Kecman

Getty Images
Kecman je navijačima crno-belih jedan od omiljenih igrača iz poslednjih 15 godina

Na današnji dan pre tačno deset godina košarkaš Partizana Dušan Kecman pogodio je trojku sa svoje polovine za titulu regionalne Jadranske lige. Ovo je priča o tome.

Zagrebačka Arena je u transu.

Bojan Bogdanović iz ćoška je pogodio trojku za pobedu… Ili su barem tako mnogi mislili.

Gotovo svi košarkaši Cibone su uleteli u teren. Radovanje je već počelo, iako je samafor zaustavljen na 0,6 sekundi do kraja.

Loptu ispod Partizanovog koša drži Aleksandar Rašić i gleda kome će da je doda.

„Razmišljao sam se da li da je dam Kecmanu, koji je na bliže našem košu, ili Robertsu negde na pola terena“, priseća se Rašić za BBC na srpskom.

„Iskreno, Roberts mi je bio logičnije rešenje, jer je bliži košu, ali je Kecman toliko želeo loptu… Daj mi, daj mi, daj da je samo opalim. I ja mu dam“, dodaje.

Desno od njih, kod Partizanove klupe, pomoćni trener crno-belih Vlade Jovanović uopšte ne gleda šta njih dvojica rade.

„Posle te Bogdanovićeve trojke bio sam u potpunom nokdaunu“, kaže Jovanović za BBC.

„Okrenuo sam se na drugu stranu, pažnju su mi odvukli igrači i treneri Cibone koji su se radovali, tako da nisam video da je lopta ponovo u terenu…

„Nisam imao snage ni da protestujem zbog njihovog uletanja u teren. Jednostavno, mislio sam da šanse nema. Svi smo bili nokautirani… Svi osim Rašića i Kecmana“.

Ostatak te scene znate. Kecman šutira, lopta posle dobrih 15 minuta leta udara u tablu i prolazi kroz obruč.

A onda su i košarkaši Partizana uleteli u teren.

Muk

Deset godina kasnije Kecmanova trojka se i dalje redovno prepričava i svi je se rado sećaju. Nje i muka u Zagrebu.

„Čuo sam to. Bukvalno sam čuo to hlađenje publike u sekundi“, kaže Jovanović.

„Od euforije do zbunjenosti. Kao da si nožem presekao atmosferu. Muk. Zbunjenost. Više niko ne zna šta se dešava.

„Navijači se čak nisu ni bunili. To je bilo toliko jako da su i oni izgubili osećaj da treba da reaguju, zvižde, šta god. Cela hala je bila u nokdaunu“, navodi on.

Isto kaže i Dejan Stanković, tada novinar agencije Beta, a sada urednik portala Mocart sport, koji je tog 25. aprila 2010. bio u novinarskoj loži zagrebačke Arene.

„Sedeli smo baš iza koša gde je pala, gde je pogodio. A kad se to dogodilo… Taj prelaz u životu nisam doživeo“, kaže Stanković za BBC na srpskom.

„Kako je ludovanje na tribinama utihnulo… Kao da je svanulo u osam uveče ili da je godišnje doba iz leta prešlo u zimu. Takav je prelaz bio.“

„U jednom trenutku igrači Cibone skaču, vrište, slave, dobar deo od njih uopšte nije video loptu kod Kecmana, a onda isto rade i košarkaši Partizana“, navodi.

Koliko je Kecmanov koš veliki pokazuje i to da se Stanković – novinar – ne seća se gotovo ničega sa tog meča.

„Obično pamtim izjave igrača i trenera posle velikih utakmica. Šta je ko rekao, pa i malo emocija – da li je trener bio nervozan, radostan… Ovde ništa. Samo ta trojka“, kaže.

Zato se Rašić svega seća.

„Ceo taj poslednji minut kao da je juče bio. Sećam se svakog poteza, kretnje svakog igrača, grešaka koje su se desile, radovanja njihovog, našeg radovanja… Kao da je bilo pre par sati sve. Sve mi je urezano u sećanje“, navodi Rašić.

„Jedinstven osećaj i jedinstven koš, kao ona Đorđevićeva trojka za osvajanje Evrope 1992. godine. To se retko dešava… Svakako je lepo biti deo istorije“.

Partizan: Kako su ragbisti crno-belih zaigrali balet
The British Broadcasting Corporation

Poslednji napad

Za one zaboravne, da se prisetimo – Lorens Roberts, košarkaš crno-belih, imao je dva slobodna bacanja na samo nekoliko sekundi pre kraja.

Na semaforu je u tom trenutku pisalo 72:71 za Partizan. Međutim, Roberts je oba bacanja promašio.

„Potrefilo se tako… Ne kažem da je Roberts izvrstan izvođač slobodnih bacanja, ali nije ni loš“, kaže Jovanović.

„Drugo, vrlo važno, radi se o ozbiljnom i stabilnom čoveku… Takmičaru. Da sam mogao da biram ne bi mi bio prvi izbor, ali ne bi ni bio u drugoj polovini“, dodaje.

Cibona je krenula u napad.

„Ja sam tu čuvao Bogdanovića“, priseća se Rašić.

„Lopta je stigla do Marka Tomasa koji je na tom meču dao 30 poena i mislio sam se da li da ga izađem na njega ili da ostanem uz svog igrača…“

Napomena: Bogdanović do tog trenutka nije pogodio nijednu trojku iz šest pokušaja.

„Razmišljao sam ovaj je dao 30 poena, ovaj nijedan, bolje da izađem na Tomasa. To sam uradio, Tomas dodaje Bogdanoviću i on ubacuje trojku“, kaže Rašić.

Svi su mislili da je kraj – pa i sudija.

„Da, bilo je kao daj da završimo i da idemo kućama“, kaže Rašić.

„’Da izvodim’, pitao sam ga, a on kao ‘čekaj, čekaj, čekaj’. I onda je bilo ‘ma izvedi, da završavamo’…

„Jer dok on sve vrati da sednu, dok se izvede opet, izgubićemo vreme, pa kao ‘ajde da završavamo da idemo kući. Čim je dao dozvolu ja je dajem Kecmanu i on ubacuje“.

Kecman

Getty Images
Kecman je u Partizanu proveo pet godina (2006-2008 i 2009-2012), a dve godine je bio i pomoćni trener. Trenutno je tim menadžer crno-belih

Šta o svemu kaže Kecman?

Pa mnogo toga, novinari ga redovno zovu da im priča o Zagrebu.

„Neverovatno da je već prošlo deset godina… Dok si igrač misliš da će biti još takvih pogodaka, ali sad već shvatam da mnogi nemaju sreću da ih pamte po nečemu specifičnom“, izjavio je nedavno za Novosti.

„To je najdraži trenutak u mojoj karijeri, koji je čak u izboru ESPN izabran među deset najdramatičnijih završnica u sportu“.

Kako kaže, cela karijera mu se slila u taj momenat.

„Osvajao sam Evroligu sa Panatinaikosom, sedam titula u Srbiji sa Partizanom, četiri puta bio prvak ABA lige, uzimao pehare u Kupu Srbije i Grčke… Sve to na jednu stranu, trojka na drugu i između znak jednakosti“, ističe.

„Svi mi sportisti živimo za to da damo koš ili gol koji će se generacijama prepričavati. Mene će po tome pamtiti dugo“.

Za trojku znaju svi, pa i njegovi mali sinovi.

„Nedavno su na televiziji puštali četvrtfinale Evrolige protiv Makabija iz 2010. i odmah su klinci zapazili da sam i ja na terenu.

„A čuvenu trojku iz Zagreba videli su ko zna koliko puta i onda kad izađemo na igralište često kažu ‘tata može da pogodi preko celog terena'“.

Kecman, danas tim menadžer Partizana, nešto ranije je u intervjuu za Mocart pomenuo i jednog veoma važnog čoveka – onog za zapisničkim stolom koji je u Zagrebu zaustavio sat na 0,6 sekundi, a mogao je da pusti da vreme istekne.

„Prošle godine kada smo igrali protiv Cibone u Zagrebu prilazi mi čovek i pita me ´Kecmane, ti se mene ne sećaš?´. Ja kažem da se ne sećam. I on mi kaže ‘ja sam bio delegat i onaj koji je zaustavio vreme´.

„Kada sam počeo da se smejem, rekoh ´hvala ti, čestitam ti´. I on se smeje. I kaže mi da je i on zaslužan za taj koš. Care, hvala ti.“

Na ovim terenima je Kobi Brajant počeo da igra košarku
The British Broadcasting Corporation

O atmosferi u Zagrebu

Dejan Stanković

Bila je specifična atmosfera. Sećam se početka treće četvrtine i devojke u nekoj majici Partizana koja je sedela u prvih nekoliko redova od parketa…

A i bila su dva-tri navijača Partizana dijagonalno od nas.

U jednom trenutku je tu uletela grupica od desetak huligana sa fantomkama. Hteli su da ih napadnu, ali je obezbeđenje brzo reagovalo.

Do tog trenutka je atmosfera bila mirna prilično mirna. Da, bilo je tenzije – finale, igraju srpski i hrvatski klub, ali nije bilo ničega što prevazilazi granicu.

Međutim, kad se to desilo situacija počinje da se zakuvava – počinju vređanja, ubij Srbina i sve odlazi u neki neprijateljski ton.

Bilo je 15, 20 srpskih novinara, od kojih neki nisu mogli da kontrolišu emocije kad Partizan promaši ili postigne koš, pa su ka loži letele flašice, kokice…

Doživeo sam i gore, ali bilo je neprijatno.

A kada je Kecman pogodio trojku svi smo skočili… Neverovatna trojka, skočio bi i neutralni gledalac, dogodilo se nešto što nikada nisi video u životu.

Bilo je i par ljudi koji su otvoreno slavili, pa su prema nama ponovo krenuli razni predmeti.

A kad smo krenuli nazad… Obično prepričavamo utakmicu, ovaj je igrao dobro, ovaj nije… Ovog puta smo se samo gledali u čudu, razjapljenih očiju.

Kao, čoveče šta je uradio… Nema tu šta pametno da se kaže i analizira.

Znaš da to što si video neće videti više za života… Ne samo kod nas, nego ni na televizoru, ni pre, ni posle. To se ne dešava.

Balans

Navijači crno-belih se te 2010. sećaju kao jedne od najuspešnijih u istoriji kluba, iako je njen kraj bio prilično buran.

„Jako smo dobro radili u to vreme. Išli smo na to da uvek pobedimo ili barem da budemo blizu toga“, kaže Jovanović.

„Ni najvećim evropskim klubovima se ne dešavaju te situacije koju smo mi doživeli te godine u Partizanu“, dodaje on.

Kecmanovom trojkom osvojena je regionalna liga – nešto kasnije i domaće prvenstvo i kup – a izboren je plasman na Fajnal for Evrolige u Parizu.

Međutim, samo mesec dana od onolikog radovanja u Zagrebu, usledio je šokantan poraz od Olimpijakosa.

Situacija se obrnula – Partizan je bio na pragu pobede, Teodosić je šutirao trojku, maši ceo obruč, ali loptu hvata Čilderes i donosi Grcima produžetak.

„Da je zakačila obruč ništa od toga se ne bi desilo… Ovako mu je pala pravo u ruke“, kaže Jovanović.

Kecman je inače to u intervjuu za Vajs nazvao „upostavljanjem kosmičkog balansa“.

KEc

Getty Images
Kecman i Duško Vujošević sa protivnicima iz Olimpijakosa (Čildres i trener Janakis), pred Fajnal for u Parizu

U produžetku su Grci dva puta imali po pet poena razlike, Partizan je uspeo da se vrati, ali je Rašić promašio trojku za izjednačenje.

„Koliko je dobra bila ta sezona, toliko je bila i tragična na kraju. Već dobijena utakmica, promašaj, produžetak… Nije bilo lako“, kaže Rašić.

„Baš mi je krivo što ta ekipa nije zadržana na okupu još jednu sezonu, da vidimo šta bi bilo dogodine. Sigurno da bismo dogurali daleko opet. Ali eto, negde pobediš, negde izgubiš. To je sve sport“, kaže on.

Kako navodi, Partizan bi u finalu imao više šansi protiv Barselone od Olimpijakosa,

„Olimpijakos je imao odlične pojedince, ali nisu bili tim i nisu delovali sjajno. Barselona je te godine zasluženo osvojila“, ističe on.

Tadašnji trener crno-belih Duško Vujošević je nedavno izjavio da bi Kecmanovu trojku trampio za pobedu protiv Olimpijakosa.

„Kad bi to moglo tako, menjao bih naravno. Draga mi je ta titula, ali kada bih hipotetički mogao, menjao bih je za finale Evrolige. Veći bi uspeh bilo finale Evrolige“, rekao je Vujošević.

A šta o tome kažu Rašić i Jovanović?

„Teško pitanje… Menjao bih ako bismo osvojili trofej, ne bih samo za finale“, kaže Rašić uz osmeh.

„Ko pamti one koji su bili drugi? Niko. Uvek bih izabrao trofej. A ako biram trofej Evrolige ili regionalne lige, sigurno bih izabrao Evroligu“, dodaje.

Jovanović nije siguran.

„Da sam siguran da bismo osvojili Evroligu i ja bih se verovatno menjao. Međutim, tu trojku i taj trofej u Zagrebu niko nikada neće zaboraviti… Svi ostali trofeji u ABA ligi su u njegovoj senci.

„Ostavio bih kako jeste, tako je verovatno bilo suđeno. I nije loše ispalo“. navodi.

Sreća

Dakle, došao je još jedan 25. april i navijači crno-belih će verovatno celu subotu provesti uz kompjutere i televizore, uživajući u Kecmanovom šutu.

Sagovornici BBC-ja za to vreme čekaju da korona prođe.

„Sreća pa imamo dvorište, pa deca izlaze napolje da se igraju“, kaže Rašić.

„Sunčamo se, radimo vežbe, sređujemo travnjak, malo radimo domaći preko RTS-a… Uspevamo nekako da ubijemo vreme, iako nam je svima preko glave ove izolacije. Ali izdržaćemo, moramo. Što se mora nije teško“, ističe on.

Kod Jovanovića situacija nije tako jednostavna – njega je haos zbog pandemije zatekao u Kini.

„Od januara je ovako, već četiri meseca sam u izolaciji. Ne mogu da kažem da sam se već navikao, ne možeš se navići“, navodi.

„A sad sam u Japanu, pa me isto sačekalo i ovde. Šta ću, pokušavam da nađem neki svoj ritam“, dodaje.

Kako navodi, u takvim situacijama čovek mora da bude disciplinovan.

„Morate napraviti sebi neki program i držati ga se. Mora da se radi nešto. Ako ne možete napolje, onda treba raditi na sebi. Pokušajte svakog da uradite nešto korisno, za sebe ili za druge“.

Zašto se onda ne bi vratio malo u 2010. godinu i uživao u jednoj košarkaškoj utakmici sa srećnim ishodom.

„Ma, gledam sa decom non-stop. Ne celu utakmicu, ali pogledam često taj trenutak“, kaže Jovanović.

„Gledam radost svih koji su bili tu… Duleta (Vujoševića), Saše (Danilovića). Koliko smo samo rada i ljubavi uložili prema tom klubu i koliko su se svi iskreno radovali…

„Kecman je tada napravio nešto što će prepričavati generacije“.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.