Tekst i foto: Aleksandar Todorović, urednik Najboljiauto.com i Testoviautomobila.NET

U Srbiji se jako mnogo gine na putevima, zato odvojite nekoliko minuta i pročitajte ovaj tekst. Preticanje spada u najsloženiju radnju najvišeg rizika koju vozač preduzima u vožnji i zato je od vitalnog značaja da se pridržavate nekoliko važnih pravila kako biste maksimalno smanjili rizik od eventualne kolizije i bezbedno stigli na željeno odredište. Imajte u vidu da se teške saobraćajne nesreće ne događaju samo drugima. Zbog toga se treba što bolje upoznati sa ovom problematikom i prihvatiti činjenicu da obilaženju vozila treba pristupiti obazrivo.

Zahvaljujem našim najboljim vozačima: Miodraga Đelmašu, Pavle Komnenoviću i i Zoran Kastratoviću, koji su mi nesebično pomogli u pisanju ovog teksta.

Po uobičajenoj definiciji, preticanje jeste zaobilaženje vozilom drugog vozila koje se kreće u istom smeru. Uzevši u obzir pretpostavku da se oba vozila kreću istom brzinom i znajući da potrebna dužina puta i vreme za preticanje zavise isključivo od brzine kretanja, dolazimo do zaključka kako je nužno postići dovoljno veliko ubrzanje u kratkom vremenskom intervalu u cilju bezbednog i blagovremenog preticanja.

Preticanje je veoma opasno i zahteva dosta iskustva, jer je potrebno uskladiti više operacija u samo nekoliko sekundi, ali i pravilno proceniti novonastalu situaciju i u skladu sa njom doneti odluku kada je bezbedno otpočeti obilaženje vozila. Manje iskusni vozači uglavnom ponavljaju iste greške, zbog čega ćemo krenuti upravo od njih.

Pre svega, nemojte sebi dozvoliti luksuz da ne uključite pokazivač pravca i na taj način vozilima ispred i iza vas stavite do znanja da želite da započnete preticanje. Pre nego što krenete da dodajete gas, proverite da li je automobil iza vas možda već krenuo sa obilaženjem.

Ukoliko ste sve ovo proverili, sačekajte deonicu puta dovoljne dužine da vam dozvoli bezbedno obilaženje vozila ispred vas. Od najveće je važnosti da pratite vertikalnu i horizontalnu signalizaciju, pošto preticanje nikako ne bi trebalo otpočeti preko pune linije ili ispred obeleženog pešačkog prelaza. Svakako se ne treba upuštati u nepotreban rizik i preticati vozila u nepreglednim krivinama ili prevojima. Ovime ne izlažete opasnosti samo vlastiti, već i život drugih učesnika u saobraćaju. Putovanje može trajati satima i zato je uvek bolje sačekati siguran trenutak za preticanje. Na velikim putnim brzinama zaustavni put je izuzetno dugačak i stoga se trudite da poštujete ograničenja brzine. Najvažnije je uskladiti putnu brzinu uslovima puta i vremenskim prilikama.

Pogrešna procena – glavni uzrok nesreća

Preticanje traje sve dok se ne vratimo u desnu saobraćajnu traku, odnosno – kada u retrovizoru vidimo vozilo koje pretičemo. Kod preticanja pri većim brzinama treba biti još obazriviji, naročito ukoliko obilazite vozilo velike dužine kao što je šleper.

Ovde treba napomenuti da je izbor odgovarajućeg stepena prenosa ključan kako bismo u dovoljno kratkom periodu obezbedili automobilu dovoljno dobro međuubrzanje. Uvek je lakše izvesti preticanje u nižem stepenu prenosa zbog činjenice da na većem broju obrtaja radilice motor isporučuje veći obrtni moment i snagu. Preporuka je da obilaženje započnete kada obrtaji pređu 3500-4000 o./min. kod benzinskih agregata, odnosno na oko 2000 o./min. kod modernih turbo dizelaša. Jednim pogledom na obrtomer pre preticanja moguće je utvrditi koliko se „vrti“ motor vašeg automobila. Ukoliko se radi o „malim“ obrtajima, jednostavno prebacite u niži stepen prenosa i izvršite „redukciju“ prenosa, time omogućavajući automobilu dovoljno obrtnog momenta i snage.

Pavle Komnenović: Kod benzinskih agregata male radne zapremine i snage, nužno je da često baratate ručicom menjača ukoliko želite da preticanje završite bezbedno po sebe, ali i ostale učesnike u saobraćaju. Mnogi vozači nisu svesni da je maksimalna snaga motora dostupna samo na visokom broju obrtaja radilice.

Uzmimo za primer benzinski agregat od 1,2 litra sa 16 ventila, koji maksimalnu snagu od 80 KS ostvaruje pri 5.600 o./min. Na nekim srednjim obrtajima – oko 3.000 o/min. – navedeni motor isporučuje približno 40 KS i oko 80 Nm obrtnog momenta, što je jedva dovoljno da se preticanje obavi zadovoljavajućom brzinom. Ukoliko navedeni agregat „zavrtite“ na 4.000 o./min., imaćete na raspolaganju 125 Nm i više od 55 KS, zbog čega ćete preticanje moći da obavite za osetno kraće vreme. Dakle, ukoliko imate slab motor, ne oklevajte da iz četvrte prebacite u treću „brzinu“ – po potrebi čak i u drugu, ukoliko se vozilo ispred vas kreće malom brzinom.

Male tajne velikih majstora

Vozačko iskustvo veoma se sporo stiče:  računa se da, tek kada pređete 100.000 kilometara, postajete relativno iskusan vozač, zato je važno da poštujete saobraćajne propise, ali i da u dovoljnoj meri ovladate tehnikom vožnje. Nažalost, kod nas ne postoji nijedna škola vožnje koja bi svojim kvalitetom pomogla pri smanjivanju broja mrtvih na putevima. Auto škole ne posvećuju dovoljno vremena svojim polaznicima, a pitanje je i koliko su instruktori vožnje zaista obučeni za obavljanje svog posla. Rezultat svega navedenog jesu u proseku prilično loši vozači, koji uopšte nisu svesni svojih ograničenja, ali ni neznanja po pitanju upravljanja automobilom. Profesionalni vozači su dobro upoznati sa mogućnostima svog automobila, što je ujedno osnovni preduslov za tečnu i bezbednu vožnju. Ovi vozači u svakoj prilici koriste svoje obimno znanje i iskustvo kako bi preticanje obavili što brže. Zato vam otkrivamo kako da i vi budete što agilniji i spretniji na putu.

Zoran Kastratović: Prilikom preticanja uvek treba držati „pun gas“, bez obzira da li vam neko dolazi u susret ili ne. Uvek morate pretpostaviti da se situacija na putu može promeniti u trenutku, recimo – iznenadnim nailaskom motocikla koji se kreće velikom brzinom. Takođe, preticanjem „iz zaleta“ možete skratiti „opasno“ vreme provedeno na levoj strani puta. Ovakav način preticanja svakako preporučujem kada se ispred vas kreće vozilo velike dužine i u slučaju da posedujete automobil sa motorom male radne zapremine. Postupak je jednostavan: pustite da se vozilo ispred vas malo udalji, a onda pre prelaska u levu traku pokušajte da postignete dovoljno veliku brzinu za bezbedno obilaženje. Na levu stranu puta preći ćete tek kada se dovoljno približite vozilu ispred vas. Ceo ovaj proces treba da bude „tečan“, pri čemu vozač mora biti maksimalno koncentrisan i svestan situacije na putu.

Iskustvo sa trka pokazuje da su po kiši – mokroj stazi – prolazna vremena za oko jednu trećinu slabija nego po suvom asfaltu. Ta razlika je još izraženija u svakodnevnoj vožnji, zahvaljujući činjenici da prosečni vozači svoje neznanje najviše pokazuju u otežanim vremenskim uslovima za obavljanje saobraćaja. Prilikom preticanja po kiši ne smete zaboraviti da vam je potrebno oko 50% više vremena da obavite preticanje. Tada je stabilnost vozila slabija, dok je prilikom kočenja dužina zaustavnog puta osetno veća. Noćna vožnja je posebna priča – u noćnim uslovima potrebno je voziti sa još većom koncentracijom i odlučnošću, pri čemu važe ista pravila kao i pri standardnom preticanju.

Miodrag Đelmaš: Iskusni vozači i profesionalci preticanje noću obavljaju sa još većom lakoćom, jer je tada po svetlosnom snopu nadolazećeg vozila lakše proceniti na kojoj je udaljenosti i kojom se brzinom kreće drugo vozilo. Za one koji poseduju „svežu“ vozačku dozvolu, noćna vožnja je znatno opasnija, pa takvi vozači moraju da se pridržavaju pravila defanzivne vožnje. Noću, kao i danju, nužno je da tek kada ste sasvim sigurni da ste odabrali pravi stepen prenosa, sačekate pravu deonicu puta dovoljne dužine za preticanje. Ukoliko vam u susret ne dolazi drugo vozilo, odlučno skrenite na levu kolovoznu traku i pritisnite papučicu gasa „do daske“. Ukoliko druga vozila dolaze iz suprotnog smera, morate dobro proceniti njihovu brzinu: naši vozači uglavnom ne razmišljaju na pravi način i ne pomišljaju da neko na istoj deonici vozi mnogo brže od njih. Ukoliko procenite da preticanje nije moguće bezbedno okončati, odmah usporite i vratite se iza vozila u svoju desnu traku.

Bolje ubrzanje – kraće preticanje

Ukoliko pretičete kamion sa prikolicom koji se kreće brzinom od 90 km/h, potreban vam je pravac na putu u dužini od oko 2 kilometra pod uslovom da nameravate da se pridržavate ograničenja brzine od 100 km/h, uključujući i nekoliko sekundi za pripremanje pre samog preticanja. Ukoliko odlučite da preticanje obavite za kraće vreme i u tom cilju povećate brzinu kretanja na 120 km/h, vreme preticanja se smanjuje sa oko 34 na nešto više od 11 sekundi, dok se potrebna dužina preticanja skraćuje sa 2,0 kilometra na oko 800 metara. Time se rizik da se pri preticanju desi nešto nepredviđeno smanjuje za čak 3 puta! Ovaj primer, naravno, treba prihvatiti sa rezervom – pridržavanje ograničenja brzine uvek je preporuka, osim ukoliko ono ne iziskuje nebezbednu vožnju i potencijalno rizično preticanje. Brza vožnja nije uvek i nebezbedna vožnja: ograničenja brzine na pojedinim deonicama puta danas se mogu smatrati „smešnim“, s obzirom na to da potiču iz vremena SFRJ, kada su našim putevima dominirali automobili sa mnogo slabijim motorima.