U četvrtak će možda najkontroverznija tajna organizacija na svetu početi četvorodnevni sastanak iza zatvorenih vrata u luksuznom hotelskom kompleksu u Montreu, u Švajcarskoj.
Da li je Bilderberška grupa ključni deo međunarodne diplomatije ili deo opasne zavere?
U četvrtak će verovatno najkontroverznija tajna organizacija na svetu – Bilderberška grupa – započeti četvorodnevni sastanak iza zatvorenih vrata u luksuznom hotelskom kompleksu u Montreu, u Švajcarskoj.
Pozvana je grupa od oko 130 elitnih političkih lidera i visokih predstavnika industrije, finansija, akademije, rada i medija.
Vi niste.
Bez obzira koje novine čitate, TV kanale gledate ili društvene medije pratite, nećete pročitati reportažu bilo kog novinara sa te konferencije – svima im je zabranjen pristup.
Globalna elita
Među učesnicima iz Amerike su Džared Kušner, zet američkog predsednika Donalda Trampa, Satija Nadela, izvršna direktorka Majkrosofta, bivši predsednik Gugla Erik Šmit, milijarder i osnivač Pejpala, Piter Til i Henri Kisindžer, bivši državni sekretar SAD .
Zvanice iz drugih zemalja su pojednako poznate.
Ali ne pozivaju se svake godine samo oni sa vrha društvene lestvice, već i oni koji se kreću ka njemu.
Kad je Bil Klinton prisustvovao sastanku 1991. nije bilo sigurno čak ni da će biti kandidat Demokratske stanke za predsedničku trku naredne godine, a kamoli da će na kraju zameniti Džordža Buša Starijeg u Beloj kući.
Toni Bler je išao na sastanak 1993. godine, a lider Laburističke stranke postao je tek sledeće godine posle smrti Džona Smita. Za premijera Velike Britanije izabran je 1997. godine.
Diplomatija ili zavera?
Ali da li je Bilderberška grupa prosto prilika za članove svetske elite da pričaju nasamo na otvoren i opušten način ili je to, kao što tvrde njeni najveći kritičari, zatvorena klika koja želi da podrije globalnu demokratiju?
Teoretičari zavere, koji i te kako zastupaju potonji stav, optužili su je za sve, od tendencioznog izazivanja finansijske krize do planiranja ubistva 80 odsto svetske populacije.
Razuzdani američki radijski voditelj Aleks Džons, dugogodišnji protivnik grupe, ometao je njene sastanke megafonom: „Znamo da ste nemilosrdni. Znamo da ste zli. Mi cenimo vašu tamnu moć.“
Iz pepela rata
Lako je uvideti kako dugi, misteriozni istorijat Bilderberške grupe može da privuče tako agresivne optužbe.
Prvi sastanak održao se 1954. godine, sa ciljem da se učvrste veze Amerike i Evrope i da se spreči novi globalni sukob posle Drugog svetskog rata.
Njeni metodi rada oduvek su bili tajnoviti.
Ne pozivaju se novinari, ne šalju se saopštenja posle sastanaka i organizacija održava samo jednostavnu internet stranicu koja izgleda kao da je dizajnirana 1990-tih.
Mesto za razgovor?
Ali uprkos tome što izgleda kao da se Bilderberška grupa zasniva na privatnom klubu negativaca iz filmova o Džejmsu Bondu, glavnotokovski komentatori kažu da je ona mnogo manje zlokobna nego što izgleda.
Dejvid Aronovič, kolumnista za Tajmsove listove u Velikoj Britaniji, kaže da je škrgutanje zubima zbog Bilderberga smešno.
„To je zapravo samo povremeni klub za večere bogatih i moćnih“, tvrdi on.
I to jedan, tvrde neki, od kog svi imamo koristi.
Denis Hili, suosnivač grupe i britanski ministar finansija sedamdesetih, rekao je Džonu Ronsonu u njegovoj knjizi Oni da ljudi previđaju praktičnu korist od nezvaničnog umrežavanja.
„Bilderberg je najkorisnija međunarodna grupa čijem sastanku sam ikad prisustvovao“, rekao mu je on.
„Poverljivost je omogućila ljudima da govore iskreno bez straha od reperkusija.“
Sledbenici Bilderberške grupe tvrde da njena tajnovitost omogućuje ljudima da otvoreno govore istinu jedni drugima, a da ne moraju da brinu o tome kakav će politički odjek imati ono što kažu ili kako će to spinovati mediji.
Prava moć
Ali to ne znači da grupa ne poseduje moć.
Teoretičari zavere se možda previše uzbude kad govore o njoj, ali su u suštini u pravu, kaže profesor Endrju Kakabadse, ko-autor knjige Bilderberški ljudi.
Grupa poseduje pravu moć koja daleko nadmašuje Svetski ekonomski forum, koji se sastaje u Davosu, tvrdi on. A bez transparentnosti, lako je videti zašto se ljudi brinu zbog njenog uticaja.
„Mnogo je pametnija od zavere“, kaže profesor Kakabadse. „To je oblikovanje načina na koji ljudi razmišljaju tako da izgleda kao da ne postoji alternativa onome što se dešava.“
Cilj grupe je da okupi političku elitu i sa levice i sa desnice, ostavi ih da se druže u opuštenom, luksuznom okruženju sa poslovnim liderima i puste da se ideje same lagano krčkaju.
Možda deluje kao precenjeni prijem sa večerom, ali to bi značilo da ste promašili poentu.
„Ako ste bili na dovoljno večera, znaćete da u jednom trenutku u prvi plan izbije neka tema“, kaže on.
Tema Bilderberga je da se podstakne konsenzus oko slobodnog zapadnog tržišnog kapitalizma i njegovih interesa širom planete, kaže on.
„Da li sve to vodi ka ideji o vladavini svetom? Na neki način, da. Postoji vrlo jaka inicijativa da svetom upravlja Jedna vlada oblikovana po slobodnom zapadnom tržišnom kapitalizmu.“
Strah
Džejms Mekonahi, ko-autor Bazičnog vodiča za teorije zavere, kaže da tajnovita priroda takvih grupa omogućava protivnicima da projektuju vlastite strahove na njih.
U SAD, najekstremniji strah od Bilderberške grupe jeste da ovu tajnovitu kliku vodi Evropska unija i da ona ugrožava američke slobode.
U Evropi je često mišljenje da elita slobodnog tržišta pokušava da proturi desničarske ciljeve.
Konvencionalna kritika otuđenih ljudi koji traže red u haotičnom svetu mogla bi da bude istinita. Ali postoji tu nešto više od toga, tvrdi Mekonahi.
„Drugo objašnjenje je opasnije. Da su oni savršeno u pravu – samo preteruju u načinu na koji to artikulišu.“
Bilderberška grupa odgovara zamisli kako bi funkcionisala jedna globalna zavera – tajnovito telo koje pokušava da oblikuje pravac u kom će se svet kretati, sugeriše on.
„Jedina razlika je stepen zlikovaštva“, kaže on. „Oni ovu kliku vide kao otvoreno zlu. A stvari su prilično suptilnije od toga.“
Uprkos svim ekstremnim pričama o tajnovitim grupama koje vladaju svetom, a koje u ekstremnim oblicima nekad prerastaju u neosnovane, svirepe antisemitističke teorije zavere o Jevrejima, svi pomalo dugujemo nešto teoretičarima zavere, tvrdi Mekonahi.
„Povremeno morate da odate poštu teoretičarima zavere koji pokreću teme koje je glavnotokovska štampa zapostavila. Mediji su tek nedavno počeli ozbiljno da se bave Bilderberškom grupom. Da li bi mediji objavljivali priče o njima da se svuda ne izriču te sulude optužbe?“
Iracionalno
Ali Aronovič se ne slaže sa tim. Verovanje u klike dovodi do toga da se određene grupe pretvaraju u žrtve i da se ometa racionalan pogled na svet.
„Snažno verovati u Bilderberšku grupu znači verovati u fantaziju“, kaže on. „To sugeriše da postoje ljudi – poput Boga – koji se ponašaju kao viša sila. I zamenjuje nepodnošljivu pomisao da nema nikakvih zakulisanih radnji, da je svet prosto haotičan.“
„To je možda oblik terapije, ali ljudi zbog nje veruju u jednu anti-naučnu poruku.“
Adaptirano iz članka Toma De Kastele
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
