Nekoliko brodova i čamaca vekovima je bilo nasukano sedam metara ispod površine zemlje dok ih, mimo svih očekivanja, marta prošle godine, iz glinene zamke nisu oslobodili radnici na ugljenokopu termoelektrane u Kostolcu.

Ubrzo su se na licu mesta našli arheolozi koji su otkopali njihove manje ili veće delove, a zatim ih preneli u obližni arheološki park Viminacijum na dalja istraživanja.

Potpomognuta radom drugih naučnika, nastupila je godina raznih ispitivanja, da bi u poslednjih nekoliko meseci došli do rezultata koji su ih iznenadili – plovila pripadaju različitim vremenskim periodima, merenim u vekovima.

„Prosto neverovatan splet okolnosti da imamo takav jedan kontinuitet na tom mestu“, kaže za BBC na srpskom Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac naučnog projekta „Viminacijum“.

Starost brodova se kreće od prvog veka pre nove ere, pa sve do perioda između 15. i 17.

Arheolozi su nastavili iskopavanja na ovom prostoru i ove godine.

„Ne znamo da li će biti još toga, ali je i ovo sasvim dovoljan broj“, dodaje Korać.

Šta su arheolozi iskopali?

Plovila su pronađena na delu površinskog kopa Drmno, nedaleko od Kostolca i rimskog Viminacijuma.

„On ima jedan široki front od tri kilometara, tako da smo ih na tom širokom prostoru, na tim nivoima i dubinskim kotama nalazili kako je kop napredovao“, objašnjava Korać.

Otkriveni su ostaci ukupno sedam brodova i monoksila – čamaca od jednog debla, koji će moći da se rekonstruišu.

Posebnu pažnju je privukao deo broda dug 12 metara koji je gotovo u celini iskopan.

Prema saznanjima arheologa, pre nego što ga je mašina površinskog kopa oštetila, brod je bio dugačak 19 metara i širok oko 2,5 metra, što mu je nekada omogućavalo da preveze 25 ljudi odjednom.

Iskopani su i pojedini monoksili dugi više od dva metra koji će takođe moći da se rekonstruišu.

Nova otkrića i nove enigme

Pošto su plovila preneta u prostor arheološkog parka Viminacijum, usledio je niz ozbiljnih istraživanja u koje su uključene mnoge institucije i naučnici iz drugih oblasti.

Poslednji su pristigli rezultati analize drveta od kojeg su plovila napravljena i tako pokrenuli mnoga pitanja, a istraživače ostavili u čudu.

Arheolozi su prvobitno smatrali da brodovi pripadaju istom periodu, ali su ih rezultati merenja metodom radioaktivnog ugljenika demantovali.

Ispostavilo se da brodovi i čamci nisu iste starosti.

„Ovaj metod podrazumeva merenje količine radioaktivnog izotopa C14, koja uz poznavanje vremena njegovog poluraspada, govori o tome koliko je vremena proteklo od smrti organizma, u ovom slučaju od seče drveta“, pisao je Korać.

Istraživačima je, dodaje, posebno bio interesantan brod iz prvog veka pre nove ere jer ukazuje da je možda reč o „najstarijim svedočanstvima rimskog prisustva na ovom prostoru“ ili o plovilu „prerimskog stanovništva“.

„Do sada je uvreženo mišljenje bilo da su Rimljani došli u ovaj kraj u prvim decenijama prvog veka nove ere.

„Doduše, u starijoj literaturi neki od istraživača su tvrdili da se to još desilo za vreme rimskog vojskovođe Krasa, negde u prvom veku pre naše ere, što možda ovi brodovi osvetljavaju“, ističe arheolog.

Viminacijum je bio glavni grad rimske provincije Gornje Mezije i jedan od najznačajnijih legijskih logora na Dunavu, koji je postojao od prvog do sedmog veka.

Na ovom mestu, nekoliko kilometara od Kostolca u istočnoj Srbiji, danas se nalazi arheološko nalazište i park.

Pored broda iz prvog veka pre nove ere, pronađeni su i oni koji su plovili od sedmog i devetog veka, što predstavlja posebnu enigmu za naučnike, jer se o tom periodu na ovim prostorima veoma malo zna.

Najmlađa iskopana plovila potiču iz perioda između 15. i 17. veka.

Iako obuhvataju različito razdovlje, Korać kaže da imaju zanatski sličan način gradnje i pravljenja brodova, što je „posebno interesantno“.

Dunave, moj Dunave

Plovila su pronađena na dubini od sedam metara, što je, kaže Korać, isprva takođe zbunilo arheologe.

„To bi odgovaralo neki dubljim arheološkim slojevima imajući u vidu da se rimski Viminacijum nalazi gotovo u oraničnom sloju“, dodaje.

U pomoć su pritekli paleogeomorfolozi i drugi naučnici, pa se ubrzo ispostavilo da se radi o nekadašnjem rukavcu Dunava.

„Tu je bila velika luka i očito da je u ono doba i danas je Dunav bio živa saobraćajnica kroz koju su prolazili mnogi brodovi“, navodi arheolog.

Vekovima zatrpana plovila je od zuba vremena vekovima sačuvao rečni nanos koji se tu formirao.

„Taj sloj naplavine je predstavljalo srećnu okolnost za brodove i monoksile jer su tako u uslovima glinozne zemlje, bez prisustva vazduha, uspeli da se očuvaju.“

Tako su očuvane i gvozdene klamfe koje su bile prikovane u daske na brodovima.

Šta dalje?

Brodovi i čamci su sada smeštena u okviru „Mamut parka“, u „kontrolisanim mikro uslovima“.

„Oni prosto zahtevaju to da ne bi došlo do propadanja, pre nego što krenemo u ozbiljne konzervacije“, ističe Korać.

Poslednjih meseci je ostvarena saradnja i sa Institutom za nuklearne nauke „Vinča“ koji će zračenjem gama radijacijom delove brodova „osloboditi od mikroorganizama, naslaga i prljavštine“ što će sprečiti njihovo propadanje.

Kaže da su za „prvu zaštitu i preventivnu konzervaciju“ već dobili četiri miliona dinara od Ministarstva kulture.

Dalji planovi su rekonstrukcija brodova i njihovo stavljanje na postamente „kada budu prošli sve elemente konzervacije“.

Ideja je i da se u narednom periodu u Arheološkom parku Viminacijum, napravi prvi Muzej brodova.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.