Angela Merkel u Beogradu: „Mnogo rezultata, ali dug put do Evropske unije“

Bilbordi zahvalnosti nemačkoj liderki širom srpske prestonice, a Beograd je danas za poklon na rastanku od kancelarske funkcije, od Angele Merkel dobio poruku da se u saradnji značajno napredovalo, ali da otvorena pitanja nisu zaboravljena.

„Kroz godine saradnje, došli smo do otvorenog odnosa, zasnovanog na poverenju.

„Postigli smo čitav niz rezultata, mada pred Srbijom i zemljama regiona predstoji još mnogo toga na putu do članstva u Evropskoj uniji“, rekla je kancelarka Merkel posle susreta sa predsednikom Vučićem.

Zadovoljan što u poslednjim danima mandata ugošćava odlazeću kancelarku, srpski predsednik uzvratio je isticanjem važnosti uloge Angele Merkel.

„Za razliku od drugih, kod nas zahvalnost ne traje kratko – i kada ne bude kancelarka, mi ćemo ceniti ono što je radila“, rekao je Vučić.

• Kakav Balkan ostavlja Angela Merkel
• Kancelarka Merkel: nemačka umetnica u preživljavanju
• Odlazi li „politička majka“ balkanskih lidera

Posle posete Beogradu, Angela Merkel nastavlja oproštajnu turneju u Tirani gde će razgovarati sa premijerima zemalja Zapadnog Balkana.

Do izbora u Nemačkoj 26. septembra, na kojima se neće kandidovati, Angela Merkel posetiće i Pariz, gde će se u Jelisejskoj palati sastati sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Od Berlinskog procesa do litijuma

Berlinski proces, mehanizam saradnje zemalja Zapadnog Balkana, bio je važna tema za nemačku kancelarku u svođenju računa svoje balkanske politike.

Predsednik Srbije kaže da će se njegovi rezultati videti kada za petnaest dana bude potpisan ugovor, a za mesec dana počnu radovi na izgradnji autoputa Niš – Prokuplje – Priština.

„Taj put će mnogo značiti za taj deo Srbije, za Toplicu koja je jedan od najsiromašnijih delova naše zemlje.

„To je rezultat politike koju je vodila kancelarka Merkel i ja joj se na tome zahvaljujem.“

I sama kancelarka zadovoljna je zbog početka gradnje autoputa koji će povezati Srbiju i Kosovo.

„Ljudi očekuju konkretne rezultate – jedna su stvar reči, a druga su stvari.

„Berlinski proces ne treba da zameni proces pristupanja već da poveže različite delove Zapadnog Balkana“, rekla je Merkel.

Na novinarsku opasku da se u međuvremenu pojavila konkurencija Berlinskom procesu u vidu inicijative „Otvoreni Balkan“ koju predvode Srbija, Severna Makedonija i Albanija, ali njen deo nisu Kosovo, Crna Gora i Bosna i Hercegovina, Merkel kaže da nijedan proces nije zamena za evropske integracije.

„Procesi moraju biti otvoreni – ako tri zemlje naprave neki korak, pa se javi četvrta, mora i za nju biti otvorena mogućnost da pristupi.

„Konačna želja jeste da deo procesa bude svih šest zemalja“, kaže Merkel.

Još jedna želja koju je nemačka kancelarka prilikom ranijih poseta Beogradu jasno isticala – rešavanje pitanja statusa Kosova – za njenog mandata nije se mnogo približilo rešenju.

Na pitanje da li je priznanje Kosova uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju, Merkel odgovara da će se neka pitanja rešavati tek na kraju procesa.

„Postoje i članice EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova, pa se sva pitanja moraju rešiti dok se države ne budu pitale za prijem u članstvo EU.

„Ja sam pragmatičan političar i ne želim da govorim o kraju procesa dok se sva pitanja ne reše.“

Srpski predsednik kaže da želi da pitanje odnosa sa Kosovom reši aktuelna generacija i da konflikt ne ostane zamrznut.

„Mi dobro znamo da je uslov za ulazak u Evropsku uniju rešenje kosovskog pitanja – i mi to ne krijemo.

„Srbija ima svoj ustav, kao što se Kosovo poziva na svoj, ali mi prvo želimo da uredimo naše odnose – slobodan protok robe, ljudi i kapitala“.

Napomenula je da rešenje ne sme da bude ponižavajuće za Srbiju.

Jedna od tema razgovora kancelarke Merkel i predsednika Vučića bila je i eksploatacija litijuma.

Kancelarka je potvrdila da je Nemačka zainteresovana za rudna bogatstva Srbije, uz opasku da je to tako „jer se i drugi na svetu interesuju“ za materijale koji će biti veoma važni u budućnosti.

Vučić je napomenuo je da je za Srbiju najvažnije da će se o tom pitanju odrediti i njeni građani, te da je važno da se u procesu primenjuju najviši standardi u zaštiti ekologije.

• Ko sve nije deo „Otvorenog Balkana“ i zašto
• ‘Mali Šengen’ – stvara li se nova Jugoslavija i šta Srbija ima od toga
• Zašto stoje pregovori Srbije i Evropske unije

Zdravica na nemačkom „čoveka koji ispunjava obećanja“

Predsednik Srbije i nemačka kancelarka razmenili su pred medijima niz komplimenata.

„Ja sam upoznala predsednika Vučića kao čoveka koji ne daje lažna obećanja već kao čoveka koji ispuni ono što kaže.

„Ohrabrujem vas da idete dalje ka pravnoj državi i pluralizmu u društvu, a članstvo u Evropskoj uniji je pokazatelj da se tako nešto isplati“, opisala je Angela Merkel srpskog predsednika.

Zauzvrat, Aleksandar Vučić opisao je kako je izgledala njena vladavina iz perspektive Balkana.

„Angela Merkel je bila nesumnjivi i jeste nesumnjivi lider Evrope, bila je jedan od retkih koja je mogla da podigne slušalicu i pozove bilo koga od nas u regionu.

„Mi nismo bili samo poslušni, ona je imala autoritet koji smo mi razumeli i prihvatali.“

Vučić se zahvalio kancelarki Merkel i dodao da je spremio tekst za kratko obraćanje na nemačkom, ali zbog treme i straha da mu se ne smeje cela Evropa, najavio da će izgovoriti zdravicu na večeri.

Počasna paljba i stolica za gošću

Svečani doček nemačke kancelarke ispred Palate Srbija imao je neobično glasnu podlogu.

Dok su intonirane himne Nemačke i Srbije, u čast gošće ispaljivani su počasni plotuni iz topova Vojske Srbije – običaj koji nije viđen tokom skorijih poseta gostiju iz inostranstva.

Postrojenu gardu, Angela Merkel je pozdravila sa stolice, što je uobičajena slika otkada je nemačka premijerka imala problema sa podrhtavanjem tela prilikom dugog stajanja.

Izostalo je i uobičajeno rukovanje sa delegacijama dve zemlje – i predsednik Vučić i premijerka Merkel pozdravljali su prisutne dodirom pesnicama.

Maske su bile obavezni deo protivepidemijskih mera i na otvorenom, ali su ih nosili samo novinari, snimatelji, obezbeđenje i članovi protokola.

Deo protokola bila je i izložba eksponata Državnog arhiva Srbije postavljena u holu Palate Srbija.

Nemačka kancelarka i srpski predsednik na kratko su zastali pored eksponata koji prikazuju odnose dve zemlje i dva naroda u 19. veku, a ono što je videla, inspirisalo je Angelu Merkel da na konferenciji za medije pomene dugotrajne odnose.

Od nervoznog gledanja na sat do buketa na dočeku

Tri dolaska Angele Merkel u Beograd u poslednjoj deceniji slikovito ilustruju njen odnos prema najvišim nosiocima vlasti u Srbiji.

Kada je u avgustu 2011. godine bila gošća tadašnjeg predsednika Borisa Tadića, sve je ukazivalo da će to biti diplomatska poseta bez oštrih poruka, sa blagim opomenama Srbiji od koje se očekivalo više u saradnji sa Kosovom.

Raspoloženje nemačke kancelarke odredile su „crvene linije“ srpske politike – predsednik Tadić nije bio spreman da rasformira srpske institucije na severu Kosova.

„Ja sam joj iskreno rekao – draga moja prijateljice Angela Merkel, to je zahtev sa kojim možeš da odeš kući, i da o tome razgovaramo u budućnosti.

„Vrlo pristojno i vrlo fer, prisetio se Boris Tadić susreta sa kancelarkom za BBC na srpskom.

Zbog toga se i konferencija za medije završila pre vremena – kancelarka je u jednom trenutku pogledala na svoj časovnik i rekla da nema više vremena.

Naredne godine, Boris Tadić je izgubio na predsedničkim izborima, a prvi je vreme sa Angelom Merkel, u Berlinu, dobio ministar odbrane i prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić.

Vučić je formalno bio domaćin nemačkoj kancelarki i kada je ona 2015. godine došla u posetu Srbiji.

Glavna tema bila su pregovaračka poglavlja Srbije i Evropske unije, a gošća je tada primetila da Srbija postiže napredak.

„Možete računati na podršku iz Berlina jer vidimo da trenutno postoji velika spremnost i kompromis sa srpske strane.

„To ćemo da istaknemo tokom diskusija unutar Evropske unije jer nije uvek bilo tako tokom prethodnih godina, ali sada je situacija takva i mi ćemo to pozitivno oceniti“, rekla je Merkel.

Doidala je da je „samo pitanje vremena“ kada će poglavlja biti otvorena.

Na izlasku iz aviona 2021. godine, druge godine za redom u kojoj Srbija nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje sa EU, Angelu Merkel dočekao je sa buketom Aleksandar Vučić – u svojoj poslednjoj godini pred nove predsedničke izbore.

Trinaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]