BBC obeležava 100 godina: Deset ljudi, trenutaka i predmeta koji su proslavili korporaciju

Britanska radio-difuzna korporacija (BBC) obeležava 100. rođendan.

Radio-televizija, danas najveća na svetu, zvanično je osnovana 18. oktobra 1922. godine, u Londonu, u Engleskoj, i imala je raznovrsnu, uzbudljivu i dugu istoriju.

I dok slavi stogodišnjicu postojanja – evo pregleda nekih od upečatljivih momenata, legendarnih predmeta i cenjenih ličnosti koji su proslavili BBC.

• Zašto se Džordž Orvel vraća na BBC
• Inženjer koji je stvorio „zametak“ BBC-ja
• Do sada neviđeni snimci kraljice Elizabete u novom BBC dokumentarcu

1. Prva BBC radio stanica

Posle zatvaranja brojnih amaterskih radio stanica, BBC je otpočeo prvo dnevno radio emitovanje 14. novembra 1922. godine u Londonu, u Engleskoj.

Prva emisija, koja je krenula u 18:00 časova po griničkom vremenu, bile su vesti, koje su obezbedile novinske agencije.

Sledila ju je vremenska prognoza, koju je pripremila nacionalna Meteorološka služba za Veliku Britaniju.

Na engleskom je vesti pročitao Artur Burouz, direktor programa.

Burouz ih je pročitao dvaput, jednom brzo a zatim sporo, da bi slušaoci mogli da hvataju beleške ako žele.

2. Počeci Svetskog servisa

Devetnaestog decembra 1932. godine, kralj Džordž Peti uputio je prvu kraljevsku božićnu čestitku Velikoj Britaniji i delovima sveta.

Tokom emitovanja, na kratkim talasima i usmerenom prvenstveno osobama koje govore engleski širom Britanskog carstva, on je servis okarakterisao kao „namenjen muškarcima i ženama, toliko odsečenim snegom, pustinjom ili morem, da samo glasovi iz vazduha mogu da stignu do njih.“

Ovaj govor označio je pokretanje BBC-jevog Carskog servisa (danas BBC Svetski servis).

BBC Svetski servis je danas najveći spoljni emiter na svetu što se tiče pokrivenosti oblasti, izbora različitih jezika i dopiranja do publike.

Emituje se na više od 40 različitih jezika širom sveta preko svojih onlajn servisa, društvenih mreža, televizije i radija.

3. Legendarni BBC mikrofon

Mikrofoni u slobodnoj prodaji bili su skupi tridesetih godina prošlog veka, tako da je BBC sarađivao sa kompanijom Markoni na izradi vlastitog modela.

Mikrofon Tipa A je 1934. godine uveo revoluciju u radio emitovanje.

Tokom godina on je bio razvijan i rafinisan, i postao je poznat kao klasični BBC mikrofon, što može da se vidi u brojnim britanskim istorijskim TV serijama i filmovima.

4. BBC na arapskom postaje prvi BBC radio servis na drugom jeziku

BBC na arapskom je 1938. godine postao prvi jezički radio servis korporacije.

Voditelj Ahmad Kamal Surur Efendi regrutovan je sa egipatskog radija kao njegov prepoznatljivi glas.

Njegovo angažovanje učinilo je servis popularnim preko noći, jer je Efendi bio jedan od najvoljenijih voditelja u arapskom svetu.

U narednim decenijama još jezičkih servisa dodato je BBC-ju – sa uvođenjem radijskog, a potom i televizijskog servisa širom sveta.

BBC Onlajn rođen je mnogo kasnije, 1997. godine, a jezički servisi sledili su za njim.

Nastanak društvenih mreža doveo je do toga da se jezičke verzije BBC Njuza i BBC Svetskog servisa pojave na brojnim, različitim platformama.

Danas BBC Svetski servis naglasak stavlja na digitalni sadržaj.

5. BBC-jeva prva crna producentkinja

Una Marson je ušla u istoriju kao prva crnkinja koja je radila kao producentkinja na BBC-ju.

Poreklom sa Jamajke, Una je bila iskusna novinarka u vreme kad je 1939. godine počela da radi na BBC-ju.

Njena prva uloga bila je kao asistenkinje u televizijskim studijama Aleksandar Palasa, ali je prešla da radi na BBC-ju za stalno u martu 1941. godine kao programska asistentkinja na odeljenju „Carski programi“.

Njeno zanimanje za poeziju pomoglo joj je da pokrene „Karipske glasove“, nedeljnu emisiju u okviru serijala Zovemo Antile.

6. Okončanje Drugog svetskog rata

Prvog maja 1945. godine, BBC je objavio vest o samoubistvu Adolfa Hitlera.

U 19:00 časova naredne večeri, program je prekinut vešću da je Nemačka kapitulirala u Italiji.

Četvrtog maja, ona se predala Danskoj i sukob je zamalo bio okončan.

Ali još nekoliko dana niko nije bio sasvim siguran.

U ponedeljak 7. maja, masa ljudi okupila se ispred Bakingemske palate, ali vest koju je čitava zemlja pet godina čekala i dalje se nije pojavljivala.

Ispostavilo se da su Britanci čekali rusku i američku potvrdu da su nacisti potučeni do nogu.

U 18:00 časova, BBC je saopštio zbunjenim slušaocima da im se premijer Čerčil neće obratiti te noći – ali je potom program prekinut u 19:40 časova sa vešću da će narednog dana biti prvi dan Pobede u Evropi.

Rat u Evropi je zaista bio okončan.

Čerčilovo saopštenje pročitano je u Carstvu narednog dana, ali mnogi su bili suviše uzbuđeni da bi ga čuli. Bili su negde napolju i slavili.

BBC je otpočeo 10 dana specijalnog programa i njegova zgrada bila je osvetljena reflektorima prvi put od 1937. godine.

7. BBC televizija povezuje čitav svet

Televizijska emisija „Naš svet“ je 1967. godine ušla u istoriju.

Pre nego što je emitovana, televizija je putem satelita povezivala samo neke zemlje, bilateralno i uglavnom u eksperimentalne svrhe – na primer, BBC je bio prvi emiter na svetu koji je pružao redovan televizijski servis „u visokoj rezoluciji“ još 1936. godine.

Ali „Naš svet“ je bio drugačiji i pokušao je da predstavi, uživo na televiziji, zemlje sa svakog kontinenta na zabavan način – prvi put satelitom povezavši čitavu planetu.

U sklopu britanskog doprinosa ovoj emisiji, Bitlsi su izveli danas slavnu pesmu „All You Need Is Love“.

Kasnije je objavljena vinilna singl verzija te pesme na 45 obrtaja i postala je momentalni hit.

Ta emisija smatra se pokretačem budućih televizijskih događaja koji su povezivali svet i koji nikad neće biti zaboravljeni, uključujući Live Aid 1985. godine.

Rok koncert održan na mnoštvu lokacija organizovali su Bob Geldof i Midž Jur da bi sakupili sredstva za pomoć Etiopiji zbog gladi.

BBC se nalazio u središtu tog uspeha, jer je to bilo jedno od najmasovnijih satelitskih povezivanja i najvećih televizijskih prenosa svih vremena, sa procenjenih 400 miliona gledalaca u 60 zemalja, koji su gledali prenos uživo.

8. Misteriozni otrovni kišobran

Prikazani predmet replika je oružja kamufliranog kao kišobran kojim je ubijen novinar BBC Svetskog servisa Georgi Markov.

Sedmog septembra 1978. godine, Markov je bio na putu na posao u BBC-ju u Buš Hausu, u Londonu, kad ga je u zadnju stranu butine ubo misteriozni čovek sa kišobranom i potom pobegao.

Kasnije je Markovu ozbiljno pozlilo i on je primljen u bolnicu, gde je osoblju rekao da je siguran da su ga otrovala bugarska tajna služba i KGB.

Preminuo je tri dana kasnije, u 49. godini, ostavivši za sobom ženu i dvogodišnju ćerku.

Zbog prirode atentata i novinareve otvorene kritike komunističkog režima u Bugarskoj za zločin su dugo godina sumnjičeni sovjetski KGB i bugarska tajna služba.

Tajni policijski dosijei iz tog vremena kasnije su identifikovali ubicu kao agenta sa šifrovanim imenom „Pikadili“.

Međutim, niko nikada nije odgovarao za ubistvo.

9. Trofej Afričke sportske ličnosti godine

Ovaj trofej godišnja je nagrada koja se svake godine dodeljuje najuspešnijoj afričkoj sportskoj zvezdi – među ranije dobitnike spada i fudbaler Liverpula Mohamed Salah iz Egipta 2018. godine.

Od 2001. godine nagrada se dodeljivala samo fudbalerima, ali je 2021. godine ponovo pokrenuta kao Afrička sportska ličnost godine, kao potvrda da se svet sporta – i njegov afrički doprinos – u značajnoj meri izmenio; više Afrikanaca se takmiči u mnogo više sportova nego ikad pre.

Trofej ima potresan istorijat budući da je originalnu skulpturu načinilo bivše dete vojnik iz Sijera Leonea, čiji je život preobraćen kad je otkrio strast prema umetnosti i zanatima.

10. Dejvid Atenboro i Zelena planeta

Britanski voditelj i prirodnjak dobro je poznat po dokumentarcima o divljim životinjama na BBC-ju koji su nastajali tokom osam decenija, kao i po milozvučnom naratorskom glasu.

Njegove slavne emisije kao što su Plava planeta, kolekcija Život i Prirodni svet gledali su milioni i pomogli mu da osvoji mnoge počasti, uključujući nagrade Emi i Bafta.

Dejvid je počeo da vodi emisije na BBC-ju šezdesetih i postao viši rukovodilac u korporaciji, radeći kao kontrolor na BBC Dva i direktor programske šeme za televiziju BBC.

Njegov rad na edukaciji ljudi o klimatskim promenama doveli su do toga da ga Program za životnu sredinu Ujedinjenih nacija proglasi Šampionom Zemlje.

Dejvidov poslednji petodelni serijal za BBC – Zelena planeta – prati njegova putovanja od tropskih prašuma do divljina ledenog severa, gde istražuje načine na koje se biljke bore za opstanak u veoma različitim i ponekad ekstremnim okruženjima.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]