Sjedinjene države započele su i zvanično povlačenje trupa iz Avganistana, kao znak okončanja „večnog rata“, kako je ovaj sukob nazvao američki predsednik Džo Bajden.

Američke i NATO trupe prisutne su u Avganistanu skoro 20 godina.

Ali povlačenje, koje će trajati do 11. septembra, dolazi u vreme rastućeg nasilja, dok su avganistanske bezbednosne snage u najvišem stepenu uzbune očekujući osvetničke napade pobunjenika.

Talibani danas govore da ih dogovor o nenapadanju međunarodnih trupa više ne obavezuje.

Prema sporazumu potpisanom prošle godine između militantnih snaga i tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, strane trupe je trebalo da napuste Avganistan do 1. maja, a Talibani su se obavezali da neće napadati međunarodne trupe.

Zvaničnici su za agenciju Rojters izjavili da su talibani štitili zapadnjačke vojne baze od suparničkih islamističkih trupa, ali ih to nije sprečavalo da napadaju avganistanske snage i civile.

Međutim, američki predsednik Bajden je prošlog meseca rekao da će deo trupa ostati u Avganistanu do 11. septembra 2021, na 20. godišnjicu napada na Ameriku, navodeći kao razlog bezbednosnu situaciju.

Prema Talibanima, ova odluka predstavlja „kršenje (sporazuma) i otvara put (talibanskim borcima) da preduzmu svaku kontrakaciju koju smatraju odgovarajućom protiv okupacionih snaga.“

Ipak, predstavnik za štampu Talibana dodao je da će borci sačekati instrukcije lidera pre nego što preduzmu nove akcije.

Neki analitičari smatraju da bi čvrsto potvrđen datum povlačenja američkih trupa mogao da odvrati Talibane od većih napada.

Američke snage se takođe suočavaju sa logističkim izazovima napuštanja Avganistana. Prema izveštaju agencije AP, vojska vrši inventar da bi se odlučilo šta će se vratiti u Ameriku, a šta prodati kao vojni otpad na avganistanskom tržištu.

Zašto su američke trupe u Avganistanu?

US troops training the Afghan Army 215th Corp in Helmand, July 2016

BBC
Povlačenje američkih trupa biće okončano 11. septembra

U napadima 11. septembra 2001. u Americi ubijeno je oko 3.000 ljudi.

Istragom je brzo utvrđeno da je Osama Bin Laden, vođa islamističke terorističke grupe Al-Kaida, odgovoran za napade.

Talibani, radikalni islamisti koji su upravljali Avganistanom i štitili Bin Ladena, odbijali su da ga predaju, pa je mesec dana posle napada 11. septembra, Vašington započeo kampanju vazdušnih udara na ovu zemlju.

Kako su se druge zemlje pridružile Americi u ratu, Talibani su brzo svrgnuti sa vlasti. Ali nisu tek tako nestali – njihov uticaj je rastao, a oni su jačali pozicije.

Od tada se Amerikanci i njihovi saveznici neprekidno trude da spreče pad avganistanske vlade i okončaju smrtonosne napade Talibana.

Ali nasilje ne prestaje, zar ne?

Povlačenje američkih trupa počinje u trenutku kada su oštri sukobi između Talibana i vladinih snaga svakodnevica, a od mirovnog plana skoro da nema ni slova na papiru.

U provinciji Gazni ovog vikenda izbio je novi talas nasilja u kojem je poginuo još uvek neutvrđeni broj ljudi.

U petak je u eksploziji automobila bombe u provinciji Logar poginulo oko 30 ljudi a ranjeno je 110 – uglavnom đaka.

People inspect the wreckage the day after a car bomb in Pul-e-Alam

Reuters
U bombaškom napadu u Pul.e-Alamu u petak poginulo je najmanje 24 ljudi

Američki predsednik Bajden kaže da je povlačenje trupa opravdano jer su njegove trupe učinile sve da Avganistan više nikad ne postane baza za strane džihadiste koji kuju zavere protiv Zapada.

A predsednik Avganistana Ašraf Gani kaže da su vladine snage u potpunosti spremne da zaustave napade pobunjenika.

Gani tvrdi da će povlačenje američkih i NATO trupa ukloniti jedan od razloga pobune i borbe Talibana, uputivši im pitanja: „Koga ubijate? Šta uništavate? Vaš razlog za rat protiv stranaca više ne postoji.“

Ali mnogi ne dele njegov optimizam.

„Svi strahuju da ćemo se možda vratiti u mračno doba vladavine Talibana“, rekla je Mena Novrozi sa privatne radio stanice u Kabulu, za agenciju AFP.

„Talibani su i dalje isti; oni se nisu promenili. Amerika je trebalo da produži prisustvo u zemlji za bar još godinu ili dve.“

Dok su mirovni pregovori između militanata i avganistanske vlade u ćorsokaku, i pored smanjenja međunarodnog prisustva u zemlji, nastavak sukoba se čini neizbežnim, kaže Sekander Kermani, BBC dopisnik iz Pakistana i Avganistana.


Kakva je bila situacija u septembru 2020?

Lis Duset, BBC njuz

Svedeni spomenik upečatljiv je i oštrih ivica, špicasti mermerni blok prošaran crnim venama postavljen da obeleži mračno poglavlje severnog Avganistana tokom važnog dela njegove istorije.

Dok se Amerika približava okončanju najdužeg rata, deluje prikladno da delegacija viših američkih i avganistanskih oficira koja se ovde nalazi u poseti zastane na ovom mestu kako bi odala počast tridesetdvogodišnjem oficiru CIA.

On je bio prva američka žrtva u ratu za svrgavanje Talibana s vlasti iz 2001. godine.

Gen Miller pays his respects at the monument to Mike Spann, 19 October 2020

BBC
Spomenik Majku Spenu odaje počast nekome ko je žrtvovao život, kao što su to učinili mnogi drugi

Uz tekst uklesan na persijskom i engleskom, ovaj komad mermera postavljen je ovde u čast Majka Spena, ubijenog u mahnitoj i krvavoj bici te godine:

„Heroj koji žrtvovao sopstveni život: za slobodu; za Avganistan; za Sjedinjene Američke Države.“

Skoro 20 godina kasnije, posle smrti više od 3.500 pripadnika koalicionih snaga i više od 110.000 ubijenih Avganistanaca, trenutno najveća briga je da se izbegne haotična završnica – u najgorem slučaju, ulazak u građanski rat – dok se odbrojavanje ubrzava za postepeni odlazak poslednjih američkih i NATO snaga iz Avganistana.

„Sve strane“ moraju da smanje nasilje

„Mi se trudimo da sprečimo bilo kakav negativni ishod i da nastavimo da održavamo situaciju u kojoj se Avganistan ne suočava sa građanskim ratom ili čak manjom stabilnošću nego što je ima danas“, kaže glavni američki vojnik u Avganistanu, general Skot Miler.

On komanduje NATO misijom „Odlučna podrška“.

Talibani, danas najjači od 2001, napreduju i napadaju okruge širom Avganistana – uprkos sporazumu potpisanom sa Amerikom u februaru koji je delovao kao da obećava predah naciji iscrpljenoj ratom i sve zabrinutijoj da će u budućnosti biti samo još gore.

„Nasilje mora da se smanji“, uporno ističe general Miler u retkom intervjuu za BBC tokom jedne od njegovih redovnih stanki u američkim i avganistanskim vojnim bazama širom zemlje.

On se sastaje sa civilnim i vojnim liderima zaduženim za najbolju moguću tranziciju.

„Posebno tražim od Talibana da smanje nasilje ali ono ne sme da bude jednostrano; sve strane moraju da smanje nasilje.“

Prema uslovima februarskog sporazuma, potpisanog posle više od godinu dana mučnih pregovora u zalivskoj državi Kataru, očekuje se da poslednjih 4.500 pripadnika američkih trupa i 6.100 pripadnika drugih NATO snaga odu odavde do maja naredne godine.

Ali prema sporazumu to zavisi i od toga da li će Talibani ispuniti obaveze – među kojima je i prekid svih veza sa ekstremističkim grupama kao što je Al-Kaida.

Zapad želi da bude siguran da Avganistan neće postati utočište za tvorce napada kao što je onaj od 11. septembra 2001. godine, koji je katapultirao snage NATO na ovu važnu i skupocenu misiju.

Nijedan američki vojnik nije ubijen u talibanskim napadima od februara 2020. godine.

Ali uslov sporazuma za smanjenje nasilja nad Avganistancima neodređen je i predmet oprečnih tumačenja i svađe.

Zbog toga general Miler i američki izaslanik Zelmaj Halilzad neprestano putuju od grada do grada, među kojima su Doha i niz regionalnih prestonica čije je dugogodišnje uplitanje u avganistanski sukob takođe u zabrinjavajućem porastu.

Vojnici na zadatku izbegavali su prošle godine da komentarišu osetljivost burnih američkih izbora kod kuće i hirove vrhovnog komandata sa sklonošću da preokrene politiku naglavačke nepredvidljivim tvitovima.

Američke trupe „kod kuće pre Božića“

Nova salva postova Donalda Trampa prohujala je Tviterom pred izbore 2020. godine, zbog koje su se telefoni usijali od Vašingtona do prve linije fronta u ovom ratu:

„Trebalo bi da se mali preostali broj naših HRABRIH muškaraca i žena koji služi u Avganistanu vrati kući do Božića.“

„To su političke odluke“, odgovara general Miler taktično na pitanje da li je početak maja kao krajnji rok u sporazumu i dalje kredibilni cilj.

„Mi dajemo vojne preporuke. Ostalo prepuštam političkom vođstvu i proceni kako napreduje mirovni proces.“

Američki sporazum je isto tako utro put istorijskim mirovnim pregovorima koji su otpočeliu septembru 2020. između talibanskog i vladinog pregovaračkog tima.

Ohrabrujući početak izgledao je kao da je prioritet pregovarački sto u odnosu na borbe.

Ali pat pozicija oko osetljivih proceduralnih pitanja, uključujući Islamski zakon, doveo je skup ovih mozgova na samu ivicu neuspeha.

Taliban delegates shake hands during talks with the Afghan government in Doha, Qatar. Photo: 12 September 2020

Reuters
Pregovori između Talibana i avganistanske vlade nisu mnogo napredovali otkako su se dve strane sastale prvi put u septembru 2020

„Dajemo sve od sebe da damo šansu miru sa Talibanima“, ističe avganistanski savetnik za nacionalnu bezbednost Hamdulah Mohib dok sedimo na prostranom travnjaku okruženom grmljem jarkih ruža u čvrsto utvrđenom kompleksu predsedničke palate u Kabulu.

„Ali mir i rat idu ruku pod ruku i mi smo spremni i za druge scenarije.“

Ispred ove veličanstvene tvrđave Arg iz 19. veka, ojačane drevnim kamenim zidovima i naknadno dodatim čeličnim prstenovima, živci su se istanjili širom Avganistana usled izveštaja o talibanskim borcima koji krišom nadiru ka ključnim mestima i gradovima, uključujući i sam Kabul.

Misija generala Milera u zapadnoj pokrajini Farah, baš kao skorašnja poseta avganistanskoj vojnoj bazi u tvrđavi visokih zidina Kala-i-Džangi u severnoj pokrajini Balk, bila je deo pojačanih napora da se iskaže dosledna američka podrška opkoljenim avganistanskim trupama.

Na svakoj usputnoj stanici, avganistanski i američki vojni i civilni lideri, u udobnim stolicama postavljanim u krug i na odgovarajuću razdaljinu u ovo vreme virusa, razmenjuju procene sile avganistanskih snaga bezbednosti pred naletom talibanskih pobunjeničkih snaga na avganistanske živote.

Afghans flee their villages after fighting intensified between Taliban militants and security forces, in Lashkargah, the provincial capital of restive Helmand province, Afghanistan, 12 October 2020.

EPA
Desetine hiljada ljudi pobegli su iz svojih domova nakon što su izbile borbe u pokrajini Helmand prošlog meseca

Detalji su drugačiji u proceni svake pokrajine o bezbednosnoj situaciji, ali pravac i opasnost veoma su slični: avganistanske snage bezbednosti, uključujući specijalne snage, pobeđuju i nanose žrtve u nekim bitkama; gube teritoriju u drugim;

I zahvalne su stalnoj američkoj podršci iz vazduha koja pravi veliku razliku, iznova i iznova, ne dozvoljavajući talibanskim borcima da osvoje glavnu nagradu u vidu pokrajinske prestonice.

„Opkoljeni smo“, glasio je vapaj za pomoć iz Faraha američkom generalu koji je svako malo zagledao mapu distrikta u kom su glavni putevi van domašaja avganistanskih vladinih snaga i gde se vrši pritisak na rute snabdevanja.

Avganistanski general Ajub Salangi, koji je pratio generala Milera na njegovim skorašnjim misijama, držao se hrabro.

„Sada je teško, ali mi smo se ranije suočavali sa još gorim uslovima, a avganistanski lideri će to činiti ponovo“, rekao je pozvavši se na pređašnje kampanje mudžahedina uz podršku Zapada protiv vojske koju su pomagali Sovjeti osamdesetih.

Građanski rat „vrlo verovatan“

Ali ulazak u haotični građanski rat naoružanih frakcija koji je usledio posle povlačenja Sovjeta 1989. godine isto tako je trenutno najviše na pameti Avganistanaca.

„Moja lična briga je naš vlastiti neuspeh“, kaže Hamdulah Mohib kad ga pitam šta ga najviše zabrinjava u ovom trenutku.

U ozbiljnom upozorenju da je pretnja građanskog rata „veoma verovatna“, on ističe da čitavo liderstvo vlade trenutno radi „sve što može da to ublaži“.

Američka vazdušna podrška, jedno od najmoćnijih oružja u avganistanskom arsenalu, preokrenula je odnos snaga ponovo ovog meseca kad su talibanski borci počeli ofanzivu u strateški važnoj južnoj pokrajini Helmand i zauzeli vladine kontrolne punktove u njegovom glavnom gradu Laškar Gahu.

„Da, američka pomoć je bila od ključne važnosti u Helmandu“, priznaje Mohib.

Ali, što se tiče spekulacija da će talibanski borci zauzeti prestonice pokrajina pošto američki avioni prestanu sa napadima, on je istakao da su avganistanske snage bezbednosti te koje „vode sve borbe“.

Tvrdi da postojano napreduju na drugim frontovima, uključujući obuku avganistanskih pilota koji će upravljati njihovim vlastitim lovcima.

Žestoki američki vazdušni napadi u Helmandu izazvali su besne optužbe Talibana da Amerikanci krše uslove vlastitog sporazuma.

„Branićemo avganistanske snage bezbednosti“, istakao je general Miler uz još jedan nagoveštaj rešenosti SAD-a ukoliko i dalje budu bile stavljane na probu.

„Iskazali smo ogromnu količinu suzdržanosti zato što se trudimo da osiguramo da mirovni proces funkcioniše.“

Ali sa prolaskom svakog sledećeg meseca, tu su i znaci na terenu da moćna američka vojska konačno pakuje stvari.

U Bagramu, živahnoj košnici od grada koja se proširila tokom godina uz najveću američku vojnu bazu, čuje se stalna buka helikoptera i ogromnih vojnih transportnih aviona dok se otprema američka teška mašinerija.

Sudbina ovog beskrajnog kompleksa i dalje je neizvesna, ali spoljna ograda koja se neprestano pomera već se povukla za dužinu nekoliko fudbalskih stadiona.

A i izvor koji je davao životnu snagu gradu takođe se gasi. Neke od radnji koje su pristojno zarađivale prodajući vojne zalihe, od skoro pa novih vojničkih cokula preko kompjutera do traka za trčanje, sada su zatvorene.

Bagram shopkeeper Malik, 3 October 2020

BBC
Prodavac iz Bagrama Sahel brine se da neće moći da prehrani decu

Na ulici nam prilazi Malik, koji je, poput desetine hiljada drugih stanovnika Bagrama, nekada radio u bazi.

„Prodao sam burmu, zato što nemam novca niti bilo šta drugo kod kuće“, kaže mi Malik (28) dok stojimo na ispucalom parčetu betona koji se nekada nalazio unutar baze. „Prodao sam je da bih prehranio decu.“

Njegov strah je opipljiv.

„Talibani su sto posto već ovde“, viče on, povišenog glasa od zabrinutosti. „Oni su tu, među nama.“

Avganistanom sada vlada snažan osećaj neizvesnosti koju nosi budućnost, uključujući ishod predstojećih američkih izbora.

Bilo da predsednik postane Tramp ili Bajden, što će doneti potpuno različite pristupe ovom odlučnom povlačenju, čini se da je zagarantovano da su dani ove misije odbrojani.

Vašington će glavne crvene granice iscrtavati na osnovu procene pretnje američkoj sigurnosti – čak i ako se avganistanski mirovni pregovori oduže, a vrlo je verovatno da hoće.

Ali dok sat otkucava, na umu glavnog vojnika na terenu je nasleđe, a ono se nalazi i na vrhu liste avganistanskih prioriteta.

„Najviše me brine“, ističe general Milser, „da će Avganistanci propustiti ovu priliku za mir.“


Kako izgledaju škole u Avganistanu

Učenici koji nose kalašnjikove u školu
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Jedno reagovanje na “Amerika, NATO i Talibani: U Avganistanu strah raste dok Vašington okončava najduži rat”

  1. Amerika izgubila rat. Gotovo je propade Amerika. Ajde rusofili gde ste? Ne čujem vas…!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.