Od kada se u kosovskim medijima pojavila informacija da su se u reci Ibar u Severnoj Mitrovici utopila tri dečaka albanske nacionalnosti koje su navodno napali Srbi – prošlo je već deceniju i po.
Bilans nasilja koje je usledilo bio je 19 poginulih – 11 Albanaca i osam Srba; više od 900 povređenih, 4.000 raseljenih Srba, ali i 34 uništene pravoslavne crkve, podaci su OEBS-a.
I oko 60.000 ljudi, koliko je učestvovalo u nemirima.
Kada bi se ishod onoga što je proizašlo iz martovskih nemira merio danas, on bi, prema poslednjih podacima, bio – najmanje 67 zatvorskih kazni do 16, jedna od 30 godina i veliki broj novčanih kazni za uništavanje crkava. I nijedna optužnica za organizaciju nemira.
Među njima je i jedna politička izjava.
Kosovski predsednik Hašim Tači rekao je 2017. godine da ga je „sramota zbog događaja iz marta 2004. godine“. On je dodao da su martovsko nasilje tada sproveli pojedinci i da će biti kažnjeni:
„Ko god je to počinio biće kažnjen.
„Nije u tradiciji Albanaca da ugroze kulturno-istorijske spomenike, da ugroze imovinu, da popale kuće, da ugroze decu, žene i starije osobe. Uvek će takva dela biti kažnjiva. Stvarno ne želim da se ikada više u ovo ponovi.“
Šta se dogodilo
Do nasilja je došlo u martu 2004. godine na Kosovu, kada su albanski mediji pisali kako su se u reci Ibar u Severnoj Mitrovici utopila tri dečaka albanske nacionalnosti u selu Čabra kraj Zubinog Potoka.
Tela dvojice dečaka nađena su tokom noći u reci. Sa njima je, stoji u izveštaju Fonda za humanitarno pravo, bio i preživeli dečak koji je dao izjavu da su njega i njegova „tri druga jurili Srbi sa psima, te su spas potražili u reci“.
Srbija i Kosovo: Olako obećana brzina
Zašto se baš sada govori o podeli Kosova
Grad u kome komšije ne piju kafu zajedno
Njegovu izjavu su tokom noći i narednog jutra često emitovale sve kosovske televizije, pojačavajući optužbe na račun Srba komentarima pojedinih javnih ličnosti da se „povodom srpskih zločina mora nešto uraditi“, dodaje se u izveštaju.
Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne.
„Ovakva vest će sledećeg jutra odnosno 17. marta (2004) biti upravo okidač za višednevno nasilje ka srpskoj zajednici na Kosovu“, navodi se u izveštaju Fonda.
Stotine albanskih demonstranata sukobilo se sa Srbima, porušilo ili palilo crkve ili ulazilo u domove ljudi, da bi zatim došlo do masovnog obračuna.
Koje su srazmere nasilja
Iako su se mnoge međunarodne i domaće institucije bavile zločinom, podaci o broju žrtava se razlikuju.
Prema izveštaju Fonda za humanitarno pravo, na Kosovu je ozbiljno povređeno oko 170 Srba, od toga 150 batinanjem u njihovim kućama, dok je 20 povređeno u napadima na putevima.
Oko 800 srpskih, 90 aškalijskih i dve albanske kuće su ili potpuno uništene ili ozbiljno oštećene.
Prema podacima Generalnog sekretara UN, u martovskom nasilju povređene su 954 osobe, među kojima 65 međunarodnih policajaca, 58 pripadnika KPS i 61 pripadnik međunarodnih mirovnih snaga.
- Da li je potrebna još jedna konferencija o Kosovu
- „Kosovo se brani u Beogradu – sad je biti ili ne biti“
- Filip Riker: Novi povratak na Balkan
Ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100, podaci su Eparhije raško-prizrenske Srpske pravoslavne crkve iz aprila 2004.
Misija Ujedinjenidž nacija, koja je u to vreme kontrolisala civilne aktivnosti na Kosovu, procenila je da je u neredima učestvovalo oko 60.000 Albanaca.
Nasilje na nasilje: Koja je bila reakcija Srbije
U nekoliko gradova u Srbiji usledile su reakcije, obeležene nasiljem i rušenjima. U noći između 17. i 18. marta, okupljanje građana u Beogradu je počelo bez incidenata, ali se u jednom momentu grupa od oko 800 mlađih osoba izdvojila i krenula ka Bajrakli džamiji, jedinoj u Beogradu.
Slični incidenti zabeleženi su u Nišu i Novom Sadu.
Džamija je zapaljena uz uvredljive povike poput „Ubij Šiptara“, „Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji“ i „Idemo na Kosovo“.
Sedamnaesti mart 2004. godine bio je obeležen i protestom u organizaciji Vlade Srbije 19. marta, povodom nasilja počinjenog nad Srbima na Kosovu. Na protestu su govorili tadašnji premijer Vojislav Koštunica, članovi Vlade i zvaničnici Srpske pravoslavne crkve.
Među demonstrantima je najviše bilo srednjoškolaca, koji su organizovano došli na protest posle javnog časa u školama.
Nakon žalbenog postupka optuženih, Apelacioni sud u Beogradu je februara 2014. godine potvrdio kazne iz prvostepenog maratonskog procesa (septembar 2007- jul 2013.) od po četiri meseca zatvora Milošu Radisavljeviću, Radeta Radisavljeviću i Bojanu Hrvatinu, zbog kamenovanja policijskog kordona koji je obezbeđivao Bajrakli džamiju.
Ko je kažnjen, a ko kažnjava
Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu su obradili sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.
Pravna misija Evropske unije, Euleks, saopštila je 2015. godine da je za učešće u nasilju tokom marta 2004, najviša kazna, 30 godina zatvora, izrečena za ubistvo dvojice policajaca i ranjavanje dvojice njihovih kolega.
Iz Euleksa su za BBC na srpskom odgovorili da u okviru novog mandata, Euleks na Kosovu više nema izvršnu sudsku funkciju.
„Svi policijski, tužilački i sudski spisi na kojima je Euleks u okviru prethodnog mandatu već su predati kosovskim vlastima.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
