Francuska se 8. jula probudila pomućenog pogleda, jer mnogi i dalje ne mogu da poveruju koliku je političku buru pokrenula liderka desnice Marin Le Pen dan ranije.

Nekoliko sati pošto je Apelacioni sud u Parizu potvrdio njenu krivicu za zloupotrebu javnog novca, ona ne samo da je prkosno objavila da će se kandidovati na predsedničkim izborima u Francuskoj sledeće godine, nego je već pokrenula kampanju na društvenim mrežama.

Za Francusku, piše na posteru koji je objavila na internetu, na kojem je bila i francuska trobojka i nasmejana Le Pen raširenih ruku.

„Kao Kejt Vinslet na palubi Titanika“, promrmljao je francuski novinar sa kojim sam razgovarala.

„U Francuskoj je sada kao na Titaniku – tonemo, makar politički“, dodao je.

Ali, Marin Le Pen u kampanji obećava potpuno suprotan scenario – „renesansu“.

Uvek je tvrdila da je žena naroda, koja ume da sluša.

Mnogi u Francuskoj i drugim evropskim zemljama razočarani su politikom i tradicionalnim političarima i sada posmatraju sve veći jaz u društvu i žele promene.

U tim vodama podele Le Pen pliva dobro.

Često pominje „narod“ koji se bori protiv „gradske elite“.

Tu su i „rodoljubi“ koje se bore za zemlju u kojoj će Francuzi biti na prvom mestu, a za koje kaže da ih ona predstavlja.

Bori se i protiv onih koje naziva „globalistima“, u koje svrstava i njenog političkog protivnika Emanuela Makrona, predsednika Francuske.

Naziv njegove političke partije je Renesansa.

Činjenica da se ta reč toliko koristi u novoj kampanji Le Pen ne može da bude slučajnost.

To je kritika čoveka koji je obećao da nijedan stanovnik Francuske više neće osetiti potrebu da glasa za političke ekstreme, kada je pre gotovo deset godina osvojio prvi predsednički mandat.

Makron jasno poručuje da Nacionalno okupljanje, stranka koju predvodi Le Pen, svrstava među ekstremne političke opcije.

Pomalo ironično, u drugom krugu predsedničkih izbora sledeće godine bi mogli da se nađu ona i Žan-Luk Melenšon, koji predvodi krajnju levicu u Francuskoj.

Le Pen je dosad dva puta izgubila od Makrona na predsedničkim izborima.

Zakon u Francuskoj ne dozvoljava Makronu da se kandiduje za treći mandat, a nikada ranije nije delovalo da Le Pen ima ovoliko podršku.

Ponovno rađanje (renesansa) je važan koncept za nju i zbog toga što je bila politički otpisana nekoliko puta, vraćajući se još jača.

Njene raširene ruke na promotivnom materijalu na društvenim mrežama verovatno bi trebalo da nose simbol feniksa, ptice koji se ponovo uzdiže iz pepela.

Većina ljudi u Francuskoj je verovala da će Apelacioni sud osuditi Le Pen za proneveru novca, ali i da će potvrditi prethodnu presudu kojom joj se zabranjuje kandidatura na javne funkcije na najmanje pet godina.

Mnogi su verovali da će to biti i kraj njene političke karijere.

Sud je zapravo umanjio period zabrane uz velike političke debate koje je izazvao taj slučaj, a odluka o kandidaturi prepuštena je francuskoj političarki.

Sada joj je dozvoljeno da uđe u predsedničku trku, iako mora da nosi nanogvicu godinu dana.

Le Pen u razgovoru sa Žordanom Bardelom, predsednikom njene partije, posle donošenja presude

Ali Le Pen se potom oglasila na francuskoj televiziji.

„Kandidovaću se za predsednicu“, poručila je tonom koji podseća na njen dugogodišnji narativ o borbi protiv francuskog političkog establišmenta.

Najavila je da će uložiti žalbu na presudu i izrečenu kaznu, naglasivši da neće nositi elektronski uređan na nozi dok sud ne donese konačnu odluku.

Tvrdila je da će na kraju francuski narod odlučiti ko je bio u pravu, a ko nije.

Njeni kritičari u Francuskoj ovakav nastup opisuju kao „trampovski“.

U svakom slučaju, reč je o veoma rizičnom potezu.

Le Pen i njen pravni tim verovatno računaju na sporost francuskog Kasacionog suda.

Ako presuda bude doneta tek narednog proleća, moguće je da bi Le Pen do tada već bila predsednica, što bi joj obezbedilo imunitet tokom čitavog petogodišnjeg mandata.

Međutim, sud bi mogao da ubrza postupak zbog velikog političkog značaja ovog slučaja.

U tom slučaju, Le Pen bi ipak mogla da bude primorana da nosi elektronsku nanogvicu, što bi ograničilo njeno kretanje u ključnim završnim nedeljama predsedničke kampanje i stalno podsećalo birače da je proglašena krivom.

Iako je malo verovatno da bi to pokolebalo njene najvernije pristalice, tradicionalno konzervativni birači, koje ona nastoji da pridobije, mogli bi da budu odbijeni činjenicom da je osuđena za proneveru.

„Dvaput je proglašena krivom za proneveru 4,1 milion evra javnog novca, uzetog od francuskih poreskih obveznika“, izjavio je Fransoa Rifen, lider levičarske stranke Debout!

„Dakle, ona je osuđena prestupnica, to je jedini zaključak koji proizlazi iz presude i zato, sasvim logično, ne bi trebalo da učestvuje na predsedničkim izborima.“

Ko će se kandidovati, a još važnije – ko će pobediti na predsedničkim izborima – važno je pitanje ne samo za Francusku, već i za ostatak sveta.

Francuska je druga najveća ekonomija Evropske unije i nuklearna sila sa, po evropskim merilima, veoma snažnom vojskom.

Reč je i o politički izuzetno uticajnoj zemlji, u trenutku kada Evropa oseća sve veći pritisak Rusije i Kine, a istovremeno se sve više udaljava od njenog nekadašnjeg najbližeg saveznika – Sjedinjenih Američkih Država.

Le Pen i njen tridesetogodišnji politički štićenik Žordan Bardela, koji je njen prvi izbor za premijera ukoliko postane predsednica Francuske, poznati su kao evroskeptici.

Nisu naročito skloni ni NATO alijansi, vojnoj pomoći Ukrajini, niti značajnom povećanju izdvajanja za odbranu, kakvo je obećao Makron.

To izaziva zabrinutost među evropskim saveznicima.

Pravac u kojem će se razvijati francuska politika ima posledice koje daleko prevazilaze granice Francuska, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju da, uprkos svim izazovima, Le Pen i dalje ima realne izglede da postane predsednica.

Ipak, njena pobeda nije unapred zagarantovana.

Ko je Emanuel Makron – u 90 sekundi:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]