Mehanizam za krivične sudove u Hagu osudio je danas Jovicu Stanišića i Franka Simatovića-Frenkija, bivše čelnike Službe državne bezbednosti (SDB), na po 12 godina zatvora, ocenivši da su krivi za zločine nad nesrbima tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni 90-tih godina prošlog veka.
Osuđeni su na ponovljenom suđenju.
Ljima će u kaznu biti uračunato vreme koje su proveli u pritvoru.
Sudsko veće je saopštilo da će njih dvojica ostati u pritvoru dok im se ne organizuje prebacivanje u zemlje u kojima će izdržavati kaznu.
Sud ih je 2013. godine najpre oslobodio krivice, ali suđenje je ponovljeno posle žalbe Tužilaštva.
Optužnica ih je teretila za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Postupak protiv Stanišića i Simatovića, ako se uzmu u obzir prvo i ponovljeno suđenje, traje već 18 godina i najduži je u istoriji suda.
- Ratko Mladić osuđen na doživotnu kaznu zatvora
- Ko sve koga tuži za genocid na Balkanu
- Kako žive i rade ratni zločinci na Balkanu
Ponovljeno suđenje Stanišiću i Simatoviću poslednji je veliki proces pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.
Bivši pripadnici Službe državne bezbednosti Jovica Stanišić i Franko Simatović terete se za udruženi zločinački poduhvat na čelu sa Slobodanom Miloševićem, kroz osnivanje i podršku Crvenim beretkama, „Škorpionima i Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, jedinicama koje su delovale na području Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Tužilaštvo je zatražilo doživotne kazne zatvora, dok je odbrana tražila oslobađajuću presudu.
Šta tvrdi Tužilaštvo
Stanišić, bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije i Simatović, glavni službin operativac, se terete zbog progona, ubistava, deportacija i prisilnog premeštanja Hrvata i muslimana tokom ratova od 1991. do 1995. godine u Hrvatskoj i Bosni.
Prema optužnici, Stanišić i Simatović bili su protagonisti udruženog zločinačkog poduhvata, na čelu sa predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem.
Cilj ovog poduhvata je navodno bio uspostavljanje srpske dominacije na delovima Hrvatske i Bosne nasilnim i trajnim uklanjanjem nesrpskog stanovništva.
Kako su tvrdili tužioci, „smrtonosan doprinos“ tom poduhvatu Stanišić i Simatović dali su preko „specijalnih jedinica“ SDB Srbije koje su počinile zločine u Hrvatskoj i Bosni – Crvenih beretki, Srpske dobrovovljačke garde (SDG) Željka Ražnatovića Arkana i Škorpiona.
Tužioci su pred sud izveli 51 svedoka, a dokazni postupak okončali su u februaru 2019.
Kako je odgovorila odbrana?
Odbrana je tvrdila da Stanišićeva i Simatovićeva krivica nije dokazana.
Tvrdili su da formacije koje su počinile zločine nisu bile u sastavu SDB Srbije i pod komandom Stanišića i Simatovića, prikazujući ih kao odmetnike ili jedinice Republike Srpske Krajine ili Republike Srpske.
Po braniocima, pripadnici SDB Srbije u Hrvatskoj i Bosne legitimno su prikupljali obaveštajne podatke ili su zakonito štitili tamošnje Srbe i sprečavali prelivanje rata u Srbiju.
Odbrane Stanišića i Simatovića su od juna 2019. do decembra 2020. izvele 29 svedoka.
Od Sablje do privremene slobode
Stanišić i Simatović su uhapšeni tokom akcije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine.
Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
Od tada ih je sud više puta puštao na privremenu slobodu u dugim vremenskim periodima.
I ovoga puta su obojica pred presudu bila na privremenoj slobodi, a u Hag su se vratili 24. juna ove godine.
U prvom pojavljivanju pred sudskim većem, obojica su izjavila da nisu krivi.
- Genocid u Srebrenici očima dece
- Decenija od hapšenja Ratka Mladića
- Mladić u jutarnjem programu: „Ljubi vas deda Ratko“
Prvo suđenje je počelo, posle jednog neuspešnog pokušaja, juna 2009.
U maju 2013, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju je prvostepenom presudom Stanišića i Simatovića oslobodio krivice.
Prvostepeno veće je 2013, većinom glasova, utvrdilo da nije dokazano van razumne sumnje da su Stanišić i Simatović imali nameru da sprovode zajednički zločinački cilj, niti da su planirani ili naredili zločine.
Iako je optužene oslobodilo krivice, Veće je utvrdilo da su Stanišić i Simatović opremali, obučavali, finansirali, kontrolisali i na ratišta u Hrvatskoj i Bosni slali Crvene beretke koje su, s drugim jedinicama, „počinile zločine deportacije i prisilnog premeštanja na brojnim lokacijama u Hrvatskoj i BiH“.
Prema prvostepenoj presudi, Crvene beretke, Škorpioni i Arkanovci „počinili su veliki broj ubistava Hrvata, Muslimana i drugih nesrba u Hrvatskoj i BiH“.
Stanišić i Simatović, po toj presudi, Crvenim beretkama nisu, međutim, „upravljali“ u tim operacijama, iako su njihovo učešće „organizovali“.
Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo suđenje.
Po toj odluci, prvostepeno veće je pogrešilo u primeni prava i tumačenju činjenica propuštajući da „razumno obrazloži“ nalaz da Stanišić i Simatović nisu bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Apelaciono veće je kao propust navelo i to što u prvostepenoj presudi nije bilo razmotreno da li su Stanišić i Simatović delili zločinačku nameru drugih učesnika u tom poduhvatu.
Ponovljeni proces je počeo 13. juna 2017.
Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i njegovim naslednikom, sudskim Mehanizmom, do sada nijedan funkcioner Srbije nije proglašen krivim za ova zlodela.
Presudu Stanišiću i Simatoviću izreći će veće predsedavajućeg Bartona Hola sa Bahama u kojem su još sudije Džozef Masanče iz Tanzanije i Seon Ki Park iz Južne Koreje.
Stanišić nije prisustvovao suđenju jer ga je raspravno veće, odmah posle uvodnih reči, pustilo na lečenje u Srbiji, pošto je utvrđeno da on pati od hronične bolesti organa za varenje i depresije.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
