Bernando Bertoluči: Poslednji tango u Parizu, Poslednji kineski car i drugi ključni filmovi

Italijanski filmski reditelj i scenarista Bernando Bertoluči, jedan od najcenjenijih, ali i najkontroverznijih evropskih filmskih stvaralaca, rođen pre 80 godina – 16. marta 1941. godine.

Bertoluči je filmsku karijeru započeo kao pomoćnik reditelja Pjera Paola Pazolinija na filmu Akatone (Accattone) iz 1961. godine.

Već sledeće godine, kao 21-godišnjak, samostalno je režirao Koščatu Smrt (La commare secca).

Usledili su filmovi poput Pre revolucije (Prima della rivoluzione, 1964) i Strategija Pauka (Strategia del ragno, 1970), ali svetsku slavu stiče filmom Poslednji tango u Parizu (Ultimo tango a Parigi, 1972).

• Zašto je Kum 3 bio toliko omražen
• O jetri uz vino: Zašto jaganjci i dalje nisu utihnuli – tri decenije kasnije
• Zašto u filmu „Kazablanka“ ima toliko slavnih citata

Zvezdu na Holivudskom Bulevaru slavnih dobio je 2008. godine, a 2011. je nagrađen počasnom Zlatnom palmom u Kanu.

Kanski filmski festival je odao počast reditelju nazvavši ga „gigantom italijanske kinematografije, koji će zauvek ostati vodeća svetla tačka u svetu filma“.

Njegov poslednji film Ti i ja (Me and You) premijerno je prikazan u Kanu 2012.

Bertoluči je preminuo 26. novembra 2018. godine u Rimu, u 77. godini.

Evo pet ključnih filmova Bernanda Bertolučija:

Konformista (Il Conformista, 1970)

Bertoluči se već ranije proslavio filmovima poput Strategije pauka – koji je takođe imao premijeru 1970. godine – ali zahvaljujući ovom vizuelnom remek-delu zadobija pažnju svetske javnosti.

Kao adaptacija romana Alberta Moravije iz 1951. godine, film se bavi fašističkom prošlošću Italije, a radnja prati člana tajne službe koji dobija zadatak da ubije njegovog bivšeg profesora antifašistu, koji se nalazi u egzilu u Parizu.

Film je hvaljen zbog ekscentrične, gotovo operske slikovitosti i često se navodi kao uzor za prvi i drugi deo Kuma.

Frensis Ford Kopola je čak angažovao Bertolučijevog direktora fotografije, Vitorija Storaroa, za film Apokalipsa danas iz 1979. godine.

Konformista je Bertolučiju doneo i prvu nominaciju za Oskara – doduše ne za najboljeg reditelja, već za najbolje adaptiran scenario.

• Malo gledaš, pa se sakriješ: Scene kojima nas je Džon Karpenter kupio
• Da li je došao kraj eri holivudskih blokbastera?
• Ko je bila Olivija de Hevilend, poslednja zvezda Zlatnog doba Holivuda

Poslednji tango u Parizu (Ultimo tango a Parigi, 1972)

Dve godine kasnije, Bertoluči je nominovan za najboljeg reditelja za film Poslednji tango u Parizu, a Marlon Brando je nominovan za najboljeg glumca, godinu dana nakon što je osvojio Oskara za najbolju ulogu u filmu Kum.

Brando glumi Pola, Amerikanca u Parizu, koji se nosi sa samoubistvom supruge tako što počinje da živi sa Džin (Marija Šnajder) u praznom stanu.

Pokojni filmski kritičar Rodžer Egbert je Brandov namučeni monolog nad telom mrtve supruge opisao kao „možda najboljom glumom koju je ikada izveo“.

Ali mračna, vrela priča o ljubavi i patnji je šokirala gledaoce odmah po izlasku filma, pa je Poslednji tango u Parizu bio zabranjen u Italiji zbog brutalne, sada ozloglašene scene seksa koja uključuje puter.

Reditelj se suočio sa kritikama godinama kasnije kada je otkrio da je na ideju sa puterom došao zajedno sa Brandom tog jutra, ne otkrivši unapred detalje Šnajder.

Želeo je „reakciju nje kao devojke, a ne kao glumice.“

U intervjuu iz 2007. godine, Šnajder je izjavila da se, iako je scena bila režirana, osetila „poniženo“ i kao da su je „pomalo silovali, kako Brando, tako i Bertoluči“.

O radu sa Marlonom Brandom: „Bio sam zaljubljen u njega“

Brzo posle smrti Marlona Branda 2004. godine, Bertoluči je objavio tekst u kojim se oprašta od „besmrtne filmske legende“

Sa suzama u očima, postaje mi jasno da je samim činom umiranja Marlon postao besmrtan.

Ali možda je već bio besmrtan još u Parizu – to je svakako nešto što je cela ekipa koja je radila na Poslednjem tangu u Parizu mislila, potpuno hipnotisana samim njegovim prisustvom.

Niko od nas se pre toga nije susreo sa takvom živom legendom, a za ljubitelje filma, on je možda bio jedina prava legenda.

Sećam se prve snimljene scene u filmu: povikao sam „Okej, to je bilo dobro“, ali mi je prišao Utemeli, snimatelj, i crvenevši od sramote šapnuoČ „Izvini, čim sam video Branda kroz objektiv, paralisao sam se samo gledajući ga“.

Morali smo da ponovimo scenu.

Na filmu se često od glumaca traži da uđu pod kožu nekog drugog lika.

Ali ja sam tražio od njega da uradi suprotno, da u ovu ulogu unese njegovo kompletno životno iskustvo, kao čoveka, i kao glumca.

Kada smo završili snimanje, rekao mi je: „Nikada više neću da snimam ovakav film. Ja ni ne volim previše da glumim, ali ovo je bilo mnogo gore“.

„Od početka do kraja snimanja sam se osećao napadnuto – intimni detalji o meni, mom životu, čak i o mojoj deci su bili istrgnuti iz mene i prikazani svetu.“

Posle toga nije razgovarao sa mnom 12 godina, zbog čega sam užasno patio i ozbiljno sumnjao u sebe i sopstveni rad.

Zatim sam ga pozvao jednog dana i zadržao me je na telefonu dva sata.

Ponovo smo počeli da pričamo kao nekada, bilo je toliko toga za nadoknaditi – Marlon je bio bolesno radoznao o svemu.

Poslednji put sam ga video pre nekoliko godina u njegovoj kući na Malholand Drajvu u dva popodne.

Razgovarali smo i razgovarali, i odjednom je bilo osam uveče i noć je pala.

Tako u mraku, pitao sam ga da li je ikada shvatio koliko sam bio zaljubljen u njega.

• Da li je Tom Henks deo izumiruće sorte pravih filmskih zvezda
• Preminuo Šon Koneri: Devet njegovih filmova koje morate pogledati barem deset puta
• „Gaga je bio moj heroj“- pet godina od smrti glumca Dragana Nikolića

Poslednji kineski car (The Last Emperor, 1987)

Priča o Pu Jiu, ko je postao kineski car sa samo tri godine, smatra se Bertolučijevim umetničkim i komercijalnim vrhunacem.

Pu Ji je zbačen s trona kada je imao šest godina, ali dozvoljeno mu je da ostane u Pekinškom ogromnom Zabranjenom gradu.

Poslednji kineski car je prvi film koji je sniman unutar kompleksa palate.

Film je sniman četiri godine, sa 19.000 statista, a iskorišćeno je 9.000 kostima.

Kroz brojne flešbekove, priča prati „sina raja“, koji je život počeo kao vladar polovine svetske populacije, a završio kao niži pomoćnik u botaničkoj bašti u Pekingu.

Ali pored toga, Bertoluči je izjavio da je to „jedan od retkih filmova koji, u neku ruku, ima srećan završetak“.

Možda je to bio jedan od razloga zbog kojih je bio obasut Oskarima – ukupno devet – među kojima za najbolji film, najboljeg reditelja i direktora fotografije za Storaroa.

U govoru zahvalnice, Bertoluči se osvrnuo na njegov novi odnos sa Holivudom, šaleći se: „Ako je Njujork velika jabuka, za mene je Holivud večeras velika bradavica“.

• Hičkok: Kontroverzni život oca psiholoških trilera
• Goran Paskaljević – odlazak člana „zlatne praške petorke“
• Džejms Din: Intimni portret

Čaj u Sahari (The Sheltering Sky, 1990)

Bertoluči je prešao u posleratnu Ameriku za njegov naredni film, adaptaciju romana Pola Boulsa iz 1949. godine.

Džon Malkovič tumači ulogu američkog kompozitora Porta Morezbija (iz nekog razloga nazvanom po prestonici Papua Nove Gvineje), a Debra Vinger glumi njegovu suprugu Kit.

Zajedno odlaze na putovanje samospoznaje poput samoproklamovanih putnika u nepoznato.

Film je naišao na dobre kritike i Bertoluči je nominovan za Zlatni globus, dok je Storaro osvojio nagradu Bafta.

Međutim, nije mogao da ponovi uspeh Poslednjeg kineskog cara.

Sanjari (The Dreamers, 2003)

Italijanski reditelj je nastavio da snima romantične filmove o lepim mladim devojkama – 1996. godine izlazi Ukradena lepota (Stealing Beauty); 1998. Opčinjeni (Besieged), sa Tandi Njuton; i Sanjari, u kom je Eva Grin debitovala na velikom platnu.

Sa Sanjarima, Bertoluči se vraća radikalnoj Evropi kasnih šezdesetih, i baš kao i u Poslednjem tangu, smešta Amerikanca (Majkl Pit) u Pariz.

Pit je bio mlađi od Branda i njegov lik se našao u čudnom erotskom trouglu sa blizancima Izabel (Eva Grin) i Teom (Luj Garel).

Filmski kritičar Gardijana Piter Bredšo je istakao da je to bio „Bertolučijev najbolji film u poslednjih mnogo godina“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]