Amerika i politika: Preminuo Henri Kisindžer – kontroverzni džin svetske diplomatije

Bivši američki državni sekretar i jedan od najuticajnijih diplomata svih vremena Henri Kisindžer preminuo je u 100. godini u svojoj kući u Konektikatu.

U saopštenju kompanije Kisindžer asosijetsnije naveden uzrok smrti.

Kisindžer je bio glavni američki diplomata i savetnik za nacionalnu bezbednost dok su predsednici bili Ričard Nikson i Džerald Ford.

Pripisuju mu se zasluge za otopljavanje odnosa Amerike i Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata, a potom i sa Kinom.

Dobio je i Nobelovu nagradu za mir, ali i oštro kritikovan da je ratni zločinac, pre svega zato što je u najmanju ruku dao prećutnu podršku krvavom puču koji je srušio levičarsku vladu u Čileu.

• Gvozdena zavesa, metafora koja je podelila Istok i Zapad
• Pet najvećih mitova o Hladnom ratu
• Šest kontroverznih dobitnika Nobelove nagrade za mir
• Kako smo preživeli „lov“ na komuniste u Americi

Kisindžer je bio aktivan i u 100. godini.

Prisustvovao je sastancima u Beloj kući, svedočio pred senatskim odborom o nuklearnoj pretnji koju predstavlja Severna Koreja.

U julu ove godine, posetio je Peking gde se sastao sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom.

Kao državni sekretar 1970-ih je u administraciji Ričarda Niksona, učestvovao u ključnim globalnim događajima te decenije.

Njegovi napori su doveli do diplomatskog otvaranja Kine, istorijskih razgovora SAD i Sovjetskog Saveza o kontroli naoružanja, proširenja veza Izraela i njegovih arapskih suseda i Pariskog mirovnog sporazuma sa Severnim Vijetnamom.

Kisindžerova vladavina kao glavnog tvorca američke spoljne politike je prestala kada je Nikson podneo ostavku zbog afere Votergejt.

Ipak, ostao je diplomatska sila za vreme Niksonovog naslednika, predsednika Džeralda Forda, i nastavio da iznosi snažna mišljenja do kraja života.

Dok su mnogi veličali Kisindžera zbog briljantnosti i širokog iskustva, drugi su ga opisivali kao ratnog zločinca, zbog podrške antikomunističkim diktaturama, posebno u Latinskoj Americi.

Kasnijih godina, putovanja su mu bila ograničena zbog pokušaja drugih zemalja da ga uhapse zbog ranije američke spoljne politike, podseća Rojters.

Nobelova nagrada za mir 1973. godine koja je dodeljena Kisindžeru i lideru Severnog Vijetnama Le Duk Tou, koji je odbio da je primi, bila je jedna od najkontroverznijih u istoriji, ocenjuje agencija.

Dvoje članova Nobelovog komiteta je podnelo ostavku zbog tog izbora, a postavljena su i pitanja o američkom tajnom bombardovanju Kambodže.

Ford je Kisindžera nazvao „super državnim sekretarom“, ali je takođe pominjao njegovu osornost i samouverenost, koje su kritičari bili skloniji da zovu paranojom i egoizmom.

Za jedne heroj, za druge ratnohuškački zlikovac

Entoni Zurčer, dopisnik iz Severne Amerike

Nijedan čovek u poslednjih pola veka nije imao dublji, trajniji uticaj na spoljnu politiku SAD od Henrija Kisindžera.

To ga je učinilo herojem i savetnikom od poverenja za jedne, ali i ratnohuškačkim zlikovcem za druge.

Ako je politika umetnost mogućeg, Kisindžerova spoljna politika je bila uzdizanje praktičnog.

Bila je to kalkulacija hladnog oka koja je moć i nacionalnu korist stavila iznad emocija, ideologije, doktrine i, neki bi rekli, moralnih principa.

Savetnik predsednika Ričarda Niksona i Džeralda Forda, Kisindžerov brend državnog upravljanja ostvario istorijske uspehe, kao što je normalizacija američko-kineskih odnosa i korišćenje detanta kako bi se donela stabilnost u Hladnom ratu sa Sovjetskim Savezom.

Ali isto tako, utro je i put za zloupotrebe ljudskih prava zapanjujućeg obima, kao što su neselektivno bombardovanje u jugoistočnoj Aziji, destabilizacija demokratski izabranih socijalističkih lidera i podrška nemilosrdnim proameričkim diktatorima širom sveta.

U eseju iz 1955. godine, Kisindžer je napisao članak koji opisuje „sive zone“ sveta koje postoje izvan najbližih američkih saveznika.

Kisindžer je živeo život u sivoj zoni – gde se svetlo i tama, rat i mir, ispravno i pogrešno stapaju u bezbojnu izmaglicu.

Kisindžer i njegove kolege spoljnopolitički realisti bi rekli, sviđalo se to vama ili ne, takav je svet.

Njihovi kritičari bi na to uzvratili: Ovo je svet koji su stvorili ljudi poput Kisindžera.

Kisindžer je ponovo podelio Ameriku

Brendon Drenon, dopisnik iz Vašingtona

Naslovi vesti o smrti Kisindžera odražavaju koliko je njegov politički rad delio Ameriku.

• Rolingston: Henri Kisindžer, ratni zločinac koga je volela američka vladajuća klasa, konačno je umro
• CNN: Henri Kisindžer, dominantna i polarizujuća sila u spoljnoj politici SAD, umro je u 100.
• Intersept: Henri Kisindžer, diplomata odgovoran za milione smrti, umire u 100.
• Vašington post: Henri Kisindžer, koji je oblikovao svetske poslove pod dva predsednika, umro je u 100.
• CNBC: Henri Kisindžer, veliki američki diplomata, preminuo u 100. godini

Rođen u Nemačkoj

Hajnc Alfred Kisindžer rođen je u Furtu u Nemačkoj 27. maja 1923. i preselio se u Sjedinjene Države sa porodicom 1938, pre nego što su Nemci, uz pomoć drugih u Evropi, počeli da istrebljuju Jevreje.

Ime je „amerikanizovao“ u Henri i postao naturalizovani državljanin SAD 1943.

Služio je u američkoj vojsci u Drugom svetskom ratu, i dobio stipendiju Harvardskog univerziteta, gde je magistrirao 1952, i doktorirao 1954. godine.

Predavao je na Harvardu narednih 17 godina.

U to vreme je služio kao konsultant vladinih agencija, a 1967. godine je bio posrednik Stejt departmenta u Vijetnamu.

Iskoristio je veze sa administracijom predsednika Lindona Džonsona da Niksonovom timu dostavi informacije o mirovnim pregovorima.

Kada je Niksonu obećanje da će okončati Vijetnamski rat donelo pobedu na predsedničkim izborima 1968. godine, poveo je Kisindžera u Belu kuću, kao savetnika za nacionalnu bezbednost.

Međutim, proces „vijetnamizacije“ – kada je teret rata sa pola miliona američkih vojnika prebačen na vojsku Južnog Vijetnama – bio je dug i krvav, a obeležili su ga veliko američko bombardovanje Severnog Vijetnama, miniranje luka severa i bombardovanje Kambodže.

Kisindžer je 1972. proglasio da je „mir na domak ruke“, ali je pariski mirovni sporazum u januaru 1973. bio samo uvod u konačno komunističko preuzimanje Južnog Vijetnama dve godine kasnije.

• Masakr u Mi Laju – zataškavanje zločina američke vojske
• „Nedelja koja je promenila svet“: Kako se Kina pripremala da dočeka Niksona

Državni sekretar

Pored uloge savetnika 1973. godine za nacionalnu bezbednost imenovan je za državnog sekretara zbog čega je dobio neprikosnoveni autoritet u spoljnopolitičkim pitanjima.

Zbog sve snažnijeg arapsko-izraelskog konflikta, Kisindžer je krenuo u svoju prvu misiju „šatl diplomatije“ – vrste vrlo lične i energične diplomatije vršenja pritiska, po kojoj je bio poznat.

Trideset dva dana putovanja između Jerusalima i Damaska pomogli su Kisindžeru da postigne dugotrajni sporazum Izraela i Sirije na Golanskoj visoravni koju je okupirao Izrael.

U nastojanju da smanji sovjetski uticaj, okrenuo se glavnom komunističkom rivalu Sovjeta – Kini, i dva puta posetio tu zemlju, uključujući tajnu posetu tokom koje se susreo sa premijerom Žuom Enlajem.

Rezultat je bio Niksonov istorijski samit u Pekingu sa Mao Cedungom, i kasnije uspostavljanje formalnih odnosa dve zemlje.

Afera Votergejt, koja je primorala Niksona da podnese ostavku, jedva da je okrznula Kisindžera, koji nije bio povezan sa zataškavanjem, i nastavio je da radi kao državni sekretar kada je Džerald Ford stupio na dužnost u leto 1974.

Međutim, Ford ga je smenio sa položaja savetnika za nacionalnu bezbednost u želji da čuje više ideja o spoljnoj politici.

• Kakav trag je Madlen Olbrajt ostavila na Balkanu
• Preminuo Marti Ahtisari, bivši finski predsednik i tvorac plana za rešenje statusa Kosova

Diplomatske veštine

Kasnije te godine, Kisindžer je sa Fordom otputovao u Vladivostok u Sovjetskom savezu, gde se predsednik sastao sa sovjetskim liderom Leonidom Brežnjevom i dogovorio okvire pakta o strateškom naoružanju.

Bila je to kruna Kisindžerovih napora da se smanje napetosti u odnosima SAD i Sovjetskog Saveza.

Međutim, Kisindžerove diplomatske veštine su imale limit – 1975, nije uspeo da ubedi Izrael i Egipat da pristanu na drugu fazu povlačenja na Sinaju.

U ratu Indije i Pakistana 1971, Nikson i Kisindžer su žestoko kritikovani zbog naklonosti prema Pakistanu.

Kao i Nikson, plašio se širenja levičarskih ideja po zapadnoj hemisferi, a potezi koje je povukao izazvali su duboku sumnjičavost prema Vašingtonu u mnogim zemljama Latinske Amerike godinama kasnije.

Početkom 1970-ih, ovao je planove sa američkom obaveštjanom službom (CIA) kako da destabilizuje i smeni markističkog, ali demokratski izabranog predsednika Čilea Salvadora Aljendea, a u memorandumu uoči krvavog puča u Argentini 1976. godine rekao je da bi trebalo podržati vojne diktatore.

Kada je Ford izgubio izbore od Džimija Kartera, demokrate, 1976, Kisindžerovi dani moći su bili u najvećoj meri završeni.

Sledeći republikanac u Beloj kući, Ronald Regan, distancirao se od Kisindžera, za koga je smatrao da ne odgovara njegovom konzervativnom biračkom telu.

Kada je napustio vladu, Kisndžer je formirao skupu, moćnu konsultantsku firmu u Njujorku, koja je nudila savete svetskoj korporativnoj eliti.

Bio je član bordova mnogih kompanija i raznih spoljnopolitičkih i bezbednosnih foruma, pisao je knjige i postao redovni medijski komentator za međunarodna pitanja.

Posle napada 11. septembra 2001, predsednik Džordž Buš je izabrao Kisindžera da predvodi istražnu komisiju, ali je zbog protivljenja demokrata, koje su videle konflikt interesa zbog brojnih klijenata njegove konsultantske firme, bio je primoran da se povuče iz komisije.

Henri Kisindžer se razveo od prve supruge En Flajšer 1964, sa kojom je imao dvoje dece, a zatim se oženio Nensi Magins, saradnicom guvernera Njujorka Nelsona Rokfelera 1974.

Pogledajte video: Misterija ubistva Džona Kenedija

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]