Bliski istok, korupcija i terorizam: Cementara Lafarž priznala da je plaćala Islamsku državu

Francuski proizvođač cementa Lafarž izjasnio se pred američkim sudom krivim za podršku Islamskoj državi i drugim terorističkim grupama.

Kompanija je pristala da plati kaznu od 777,8 miliona dolara za uplate koje je izvršila da bi fabrika nastavila da radi u Siriji pošto je izbio rat 2011. godine.

Tužioci su rekli da je to prvi put da je jedna kompanija u Sjedinjenim Američkim Državama priznala krivicu za pomaganje teroristima.

Lafarž je saopštio da „duboko žali“ zbog svega što se desilo i „prihvata odgovornost za pojedinačne rukovodioce koji su bili umešani“.

• Šta je „Islamska država“?
• Talibani, Islamska država i Al Kaida – u čemu je razlika
• Zašto rat u Siriji traje više od 10 godina

Proizvođač cementa, kojeg je 2015. kupio švajcarski Holcim, rekao je da je njihovo ponašanje bilo „flagrantno kršenje“ kompanijskog kodeksa ponašanja.

Lafarž je otvorio postrojenje u sirijskom gradu Jalabiji blizu turske granice 2010. što je bila investicija od 680 miliona dolara.

Američki tužioci naveli su da je Lafaržova sirijska podružnica platila Islamskoj državi i još jednoj terorističkoj grupi Al Nusra frontu, 5,92 miliona da zaštiti fabriku dok se u zemlji razbuktavao građanski rat.

Rukovodioci su te aranžmane uporedili sa plaćanjem „poreza“, rekli su.

Lafarž je septembra 2014. napustio postrojenje u Siriji kada je Islamska država preuzela kontrolu nad gradom i fabrikom.

Ali pre odlaska, poslovi su pomogli kompaniji da ostvari prodaju od 70,3 miliona dolara, rekli su tužioci.

Lafarž je ranije priznao da je u internoj istrazi utvrđeno da je mito isplaćen.

Zamenica američkog državnog tužioca Liza Monako rekla je u utorak da postupci kompanije „odražavaju korporativni kriminal koji je još dublje dotakao dno i veoma mračno mesto“.

„Poslovanje sa teroristima ne može biti običan biznis“, dodala je.

Holcim, novi vlasnik Lafarža, ogradio se od svih optužbi, navodeći da „nikada nije radio u Siriji“.

Bivši rukovodioci Lafarža bili su uključeni u podmićivanje, dodaje se u saopštenju, ali su to sakrili od Holcima i spoljnih revizora.

Erik Olsen, koji je bio generalni direktor između 2015. i 2017, podneo je ostavku posle istrage Lafaržovih aktivnosti u Siriji.

U to vreme, Olsen je rekao da nije učestvovao ni u kakvim prekršajima i da sa funkcije odstupa da bi kompaniji povrati „spokoj“.

Ministarstvo pravde saopštilo je da su direktori Lafarža bili uključeni u aranžmane i svesni da rizikuju da dođu u problem sa vlastima.

Izvršni direktori su pokušali da traže od Islamske države da ne navodi ime Lafarž u dokumentima koji se odnose na njihove sporazume i mnogi uključeni u šemu su koristili privatne mejl adrese, pre nego poslovne, da se sačuva tajnost, dodaje američko Ministarstvo.

Direktori su i naknadno promenili datum završetka poslovanja na 18. avgust 2014, što je datum nekoliko dana pošto je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju kojom se pozivaju države članice da zabrane poslovanje sa Islamskom državom, kako bi pogrešno pokazivao da se saradnja nije odvijala posle rezolucije UN, dodaje se.

Poslovanje Lafarža je na kraju objavljeno 2016. godine na veb stranici koju vodi sirijska opoziciona grupa.

• Rat u Siriji: Ko se bori protiv koga
• Američke trupe ubile vođu Islamske države u Siriji, tvrdi Tramp
• Lider Islamske države „uklonjen sa bojnog polja“, kaže Bajden
• Crno zlato: Ko zarađuje od sirijske nafte i koliko

Brion Pis, američki tužilac istočnog okruga Njujorka, gde je pokrenut slučaj, rekao je da je „ponašanje zapadne korporacije bilo užasno“ i da za to „nema presedana ili opravdanja“.

„Optuženi su platili milione dolara [Islamskoj državi], terorističkoj grupi koja je inače raspolagala malim budžetom.

„Milione dolara koje je [Islamska država] mogla da iskoristi za regrutovanje članova, vođenje rata protiv vlada i brutalne terorističke napade širom sveta, kao i protiv američkih državljana“, rekao je on na konferenciji za novinare uoči suđenja.

Lafarž se suočava i sa optužbama za saučesništvo u zločinima protiv čovečnosti u Francuskoj zbog aktivnosti u Siriji, ali kompanija negira te tvrdnje.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]