Delimična pravna pobeda i politički povratak liderke krajnje desnice: Da li Marin le Pen može da pobedi na predsedničkim izborima?

Tročlano sudsko veće potvrdilo je presudu da je Le Pen nadgledala višegodišnju zloupotrebu sredstava Evropskog parlamenta od strane njene stranke Nacionalno okupljanje, tako što su zaposleni plaćani novcem namenjenim za asistente poslanika u Evropskom parlamentu.

Ona je negirala krivičnu odgovornost, ali je tokom suđenja priznala da je stranka napravila „grešku“.

Presudom joj je takođe smanjena zatvorska kazna sa četiri godine, od kojih su dve bile uslovne, na tri godine, od kojih su dve uslovne. Sudije su joj takođe izrekle kaznu od godinu dana kućnog pritvora, na koju je Le Pen u utorak uveče najavila žalbu.

Presuda je potvrdila osuđujuće odluke za svih 11 optuženih, uključujući Le Pen i druge članove stranke. Sama stranka je takođe proglašena krivom. Sud je utvrdio da je tokom više od 11 godina pronevereno 2,8 miliona evra (3,2 miliona dolara).

„Činjenice su ozbiljne“, izjavila je predsedavajuća sudija Mišel Aži.

Izjava Le Pen da će se ipak kandidovati na predsedničkim izborima sledeće godine u ime svoje stranke znači da će Žordan Bardela, njen 30-godišnji politički štićenik, za koga je ranije govorila da će je zameniti, sada voditi kampanju zajedno s njom kao kandidat za budućeg premijera.

„Ja sam kandidatkinja na predsedničkim izborima“, rekla je za francusku televiziju TF1, predstavljajući predsednika Nacionalnog okupljanja Žordana Bardelu kao svog najbližeg saradnika.

„Francuzima nudimo tandem – predsednicu i premijera. Taj tandem je čvrst i zasnovan na veoma snažnim uverenjima“, dodala je. „Mi smo pobednički tim“, preneo je AP.

Le Pen, koja je već tri puta učestvovala u predsedničkim izborima, sada će četvrti put predvoditi svoju stranku u pokušaju da osvoji jednu od najmoćnijih političkih funkcija na svetu.

Francuski predsednik raspolaže širokim izvršnim ovlašćenjima, upravlja sedmom najvećom svetskom ekonomijom, vrhovni je komandant nuklearne sile i predstavlja stalnu članicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ostaje, međutim, neizvesno da li će Le Pen uspeti tamo gde je tri puta ranije doživela poraz, posebno imajući u vidu da je očekuje nastavak pravne borbe i mogućnost konačne krivične presude.

Iako verovatno neće imati problema da mobiliše svoje najvernije pristalice, ankete sprovedene pre presude pokazivale su da bi gotovo sigurno ušla u drugi krug predsedničkih izbora, ali da bi izgubila ukoliko bi se suočila sa kandidatom političkog centra.

Političko vaskrsnuće

Ovo nije prvi put da su politički protivnici otpisali Le Pen kao političarku čija je karijera završena – naročito nakon njenog katastrofalnog televizijskog duela sa Emanuelom Makronom 2017. godine – da bi se potom vratila jača nego ranije.

„Ona je bolji kandidat od Bardele“, rekao je jedan zvaničnik stranke Horizonti desnog centra, koju predvodi Eduar Filip. „Postala je umerenija i uliva više poverenja, čime je proširila svoju biračku bazu“.

„Ova žena je veoma inteligentna. Nije se ovde našla slučajno“, izjavio je prošlog meseca lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon. „Ako se kandiduje četvrti put, više niko neće omalovažavati njenu kandidaturu“.

Njene pristalice smatraju da sada ima najveće šanse do sada da uđe u Jelisejsku palatu. Od poraza od Makrona u drugom krugu predsedničkih izbora 2022. godine, kada je osvojila 41 odsto glasova, njena stranka Nacionalno okupljanje postala je najpopularnija politička partija u Francuskoj.

Prema mišljenju Filipa Olivijea, poslanika Nacionalnog okupljanja u Evropskom parlamentu, pravni proces protiv Le Pen mogao bi joj čak doneti „posebnu harizmu“ među pristalicama koje veruju da je politički progonjena.

Međutim, ono što može predstavljati prednost među njenim najvernijim biračima, moglo bi joj otežati pridobijanje novih glasača, naročito među tradicionalnim konzervativcima.

Njeni politički protivnici već su počeli da koriste presudu protiv nje. Lider francuskih komunista Fabijen Rusel napisao je na društvenim mrežama da bi „ovakva presuda trebalo da spreči nekoga da se kandiduje pred francuskim narodom“.

„Razjašnjenje“ unutar stranke

Posledice presude verovatno će dovesti do onoga, što politički analitičar Žan-Iv Kami naziva, „razjašnjenjem“ unutar Nacionalnog okupljanja.

„Njihovi politički programi nisu isti“, rekao je Kami, stručnjak za krajnju desnicu iz Fondacije Žan Žores. „Već smo videli razlike između Le Pen i Bardele“.

U danima koji su prethodili presudi izgledalo je da se Le Pen pomirila sa mogućnošću da neće moći da učestvuje u predsedničkoj trci i da će svu energiju usmeriti na pomoć Bardeli da osvoji predsedničku funkciju.

Na svom poslednjem političkom skupu u gradu Lijevenu, jednom od uporišta njene stranke na severu Francuske, snimljena je kako pleše, peva i citira pesme francuskog Pokreta otpora.

„Ako mi pravosuđe zabrani kandidaturu na predsedničkim izborima, svakoga dana ću sa velikom energijom, uverenjem i poverenjem podržavati kandidaturu Žordana Bardele – sve do pobede“, rekla je tada.

Za mnoge funkcionere Nacionalnog okupljanja, ali i za veliki deo francuskog političkog establišmenta, pažnja se već bila usmerila na to kako bi izgledala Bardelina predsednička kandidatura, a pojedini istaknuti predstavnici krajnje desnice otvoreno su ga podržali.

Povratak potpune kontrole

Pošto ponovo preuzima punu kontrolu nad strankom, Le Pen će morati da reši programske razlike koje su poslednjih meseci izazivale tenzije unutar Nacionalnog okupljanja.

Iako je Bardela podržavao njene napore da stranku udalji od političkog nasleđa njenog oca, istovremeno je intenzivno pokušavao da privuče konzervativne birače predstavljajući Nacionalno okupljanje kao umereniju i poslovno orijentisanu političku snagu.

U istraživanjima javnog mnjenja sprovedenim pre presude imao je čak veću podršku od svoje mentorke.

Le Pen, koja dosledno zastupa snažnu i protekcionističku ulogu države, protivila se Bardelinim pokušajima da ublaži stavove stranke o penzionoj reformi i uvođenju poreza na ekstraprofit energetskih kompanija.

„Marin Le Pen ima čvrsto jezgro svojih pristalica i neće mnogo menjati svoje stavove, dok za onog drugog, Bardelu, zapravo ne znamo za šta se zaista zalaže“, rekao je pre presude Arno Periko, portparol Eduara Filipa.

Istraživanja javnog mnjenja

Najnovija istraživanja javnog mnjenja uglavnom pokazuju da će krajnja desnica verovatno voditi u prvom krugu izbora sledeće godine, ali su podeljena kada je reč o ishodu drugog kruga, piše France24.

Mnoga istraživanja pokazuju nešto bolje rezultate za Bardelu nego za Le Pen, ali njeni politički protivnici smatraju da bi iskusna političarka bila opasniji protivnik.

Jedno istraživanje javnog mnjenja sprovedeno u maju među više od 1.700 registrovanih birača pokazalo je da bi Le Pen mogla da pobedi u drugom krugu naredne godine ukoliko bude učestvovala.

Međutim, druga istraživanja ukazuju da bi bivši premijer iz centra Eduar Filip koji takođe pokušava da privuče desničarske birače mogao da pobedi kandidata krajnje desnice u drugom krugu.

Nacionalno okupljanje najveća pojedinačna stranka u Skupštini

Nacionalno okupljanje (RN) postalo je najveća pojedinačna stranka u Nacionalnoj skupštini, iako je francuski parlament i dalje podeljen između tri glavna politička bloka: krajnje desnice, krajnje levice i centra.

Liderka Zelenih Marin Tondelije izjavila je da bi „u normalnom svetu, u kojem bi RN imao makar i najmanji osećaj za moral, (Le Pen) odustala, jer se ne može pristojno kandidovati nakon što je osuđena za zloupotrebu javnih sredstava“, prenosi Rojters.

Politički izazovi

Le Pen i Bardela su mnogo isticali svoje javne nastupe u kojima pokazuju jedinstvo, a retke razlike između njih uglavnom su se pojavile oko pitanja ekonomske politike. Kritičari optužuju RN da nema čvrst ekonomski plan za rešavanje problema prezaduženih javnih finansija Francuske i slabog privrednog rasta.

Dok se njegova politička šefica suočavala sa pravnim problemima, Bardela je počeo da zastupa liberalniji pristup tržištu od Le Pen po pitanjima kao što je reforma penzionog sistema. I dalje ostaje otvoreno pitanje kako ona može da proširi podršku stranke među poslovno orijentisanim desnim biračima, a da pritom ne otuđi svoju tradicionalnu bazu među radničkom klasom.

Jedno od ključnih pitanja biće da li će stranka ostati pri obećanju da će vratiti starosnu granicu za odlazak u penziju na 62 godine ili će odustati od tog plana, koji pojedini stranački ljudi sve više smatraju finansijski neodrživim.

Visoki funkcioner RN rekao je da neka od najvažnijih programskih pitanja stranke i dalje nisu rešena, što pred njom ostavlja teške odluke, uključujući pitanja penzija i poreske politike.

Žil Ivaldi, politikolog sa instituta Sciences Po, rekao je da će prevazilaženje unutrašnjih tenzija oko toga kako definisati ekonomsku politiku RN-a ostati ključno za buduće šanse stranke, piše Rojters.

„Da bi vladala i obezbedila parlamentarnu većinu, RN na kraju mora da pridobije desničarske birače i da u nekom trenutku postigne dogovor sa tradicionalnom desnicom“, rekao je on.

„Široki savez desničarskih snaga predstavlja preduslov da RN preuzme vlast“, zaključio je.