hrana, namirnice, cene

Getty Images/Hannibal Hanschke

Pandemija korona virusa, a potom i rat u Ukrajini koji traje više od 50 dana i čiji se kraj ne nazire, negativno su uticali na kretanja na globalnom tržištu, a širom sveta cene raznih proizvoda, namirnica i energenata skaču.

Globalne cene hrane su na najvišem nivou otkako je pre 60 godina počela da se vodi ova vrsta evidencije, prema indeksu Ujedinjenih nacija, koji je skočio skoro 13 odsto u martu, posle rekordne brojke iz februara.

I u Srbiji i na Balkanu cene svakodnevno rastu, pre svega kao posledica rata u Ukrajini i globalnih strahovanja da bi problemi u snabdevanju naftom, gasom, ali i đubrivom iz Rusije i Ukrajine mogli dodatno da utiču na troškove i kvalitet života.

Dok se sve veći broj ljudi širom sveta bore da obezbede hranu, ukrajinski poljoprivrednici žale se da im je ugrožen rad i distribucija i da će im možda istrunuti sva letina.

Amerikanci koji žive blizu granice sa Meksikom, idu po jeftiniji benzin u susednu zemlju, Rusi, koji su pod udarom nikad većih sankcija zapadnih zemalja, grabe se za šećer, u Šri Lanki i Peruu su izbili nemiri zbog rasta cena, u Libanu jedva preživljavaju…

Kako je u Srbiji?

Više novca i poluprazne korpe – tako poslednjih nedelja izgleda kupovina osnovnih namirnica u prehrambenim prodavnicama u Srbiji.

U odnosu na mart prošle godine, potrošačke cene u Srbiji povećane su za 9,1 odsto podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Za godinu dana, najviše je poskupela hrana.

Cene prerađene hrane su prošlog meseca bile više za 10,9 odsto, a neprerađene za 26 odsto, navodi Zavod za statistiku.

Na rast cena hrane uticale su prošlogodišnje suše, rast svetskih cena energenata i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i znatno uvećani troškovi u proizvodnji hrane, navodi se na sajtu Narodne banke Srbije. (NBS).

Rekord po poskupljenju drži povrće, koje je za 12 meseci, od marta 2021. do marta ove godine, poskupelo za 30,6 odsto.

Na drugom mestu po uvećanju cena su ulja i masti više od 20 odsto, ali i kafe, čaja i kakaa 23 odsto.

Meso je skuplje za 17,2 odsto, a mleko, sir i jaja za 11,2 odsto, dok je riba skuplja za 9,3 procenta.

žena u prodavnici

Getty Images

Rast cena naftnih derivata

Na rast cena nafte u Srbiji pre svega uticali su globalni faktori – u martu je rast iznosio 2,1 odsto.

Prema navodima NBS ovaj rast cena nafte znatno je niži od svetske cene, koja je u proseku povećana za oko 20 odsto.

Na ovo je uticala i odluka Vlade Srbije da privremeno smanji deo akciza na derivate nafte.

Iz NBS-a najavljuju i novu uredbu koja će nastaviti da ublažava prelivanje eventualnih šokova na svetskom tržištu nafte na cene naftnih derivata u Srbiji.

Uticaj rata u Ukrajini na inflaciju u Srbiji

Neizvesnost nastala usled pojave novih sojeva korona virusa, pojačana je izbijanjem krize u Ukrajini.

To je uticalo na znatan rast energenata, poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile.


baner

BBC

BBC želi da ispriča Vašu priču: Da li osećate porast životnih troškova u džepu?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i ispričajte nam Vaša iskustva.

Da li Vam je i koliko otanjio kućni budžet? Šta ste mogli sa istom količinom novca pre godinu dana, a koliko Vam je potrebno sada?

Šta najviše kupujete i čega ste možda morali da se odreknete?


Talas poskupljenja u ostalim zemljama Balkana

  • Crna Gora

Prema podacima Monstata, uprave za statistiku Crne Gore, cene hrane i alkoholnih pića u januaru ove godine u odnosu na prošlu povećane su za 11, 3 odsto, a najviše, čak skoro 40 odsto poskupelo je ulje.

Talas poskupljenja namirnica počeo je rastom cene goriva, a u ovoj zemlji sporo se reagovalo na najavljene poremećaje na tržištu.

Zbog blokade Skupštine, Crna Gora nije u mogućnosti da ograniči rast cena goriva koje na rekordnom nivou u poslednjih deset godina.

Zakon o akcizama još je u skupštinskoj proceduri i čekaju se izmene kojima se otvara mogućnost za umanjenje akciza do 20 odsto, čime bi se stabilizovale cene naftnih derivata i zaštitio životni standard.

  • Severna Makedonija

Najnoviji paket antikriznih mera od 400 miliona evra je deo od ukupne sume od oko 615 miliona evra koje je Vlada Severne Makedonije do sada usvojila.

Ministar finansija Fatmir Besimi rekao je da je vlada u 2021. godini usvojila mere koji deluju na održavanje cena hrane i goriva.

Ipak, cene u Makedoniji nastavljaju da rastu, a nekih proizvoda skoro i da nema, poput ulja, prenela je televizija Telma početkom aprila.

Prema poslednjem izveštaju Državnog zavoda za statistike, beleži se velik rast cena određenih osnovnih namirnica.

Za godinu dana ulje je poskupelo za 25 odsto, hleb i šećer sa oko devet odsto, povrće i meso za oko šest.

Prevoz je poskupeo za oko 17 odsto.

  • Bosna i Hercegovina

Prema mesečnim podacima Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine, od jula do decembra 2021. godine, porasle su cene brašna, šećera, ulja, hljeba, pirinča, piletine i crvenog mesa, ali i drugih namirnica.

U poređenju sa potrošačkim cenama iz januara prošle godine i prema podacima Agencije za statistiku BiH, cena nekih osnovnih životnih namirnica porasla je i za 100 posto.

Primera radi, za litar ulja pre godinu dana bilo je potrebno 2,4 KM (1,2 evra), dok je cena ove godine veća za jednu marku.

Najviše je poskupeo šećer sa 1,10 KM (0,56 evra), za godinu dana skočila je na 1.60 (0.80 evra).

Maslac je postao „suvo zlato“ i za kilogram ove namirinice potrebno je 23,70 KM, odnosno više od 12 evra.

  • Hrvatska

Hrvatski sabor je 1. aprila usvojio izmene Zakona o porezu na dodatnu vrednost kako bi se ublažio rast cena.

Tako je ograničavanje poreza na dodatu vrednost (PDV) uticao na pad cena hleba, mleka, knjiga, lekova i medicinske opreme.

Takođe, PDV je sa 25 odsto na pet spušten na cene maslaca i margarina, kao i na cene ulaznica na sportske i kulturne događaje.

Spuštan je i PDV na cene higijenskih uložaka i tampona sa 25 na 13 odsto.

  • Slovenija

Ukrajinska kriza utiče i na tržište hrane u Sloveniji, prenose slovenački mediji.

Cene hrane su u martu porasle za 0,4 odsto, nakon što su u februaru bile više za 2,1 odsto nego u januaru, a na godišnjem nivou porasle su za skoro sedam odsto.

Prosečna cena mleka u februaru 2022. je viša za 16,9 odsto nego pre godinu dana.

Prema podacima Zavoda za statistiku, Slovenija je u februaru zabeležila mesečni rast cena od 1,4 odsto, a u martu pad od 1,1 odsto, uglavnom zbog nižih cena struje, dok su cene hrane nastavile da rastu prošlog meseca.

Najviše je poskupelo đubrivo (dva i po puta više nego prošle godine) i energenti i maziva (za 22,4 odsto).

Kako je u svetu

A vehicle burning during a protest in Sri Lanka

EPA
Ekonomski problemi u Šri Lanki doveli su do nasilnih protesta

Bes zbog cena koje su se vinule u nebesa na kraju se kao lavina pretvorio u pravu pravcatu političku krizu u Šri Lanki.

Ova ostrvska zemlja ima vrlo malo novca za uvoz hrane i energenata, a nestašica osnovnih potrepština dovela je do uličnih protesta koji prete da sruše vladu.

Slična priča odigrava se hiljadama kilometara dalje, u Peruu, gde je predsednik Pedro Kastiljo prošle nedelje uveo policijski čas u glavnom gradu Limi, posle protesta koji su izbili širom zemlje zbog sve veće cene goriva i đubriva.

Ali to nikako nisu jedine zemlje koje se trenutno suočavaju sa ekonomskim nedaćama, dok rat u Ukrajini diže cenu nafte iznad 100 dolara po barelu.

BBC je razgovarao sa ljudima iz nekoliko zemalja da bi saznao kako se snalaze dok troškovi života neprekidno rastu.

Ukrajina: „Propašće mi sva letina“

Samanta Grenvil, BBC Njuz, Odesa

Invazija Rusije na Ukrajinu krajem februara imala je veliki uticaj na globalne cene hrane.

Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, u martu su biljna ulja poskupela za 23 odsto, pšenica za 20 odsto, a kukuruz za 19,1 odsto.

Ukrajina i Rusija su veliki izvoznici ove robe.

Cene su rasle pre rata jer je pandemija korona virusa poremetila lance snabdevanja i loše vreme je uticalo na žetvu – ovo je sada novi udarac za proizvođače.

Boris the farmer

BBC
Boris ne može da proda letinu jer su crnomorske luke zatvorene

Boris s vremena na vreme pali cigaretu i nervozno puši dok gleda kako radnici na njegovom poljoprivrednom imanju popravljaju delove mašine za oranje.

„Moramo da nastavimo setvu kako bih isplatio plate radnicima i da bih platio ljudima od kojih iznajmljujem ovu zemlju“, kaže Boris koji je zatražio da mu ne pišemo prezime.

Iako je veći deo Odeske oblasti na crnomorskoj obali Ukrajine pošteđen najtežih borbi, ništa nije sigurno.

Ruske snage zauzele su grad Herson 200 kilometara istočno, a veruje se da njena mornarica ima do 30 ratnih brodova stacioniranih u vodama, odakle ispaljuju projektile na kopno i prete da će izvršiti amfibijsko iskrcavanje.

Tridesetosmogodišnji Boris poslao je suprugu i dva sina u inostranstvo u strahu od mogućih napada.

Ostao je da održava imanje tokom rata i dok otvara ogromno skladište veličine dva ili tri fudbalska terena, otkriva koliko mu je posao težak.

U hangaru je oko 1.000 tona crnog suncokretovog semena, koje se koristi za pravljenje jestivog ulja.

Ukrajina je najveći svetski izvoznik semenskog ulja.

Ali trenutno Boris ne može da proda letinu jer je, kaže, „Crno more zatvoreno i nema načina da se prodaju proizvodi“.

„Postojeći kanali za prodaju, nažalost, nude veoma niske cene, koje nisu isplative“, dodaje.

Boris kaže da ako ne proda ovu zalihu u roku od 18 meseci, ona će istrunuti ovde na njegovoj farmi.

Surova ironija, s obzirom na sve veći broj ljudi širom sveta koji se bore da ne ostanu gladni.


Zašto bi rat u Ukrajini mogao dovesti do rasta cena hrane
The British Broadcasting Corporation

Šri Lanka: „Nismo mogli da namirimo ni najosnovnije potrebe“

Nagli rast inflacije i oskudica u osnovnim namirnicama navode ljude na ekstremne korake u Šri Lanki.

Tokom građanskog rata u zemlji, hiljade stanovnika Šri Lanke odlazile su na opasno putovanje morem kako bi potražili utočište u Indiji.

Sada ljude na odlazak tera ekonomska kriza.

Clara with her husband and baby

BBC
Strah od gladi naterao je Meri Klaru, njenu bebu i njenog muža da krenu na opasno putovanje brodom do Indije

Meri Klara je bila u prvom kontingentu od 16 izbeglica iz Šri Lanke koje su treće nedelje marta stigle u Tamil Nadu.

Ona je prešla uski moreuz u malenom ribarskom čamcu sa četvoromesečnom bebom i mužem.

„Skočile su cene skoro svega. Bilo je teško kupiti osnovne namirnice kao što su mleko u prahu za moju bebu“, kaže Klara.

Prema zvaničnim podacima, inflacija u Šri Lanki u februaru iznosila je 15,1 odsto – što je najviša stopa u poslednjih deset godina – a inflacija hrane još je viša, iznosi 25,7 odsto.

Cena pirinča – osnovne hrane – takođe je skočila na više od dolara po kilogramu.

Benzin je poskupio više nego dvaput.

„Moj muž je moler, ali većinom dana nije imao posla. Budući da su cene osnovnih namirnica značajno skočile, nismo mogli da namirimo ni najosnovnije potrebe“, objašnjava Klara.

U većem delu zemlje svakog dana su na snazi isključenja struje od po 10 do 12 sati.

Vlada gasi uličnu rasvetu da bi uštedela električnu energiju.

Zbog nestabilnog snabdevanja električnom energijom, tornjevi za mobilnu telefoniju ne mogu da funkcionišu, a neke bolnice su morale da otkažu zakazane operativne zahvate.

Prema izveštavanju lokalnih medija, najmanje petoro ljudi umrlo je od iscrpljenosti dok je čekalo u dugim redovima da kupe benzin i dizel u drugoj polovini marta.

Radnici poput Klarinog muža zarađuju oko pet dolara na dan, ali petočlanoj porodici je potrebno oko osam dolara da bi se prehranila na odgovarajući način.

Klara je bila na ivici gladovanja u danima pre nego što je stigla u Indiju, a uslovi u Šri Lanki sada su samo još gori.

Ona očekuje da će mnogi drugi poći njenim stopama ako se situacija ne popravi.

Liban: „Viđate ljude kako traže hranu po kontejnerima“

„Viđate ljude kako traže hranu po kontejnerima za smeće. To je veoma bolan prizor“, kaže Marijel Aun.

Mariel Aoun at her study

Mariel Aoun
Stopa inflacije je više od 200 odsto u Libanu – na slici Marijel Aun

Ona ima 64 godine i živi sama u Bejrutu, oslanjajući se na novac od iznajmljivanja dva stana.

Liban, pogođen stalnom političkom i ekonomskom krizom čak i pre skorašnjih događaja, ima jednu od najviših inflacije na svetu – najnovije brojke za februar pokazuju da godišnja stopa inflacije iznosi 215 odsto.

„Posle izbijanja rata u Ukrajini, sve je postalo samo još gore.

„Hrana je nestala sa rafova supermarketa, a kad je posle dve nedelje ponovo postala dostupna, cena joj se gotovo udvostručila“, kaže Aun.

Ekonomske nedaće zemlje dodatno su pogoršale pandemija kovida i ogromna eksplozija amonijum nitrata koja je sravnila sa zemljom delove luke u Bejrutu u avgustu 2020. godine.

„Moj dom je bio oštećen u eksploziji. Želela sam da iskoristim ušteđevinu za popravke, ali banka je odbila da mi vrati moj vlastiti novac.“

I same banke polako ostaju bez novca.

„Trenutno ne možete ništa da platite samo uz pomoć debitnih ili kreditnih kartica. Morate da platite 50 odsto cene u gotovini.“

Aun je kod kuće napravila zalihe žitarica. Smanjila je i kupovinu druge vrste hrane.

Mariel Aoun's weekly food shopping

Mariel Aoun
Rat je dodatno povisio cene hrane u Libanu

„Više ne kupujem sir – pravim ga kod kuće. Ne mogu da priuštim avokado, koji inače mnogo volim.“

Stalne nestašice struje su joj potpuno poremetile život.

Plaća 125 dolara da bi koristila agregat deset sati dnevno, ali energija koju dobija nije dovoljna.

„Ne mogu da koristim frižider i mašinu za pranje veša istovremeno.

„Moram da isključim radijator ako želim da kuvam. Treba vam sve više i više vremena da biste obavili najosnovnije poslove.“

„Cena skoro svih proizvoda skočila je maltene deset puta u poslednje dve godine. Dvadeset litara benzina nekada je bilo 20.000 libanskih funti – sada je pola miliona!“, dodaje ona.

Aun kaže da svaki novi dan donosi neke nove loše vesti, a ona se ne nada da će se situacija u skorije vreme popraviti.


Pogledajte video o siromaštvu i gladi u Libanu

Kriza u Libanu: „Bojim se da neću biti tu za sina“
The British Broadcasting Corporation

Turska: „Ako postane još gore, nemam više gde da odem“

Ibrahim je pobegao iz Sirije i došao u Istanbul 2016. godine.

Kao i mnoge druge izbeglice, tek treba da dobije legalan status, ali je u međuvremenu uspeo da nađe nekakav posao.

Ibrahim at work

BBC
Ibrahim je morao da pronađe u jeftiniji smeštaj

Godišnja inflacija u Turskoj dostigla je rekord u poslednjih 20 godina – iznosi 54,44 odsto.

To je smanjilo kupovnu moć mnogih sa niskim primanjima kao što je Ibrahim.

On je prošle godine bio nezaposlen mnogih meseci.

Njegov brat koji radi u Dubaiju slao mu je finansijsku pomoć.

Morao je da se iseli iz trosobnog stana koji je iznajmljivao sa prijateljom i da se useli u najosnovniji smeštaj.

„Sada delim kuću sa mnogim drugim radnicima. Imam sobičak za sebe, ali moram da delim kuhinju i kupatilo sa svima njima.“

Ibrahim se takođe trudi da smanji troškove.

„Izlazim sa prijateljima u obične kafiće samo dva do tri puta mesečno. Ne smem ni da pomislim da odlazim na luksuzna mesta.“

Turističke posete su, međutim, učestalije i Ibrahim pruža usluge kao što su naručivanje taksija, ugovaranje izleta i pomoć pri kupovini kako bi zaradio dodatni novac.

„Moj cilj je da se preselim u vlastiti stan, ali ne znam koliko ću morati da čekam na to. Kako stvari trenutno stoje, to je van mojih mogućnosti.

„Čak i iznajmljivanje osnovnog smeštaja iznosi koliko i moja zarada – što mi ne ostavlja novac za plaćanje računa.“

Već ionako izbeglica, Ibrahim kaže da ako situacija postane još gora, nema više kuda da ode.

Nigerija: „Morate da radite dvostruko više da biste zaradili isto“

„Sve izgleda sumorno. Naši problemi se svode na loše upravljanje“, kaže ogorčena Ajša Falke.

Aisha Falke in her home

Aisha Falke
Ajša Falke krivi loše upravljanje za nevolje svoje zemlje

Majka dvoje male dece živi u Abudži. Ona je blogerka i modna kreatorka.

„Stalno moramo da smišljamo nove poslovne ideje da bismo povećali prihode. Veoma je zamorno.

„Počelo je da se vidi po meni – pogledajte samo koliko sedih u kosi imam.“

„U budućnosti ćete morati da radite dvostruko više da biste postigli sličan životni standard ovome.“

Nigerija je najveći proizvođač nafte u Africi, ali nema kapaciteta za preradu sirove nafte i zavisi od uvoza.

Viša cena nafte na međunarodnom tržištu već je dovela do nestašice naftnih derivata u zemlji, povećavši cenu drugih osnovnih namirnica i usluga.

Inflacija je sada oko 16 odsto.

Falke kaže da je njena mesečna potrošnja na domaćinstvo skočila za skoro polovinu u poslednjih godinu dana.

„Sve je skupo – pirinač, hleb, povrće, prevoz, meso, ulje za kuvanje… Nekad smo redovno jeli piletinu, ali cena piletine se skoro udvostručila.“

Isključenja struje i nestašica goriva utiču na njen posao, a njena baza klijenata je pod pritiskom.

„Moje mušterije će novac radije potrošiti na hranu i lekove nego na nove haljine.

„Odeća je pomalo luksuz u ovom trenutku – tako da je to dvostruki udarac za mene.“

Tanzanija: „Moja mesečna plata obično nestane posle 20 dana“

Čak i oni koji žive daleko od modernih ekonomskih centara nisu imuni na krizu.

Anny Laizer in a traditional Massai dress

Anny Laizer
Ani Lajzer kaže da se njena zajednica Masai bori sa rastućim troškovima

Narod Masai vodi nomadski način života koji je relativno samoodrživ, a živi uglavnom od stočarstva.

Ali su i njih pogodila globalna ekonomska previranja.

„Naša tradicionalna hrana sastoji se od mleka i mesa“, kaže Ani Lajzer.

Lajzer živi u gradu Aruša i radi za nevladinu organizaciju, ali je u kontaktu sa mnogim članovima zajednice koji i dalje vode život na tradicionalan način.

„Prošle godine ste mogli da kupite pet kilograma crnog luka za dva dolara, ove je on oko pet dolara.

„Ulje za kuvanje je skočilo za skoro 50 odsto u odnosu na prošlu godinu.“

„Cena struje je takođe skočila. Ne može svako da je priušti“, kaže Lajzer.

Presušivanje pašnjaka već je primoralo mnoge porodice da smanje veličinu svojih grla stoke, a Lajzer kaže da su neki muškarci iz njenog sela pošli u gradove u potrazi za poslom, kao članovi obezbeđenja, na primer.

Massai man preparing meat

Anny Laizer
Ni nomadski narod Masai nije imun na globalna previranja

Lajzer izdržava roditelje i mlađu sestru, ali i drugi članovi njene zajednice često traže njenu pomoć.

„Moja plata iznosi oko 250 dolara mesečno. Ali obično nestane posle 20 dana.

„To je stalna borba – obično me mnogi ljudi zovu na dan kad dobijam platu da mi traže pomoć.“


Da li živimo bolje ili lošije nego pre prethodnih izbora
The British Broadcasting Corporation

Južna Koreja: „Neću da pozajmljujem novac zato što će me to odvesti u dužničko ropstvo“

Južna Koreja takođe prolazi kroz najviši nivo inflacije u poslednjih osam godina.

Glavna inflacija u zemlji je možda svega 3,7 odsto, ali cena neke hrane je skočila mnogo više, nateravši mnoge kao što su Li So Džung da promene način života.

Lee So-jung sitting in a room

Lee So-jung
Li So Džung štedi tako što nekad umesto punog obroka jede grickalice

„Ja sam studentkinja. Dobijam malo džeparca od roditelja i zarađujem nešto malo radeći honorarne poslove. Zbog visokih troškova moj novac ubrzano nestaje.

„Ponekad se odlučujem za užinu ili kafu umesto za redovan obrok“, kaže Li So Džung.

Ona je smanjila odlaske u restorane, a čak i kad ode, odlučuje se za nudle umesto za suši.

Južna Koreja u potpunosti zavisi od uvoza nafte da bi opslužila svoju privredu – prošle godine je zemlja uvezla naftu u vrednosti od 67 milijardi dolara.

Skok u cenama izazvao je rat u Ukrajini, a njegove posledice osetile su se u svim sferama privrede.

„Troškovi života u mojoj zemlji rastu. To znači da moja generacija neće moći da živi u kući kakvoj želi, da jede hranu kakvu želi ili da kupuje odeću kakvu želi.“

Porodica Li So Džung i neki njeni prijatelji dobijaju socijalnu pomoć od države, ali ona je odlučila da preduzme neke vlastite mere.

„Neću pozajmljivati novac zato što će me to odvesti u dužničko ropstvo. Umesto toga ću smanjiću troškove.“

(Dodatno izveštavanje: Prabu Rao Anandon, BBC Tamilski servis)


Pogledajte video iz Avganistana: Prodali bebu za 500 dolara zbog gladi

Najveća humanitarna katastrofa u Avganistanu naterala je neke porodice.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.