Drugi svetski rat, nacisti i Ukrajina: Zaboravljena stranica iz istorije Holokausta – geto u Hersonu

Sada nema ničega što bi podsećalo na to da je u Hersonu nekada bio geto. Nema ni spomen obeležja, niti kolektivnog sećanja na to mesto.

U avgustu 1941. godine četiri ulice u Hersonu postale su mesto na kome je živelo više od pet hiljada Jevreja.

Streljani su krajem septembra iste te godine van grada.

Istoričar Jurij Kaparulin prvi je sproveo ekskurziju otvorenog tipa po hersonskom getou i detaljno je istražio tu temu.

Pričao je o sudbini onih koji su stradali, i onih koji su preživeli, a takođe je objasnio zašto o getou ne znaju čak ni lokalci.

• Devojčica koja je prisustvovala Kristalnoj noći
• Kako su obične žene postale krvnice SS-a
• Branko Lustig: Čovek koji je preživeo Aušvic, osvajao Oskare i borio se protiv fašizma

„Kakav geto? Nije bilo nikakvog geta!“

Jurij Kaparulin predaje na Državnom univerzitetu u Hersonu.

Poslednjih pet godina on istražuje jevrejska poljoprivredna naselja na jugu Ukrajine.

Na toj temi je radio tokom stažiranja u Centru za perspektivna istraživanja Holokausta u Vašingtonu, gde je tražio informacije o hersonskom getu.

U arhivu grada Hersona o njemu je veoma malo podataka.

U Sjedinjenim Američkim Državama ukazala mu se mogućnost da radi sa fondovima u kojima se čuvaju arhivski podaci iz mnogih zemalja i zbirke sećanja spašenih ljudi koji su preživeli Holokaust.

Njih je sakupila fondacija Shoah koju je osnovao Stiven Spilberg.

„Na Zapadu je tema Holokausta počela da se istražuje mnogo ranije nego u Ukrajini i na prostorima bivšeg Sovjetskog Saveza. U SSSR ona je bila zabranjena“, priča Jurij.

Antisemitska kampanja u Sovjetskom Savezu nije pomogla da ljudi otvoreno govore o sopstvenim iskustvima.

Postoji još nekoliko razloga zbog kojih istorija hersonskog getoa nije postala poznata javnosti.

Oni koji su preživeli često se nisu vraćali u Herson pošto je rat završen ili su za vreme tih događaja bili suviše mali da bi mogli da pričaju.

„Mnogi su znali da je geto postojao, iako sam se susretao sa skeptičnim pogledima lokalnih stanovnika, koji su govorili: Kakav geto? Nije bilo nikakvog geta!

Moji rođaci su živeli odmah pored i ništa slično nisu videli …“, priča Jurij.

Kaže da bi se o ovoj temi moglo vikendom razgovarati negde na pijaci među žiteljima, ali niko se nije usuđivao da je zabeleži na nivou zapisa, objavljenih memoara i knjiga u to vreme.

Jurij Kaparulin priča da je najteže od svega bilo da se nađu sećanja očevidaca.

Glavni izvor informacija o hersonskom getou predstavljaju dokumenta.

Kako nemačka iz ratnog perioda, tako i sovjetska iz perioda s kraja rata, i posleratnih istraga – krivičnih slučajeva protiv nacista i kolaboracionista među lokalnim stanovništvom.

Međutim, glavne informacije o hersonskom getou nalaze se u nemačkim dokumentima, prepiskama i izveštajima.

„Dokumenti su osnova. Da nije njih, mi najverovatnije ne bismo mogli da utvrdimo koje jedinice i grupe su vršile streljanja i ko ih je predvodio.

A sve to je sačuvano. Sami su sebi potpisali presudu.“, smatra istoričar.

• Dojava naciste koja mi je spasila baku i dedu
• „Mi za njih nismo bili ljudi – mi smo za njih bili gamad“
• Holandski Jevreji umirali u tajnoj nacističkoj gasnoj komori

Život u getu: Uzaludan rad, nestašica vode i vazduha, smrt

Posle okupacije grada 19. avgusta 1941. godine nacistička vojska dobila je naređenje da uništi svo jevrejsko stanovništvo.

Ali za početak morali su da ih odvoje od ostalog stanovništva.

Stoga je jedno od prvih naređenja nove vlade u Hersonu bilo da se svi Jevreji jave na registraciju.

Nepoštovanje naređenja predviđalo je smrtnu kaznu.

Svi Jevreji iz grada bili su okupljeni na jednom mestu, na teritoriji četiri prigradske ulice.

To je zapravo bio pravougaonik sačinjen od četiri ulice, koji je bio ograđen bodljikavom žicom.

Odatle je iseljeno celo nejevrejsko stanovništvo a Jevreji su ostavljeni.

Napuštene kuće naseljavali su jevrejskim stanovništvom iz drugih ulica Hersona.

Nacistička vlada je obećala da će ih svi organizovano odvesti u Palestinu.

Ljudima je bilo obećano da će u getu moći spokojno i organizovano da žive.

Međutim, uslovi su bili neljudski i desetine ljudi je živelo u malim sobama u kojima nije bilo dovoljno vode i vazduha tokom velikih vrućina.

Život u getu su tako organizovali da su svako jutro odvozili stanovnike u različite objekte grada kako bi oni obavljali određene poslove.

„Zapravo su im dodeljivani beskorisni poslovi, čija je uloga bila samo da ih iscrpe.

Na primer, da vuku auto ili da prenose nameštaj sa drugog sprata na prizemlje i da ga vrate nazad. Apsurdne stvari“, smatra istoričar.

Krajem septembra ljude iz geta počeli su da se prebacuju u gradski zatvor.

Posle nekoliko dana počeli su organizovano da ih prevoze do mesta pogubljenja između sela Zelenovka i Hersona.

Streljanja su trajala dva dana.

Kaparulin ističe da su nakon ekshumacije na tom mestu pronašli ostatke više od 10.000 ljudi.

U nemačkim dokumentima pojavljuje se broj od 5.000 streljanih Jevreja.

Razliku objašnjava činjenicom da je ovo mesto i dalje korišćeno za streljanja, na kome su mogli da ubijaju i ratne zarobljenike, i druge žrtve nejevrejskog porekla.

Sada je na mestu stratišta podignuta spomen ploča. Međutim, u četvrtima u kojima se geto nalazio nema ni jednog sećanja na njega.

• Preživeo Holokaust i kaže: „Ja sam najsrećniji čovek na svetu”
• Mračna nacistička prošlost nemačkih bogataša
• Pismo koje je otkrilo tajni život Jozefa Mengelea

Priče onih koji su spaseni

Jurij Kaparulin ispričao je nekoliko priča o onima koji su uspeli da se čudom, i uz pomoć drugih spasu.

Jedna od njih je priča Raise Kučerenko.

Žena je radila u regionalnoj biblioteci i nije pričala javno o svojoj prošlosti.

Tek je u zrelim godinama ispričala novinarima Shoah fondacije šta joj se dogodilo.

Kada su je zajedno sa majkom prevozili iz geta u zatvor ona je pobegla.

Njen prvi spasilac bio je komšija koji je devojčicu uvukao kroz prozor i neko vreme je skrivao.

Ali pošto je imao porodicu nije mogao dugo da rizikuje, pa je za Raisu pronašao drugo sklonište.

Uspeo je da pronađe komšinicu koja je živela sama i kod koje je Raisa preživela celu okupaciju.

„Raisa je ispričala kako je morala da se sakrije kad dođu gosti, ponekad iza ormara, zatim u starom podrumu u dvorištu.

Međutim, žena je primetila da su komšije negde 1943. ili 1944. godine znale da je krije ali niko je nije odao“, kaže istoričar.

I naglašava, da ovaj primer pokazuje da su ljudi spasavali Jevreje čak i kada im je sopstveni život bio ugrožen.

• Čovek koji je preživeo pet nacističkih logora smrti
• Kako je mađarski pesnik završio u nacističkom logoru u Boru

Još jedna priča je Grigorija Istkoviča.

U leto 1941. godine on je bežao iz logora ratnih zarobljenika u Krivom Rogu i vratio se u rodni grad.

Tu je bio svedok početka formiranja geta i raseljavanja porodica.

Za jednog crvenoarmejca boravak u gradu bio je naročito opasan, pa je Grigorijeva sestra brzo sakupila njegova sledovanja hrane i rekla mu da beži iz Hersona.

Grigorij je tada završio na frontu, a zatim je saznao da je cela njegova porodica poginula.

U Hersonu su takođe živele dve žene kojima je posthumno dodeljena titula „Pravedni među narodima“.

Njome se odlikuju ljude koji su rizikovali živote da bi spasili Jevreje tokom Holokausta.

To su Evgenija Zamoroko i Klavdija Sopova.

Pre rata su radile kao učiteljice, a tokom nemačke okupacije radile su u policiji na administrativnim dužnostima.

Krajem septembra žene su na ulici srele svoju bivšu učenicu Mariju Spivak, koja je rekla da su svi Jevreji odvedeni u geto, a zatim u zatvor i da je ona ostala sama.

Predložile su devojci da se neko vreme krije kod njih u stanu.

Evgenija i Klavdija su, podmitivši službeno lice, uspele da dobiju nova dokumenta za Mariju i čak da je zaposle kao spremačicu u nemačkoj bolnici.

„Zamislite: jevrejska devojčica, koju je čekala neizbežna smrt, morala je svakodnevno da ide i radi u bolnici, gde su se nalazili dželati cele njene porodice“, uzbuđeno se divi Jurij Kaparulin.

I dodaje, da je ova priča mogla da padne u zaborav da Marija nije bila spasena.

Kao gastarbajterka našla se u Nemačkoj i po završetku rata rešila je da se ne vrati u Ukrajinu, već se preselila u Izrael.

Nakon nekoliko decenija ispričala je priču o spašavanju za Jad Vašem.

U memorijalnom centru Jad Vašem nalazi se kolekcija fotografija ljudi koji su stradali za vreme Holokausta. Mogu se videti onlajn.

Među njima su i fotografije ljudi iz Hersona ali je malo informacija o njima.

„Među tim ljudima su Klara i Zjama Feldman, Sara Garderman, Sofija Trejster sa decom, Ada, Roza i Aleksandar Lev.

Tamo može da se pronađe nekoliko desetina fotografija i sve su to sudbine, sudbine o kojima treba da se zna i priče koje treba da se ispričaju o svakoj porodici, ali ovo je veoma težak posao“, priznaje istoričar.

Iako ovakva istraživanja nisu laka, ali kada postoje imena, „to je onda već trag kako bi se proučile priče ljudi, a ne samo da se iznosi činjenica o njihovoj smrti“.

• Roditelji koji su spasli svoju jedinicu tako što su je predali drugima
• Jezivi nacistički eksperimenti i otkrića koja se i danas koriste

„Onaj koji počne da se bavi ovom temom naći će se pred nizom izazova“

Jurij Kaparulin je objavljivao svoje članke o Holokaustu u poljskim i ukrajinskim časopisima.

U časopisu „Grad: istorija, kultura, društvo“, koji je dostupan onlajn, 2020. godine objavio članak Hronika hersonskog geta.

Holokaust je sada jedna od glavnih istraživačkih tema istoričara.

Radi na monografiji koja treba da govori o ne baš dobro osvetljenoj istoriji jevrejskih poljoprivrednih naselja na jugu Ukrajine tokom sovjetskih vremena od 1920. do 1940.

Istraživač kaže da je emocionalna komponenta najteži deo posla.

Rekao je da je nedavno preveden i objavljen na ukrajinskom jeziku enciklopedijski rad poznatog istraživača istorije genocida Adama Džonsa „Genocid. Ulazak u globalnu istoriju“.

„Kaže da onaj ko počne da se bavi ovom temom će se naći pred brojnim izazovima.

Sa psihološke strane je teško prilagoditi se proučavanju materijala koji može biti traumatičan“, priznaje istraživač.

Takođe bi 2021. godine trebalo da izađe film Jurija Kaparulina i Lesja Kasjanova Kalinindorf o Holokaustu u selu Kalinovka u hersonskoj oblasti.

Prošle godine održane su pretpremijere u Hersonu, Dnjepru i Kijevu.

Po završetku radova i premijernih projekcija, autori planiraju da omoguće da film Kalinindorf bude svima dostupan za gledanje.

Pogledajte video o Nirnberškom procesu

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]