomak iz knjige „Kim i Tintin: Odmor u Severnoj Koreji“, Izdavač Laguna, prevod s nemačkog: Slobodan Damnjanović
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
