Bombaš samoubica razneo se ispred džamije u severnom avganistanskom gradu Kunduz tokom molitve u petak, ubivši najmanje 50 ljudi, kažu lokalni zvaničnici.
Slike na društvenim medijima prikazuju tela i razaranje unutar džamije u kojoj se mole pripadnici manjinske šiitske muslimanske zajednice.
Nijedna grupa još nije preuzela odgovornost za napad.
Sunitski muslimanski ekstremisti, među kojima i lokalni ogranak Islamske države (IS), napadaju pripadnike šiitske zajednice, smatrajući ih jereticima.
IS-K, avganistanski ogranak IS-a koji se nasilno protivi talibanima, nedavno je izveo nekoliko bombaških napada uglavnom na istoku zemlje.
Talibani su preuzeli kontrolu nad Avganistanom pošto su se strane snage povukle iz zemlje posle dogovora SAD i talibana, dve decenije nakon što su američke snage uklonile ekstremističku grupu sa vlasti 2001.
- Kriza u Avganistanu: Šta je ISIS-K
- Ko su talibani
- Talibani, Islamska država i Al Kaida – u čemu je razlika
Zalmai Alokzai, lokalni biznismen, opisao je haotične scene.
Vozila hitne pomoći vraćala su se na mesto incidenta da prevoze mrtve“, rekao je on za novinsku agenciju AFP.
Značajna pretnja za talibane
analiza Sekundera Kermanjai, dopisnika iz Pakistana
Iako do sada nije bilo preuzimanja odgovornosti, ovaj napad nosi sva obeležja IS-K, grupe koja je napala i aerodrom Kabul u razornom bombaškom napadu u avgustu.
Grupa je u prošlosti više puta napadala avganistansku šiitsku manjinu, a bombaši samoubice su izvodili akcije kod džamija, sportskih klubova i škola.
Iclamska država je poslednjih nedelja takođe pojačala napada na talibane.
IS je ciljala dženazu – molitvu kojoj su u nedelju u Kabulu prisustvovali mnogi visoki talibanski lideri, a bilo je i niz manjih napada u istočnim provincijama Nangarhar i Kunar, gde je IS ranije imao uporište.
Napad u petak, ako ga je izveo IS, označio bi mračno širenje njihovih aktivnosti na sever zemlje.
Talibani kažu da su uhapsili desetine pripadnika Iclamske države i veruje da su ubili druge osumnjičene za povezanost sa grupom, ali su javno umanjili i pjetnju koju predstavlja IS.
Mnogi Avganistanci nadali su se da će preuzimanje talibana barem najaviti mirniju, iako autoritarnu eru.
Ali IS predstavlja značajnu pretnju obećanju talibana o poboljšanoj bezbednosti.
Zločin talibana
Talibani su ubili 13 pripadnika naroda Hazara, a među njima je bila i jedna tinejdžerka, objavio je Amnesti Internešnal, ogranizacija koja se bavi ljudskim pravima.
Navodno je ova organizacija pronašla dokaze da su talibani u avgustu počinili masakr u provinciji Dajkundi.
Među ubijenima su devetorica pripadnika avganistanske vojske koji su se predali talibanima, a u saopštenju Amnestija navodi se da deluje da se radi o ratnom zločinu.
Talibani su u izjavi za BBC odbacili ove optužbe, rekavši da je izveštaj Amnestija jednostran.
Hazari su treća najveća etnička grupa u Avganistanu, a pripadaju šiitskoj islamskoj manjini.
Oni su kroz istoriju često bili na meti diskriminacije u Avganistanu i Pakistanu.
- Kakav je život za žene u šerijatu
- „Pod vlašću talibana, biti žena je jednako smrti, one dišu, ali su mrtve“
- „Ovde sam kao zatvorenica“ – život u Avganistanu pod talibanima
Ovo je drugi put da se talibani optuženi za ubistvo Hazara otkako su se vratili na vlast u Avganistanu.
Među žrtvama zločina za koje su optuženi našli su se i civili, tvrdi se u saopštenju Amnestija.
Jedna sedamnaestogodišnja devojka ubijena je kada su talibani otvorili vatru na porodice vojnika koji su se predali.
Civili su ubijeni kada su pokušali da pobegnu, navodi Amnesti.
„Ove hladnokrvne egzekucije su još jedan dokaz da talibani čine iste zločine kao i kada su u prošlosti vladali Avganistanom“, kazala je Agnes Kalamar, generalna sekretarka Amnestija.
Kako su talibani zabranili rad frizera?
Talibani su sredinom septembra zabranili rad frizerskih salona u avganistanskoj provinciji Helmand zbog brijanja i trimovanja brada.
Razlog za ovakvu odluku je, kako tvrde, to što su ove usluge u suprotnosti sa islamskim zakonima kako ih oni tumače.
Svako ko bude prekršio ovu odluku biće kažnjen, saopštila je talibanska verska policija.
Vlasnici pojedinih berbernica u glavnom gradu Kabulu potvrdili su da su dobili slična naređenja.
Od preuzimanja vlasti u Avganistanu 15. avgusta, talibani obećavaju blaži oblik vladavine nego u prethodnom mandatu, ali ovakvi potezi ukazuju da će se stvari vratiti na staro.
Od preuzimanja vlasti prošlog meseca, talibani su se surovo obračunavali sa protivnicima.
U subotu su talibani ubili četiri navodna otmičara, a njihova tela su obešena na ulicama provincije Herat.
U obaveštenju dostavljenom frizerskim alonima u južnoj provinciji Helmand, talibanski službenici upozorili su da frizeri moraju da poštuju šerijatski zakon kada su u pitanju šišanje i brijanje.
„Niko nema pravo na žalbu“, navodi se u dopisu u koji je BBC imao uvid.
„Borci stalno dolaze i naređuju nam da prestanemo sa šišanjem brade. Jedan od njih mi je rekao da mogu inspekciju u civilu“, kazao je jedan brica u Kabulu.
Drugi frizer, koji vodi jedan od najvećih gradskih salona, rekao je da ga je pozvao neko ko tvrdi da je državni službenik.
Naredili su mu da „prestane da sledi američke stilove“ i da nikome ne brije, niti šiša bradu.
Tokom prethodne vladavine Avganistanom od 1996. do 2001, talibani su zabranili moderne frizure i zahtevali su da muškarci puštaju brade.
Ali posle svrgavanja talibana sa vlasti, mnogi muškarci u Avganistanu su počeli da odlaze u frizerske salone kako bi im frizure i brade bile sređene po najnovijoj modi.
Prethodne je u nedelju zloglasni bivši talibanski šef verske policije rekao je da će u Avganistanu biti nastavljene rigorozne kazne, poput egzekucija i odsecanja delova tela.
Mula Nurudin Turabi, sada zadužen za zatvore, rekao je za Asošiejted pres da su takve kazne, poput odsecanja delova dela, „neophodne za održavanje sigurnosti u zemlji“.
Rekao je da ove kazne možda više neće biti javno izvršavane, što je bilo raspostranjeno tokom prethodne vladavine talibana devedesetih godina.
Ali je odbacio ogorčenje zbog njihovih javnih pogubljenja u prošlosti: „Niko nam neće govoriti kakve zakone treba da imamo“.
- Avganistanske sanjarke – mlade naučnice koje su morale da odu zbog talibana
- Avganistan: Šta je šerijatsko pravo
- Zašto žene u Avganistanu ne veruju talibanima
Organizacija Hjuman Rajts Voč je upozorila da su talibani u Heratu „tragali za istaknutijim ženama, da ženama uskraćuju ženama slobodu kretanja izvan njihovih domova [i] nameću obavezna pravila oblačenja“.
Odnos talibana prema ženama je nešto što svet najviše zabrinjava.
U poslednjih 20 godina, žene u Avganistanu su se borile i stekle niz osnovnih prava, ali sada postoji bojazan da taj napredak sprečava nova talibanska privremena vlada koju čine isključivo muškarci.
Od kako su ponovo preuzeli vlast nad zemljom posle povlačenja američkih i savezničkih snaga, talibani su tvrdili i poručivali da će žene biti ravnopravno tretirane, ali po islamskom zakonu.
Od sredine avgusta, kad su se vratili na vlast, bilo je više izveštaja o tome kako su ženama oduzeta razna prava, kao i da će devojčicama i ženama biti uskraćeno pravo na obrazovanje.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
