Gospodar prstenova

Amazon

Ranih četrdesetih godina prošlog veka, Dž.R.R. Tolkin je napisao esej o bajkama i zašto su važne.

Zasnovan na predavanju koje je održao u Škotskoj, esej ne samo da je definisao i oblikovao njegove stavove kao pisca fantastike, već će se pokazati i veoma uticajnim u godinama koje slede.

Bajke, tvrdio je Tolkin, nisu namenjene samo deci.

Prepuštanje fantastičnim svetovima u kojima su čarobnjaci, drveće koje govori i zmajevi „prirodna je ljudska aktivnost“.

Takve priče imaju svrhu koja hrani srce i dušu, dodao je on.

One mogu da nam pomognu da se setimo i povratimo ono što je možda izgubljeno ili se uzima zdravo za gotovo.

Nude bekstvo iz jednog sveta u drugi i, na kraju, pružaju utehu i umirenje da možda postoje srećni krajevi.

U ono vreme, Tolkin je nedavno objavio Hobita i tek je počinjao da radi na Gospodaru prstenova.

Bio je to ključan trenutak. Kao pisac, dobijao je ozbiljniji, autentičniji glas i ton.

Verlin Fliger, književna teoretičarka, opisala je esej kao „Tolkinov definitivni iskaz o vlastitom umetničkom delu“ – ali i mnogo više od toga.

Tolkin je pogotovo pisao o onome što srećne krajeve čini toliko moćnim u pričama.

I da bi to postigao, smislio je intrigantnu kovanicu.

Bajke, sugerisao je on, često sadrže „eukatastrofu“ – to je, tvrdio je on, „dobra“ katastrofa.

Šta, dakle, to tačno znači? I da li tako nešto može da se dogodi i u stvarnom životu?

U današnje vreme, Tolkinova ideja o „dobroj katastrofi“ privukla je pažnju naučnika koji proučavaju egzistencijalni rizik i buduće izglede čovečanstva.

Ispostavlja se da bi eukatastrofe mogle biti važne i van bajki, a prepoznavanje uslova koji dovode do njih moglo bi da bude važno ako želimo da se razvijamo kao vrsta.

Prema Tolkinu, eukatastrofa se u priči često desi u najmračnijem trenutku.

Kad sve deluje izgubljeno, kad izgleda kao da je neprijatelj pobedio, može da se javi iznenadni „srećni preokret“ nabolje.

On kod čitalaca izazove duboku emocionalnu reakciju, „zastane im dah, ubrza im se puls i ispuni im se srce“, napisao je on.

Dž.R.R. Tolkin

Getty Images
Esej Dž.R.R. Tolkina „O bajkama“ pomaže da se rasvetle teme i narativni obrti u Gospodaru prstenova

U Hobitu, to je iznenadni dolazak orlova u Bici pet armija, dok je u Gospodaru prstenova to trenutak kad Golum neočekivano propadne kroz procepe planine Usuda, uništivši Jedan prsten.

Ali mnoge druge priče imaju iste takve prekretnice, bilo da je to poljubac od kog oživi Snežana ili uništenje Zvezde smrti u Ratovima zvezda.

„Eukatastrofična priča je istinski oblik bajke i njegova najviša funkcija.

„Uteha bajki, radost zbog srećnog kraja: ili tačnije dobre katastrofe, iznenadni srećni ‘preokret’… jedna je od stvari koje bajke rade izuzetno dobro… to je iznenadna i čudesna čar: nikad ne možete računati na to da će se ponoviti“, pisao je Tolkin.

Teoretičari književnosti od tada upotrebljavaju Tolkinov izraz da bi opisali slične obrte u okviru drugih pripovesti.

Ali poslednjih godina, ova reč počela je da privlači pažnju i u drugim akademskim krugovima, posebno među onima koji promišljaju daleku budućnost čovečanstva.

Pre nekoliko godina, filozofi Oven Koton-Barat i Tobi Ord sa Univerziteta u Oksfordu napisali su studiju o tome kako najbolje definisati egzistencijalne katastrofe, odnosno događaje koji mogu da ugroze dugovečni potencijal naše vrste kao što su: supervulkani, nuklearna zima, pandemije ili globalni uspon totalitarnih režima.

Njih dvojica su shvatili, međutim, da ovoj oblasti nedostaje reč za blistavije nagle promene, trenutke kad se izgledi čovečanstva iznenada poprave.

I zato su posegnuli za Tolkinom.

„Tolkin govori o eukatastrofi kao neočekivanom i iznenađujućem obrtu nabolje.

„To je upravo koncept koji smo mi pokušavali da imenujemo“, objašnjava Koton-Barat.

Dodaje da su to trenuci kad stvari, makar prema dotadašnjim očekivanjima, odjednom postanu mnogo bolje.

„I svet deluje kao da se odjednom nalazi u mnogo boljem položaju“, navodi.

Eukatastrofe su se već dešavale na zemlji. Jedan od primera bi moglo da bude poreklo života.

„Kad se prvi put javio život, očekivana vrednost budućnosti planete mogla je da postane mnogo veća“, pišu Koton-Barat i Ord.

Protivno svim očekivanjima, posle milijardi godina jalove sterilnosti, vatre i buke, konačno su se pojavila živa stvorenja.

Drugi sugerišu da eukatastrofe za jednu grupu mogu da nastupe posle katastrofe za neku drugu.

Na primer, asteroid je možda istrebio dinosauruse, ali je i omogućio sisarima i, na kraju, nama da se razmnože i razvijaju.

Prstenovi moći

Ben Rothstein/Prime Video
U Prstenovima moći, svetlost sa nebesa

Malo je teže naći primere u okviru ljudske istorije, ali Koton-Barat i Ord (s rezervom) sugerišu da bi intelektualni procvat Prosvetiteljstva mogao da bude drugi primer iznenadne, pozitivne putanje promene.

Neki bi mogli da kažu da se tu računaju i krajevi Prvog i Drugog svetskog rata.

Za samog Tolkina, hrišćanina, najvažniji ljudski primer bio je Isusov život – njegovo rođenje i, na kraju, uskrsnuće.

„Nema druge ispričane priče za koju bi ljudi više voleli da je istinita“, napisao je on.

Egzistencijalna nada

Ali zašto bismo uopšte želeli da etiketiramo takve događaje?

Za one koji žele da naša budućnost bude dobra, razlog zbog kog je to važno je da bismo razgovarali o mogućim eukatastrofama koje bi, u načelu, mogle da pripreme teren za njih.

„Ne mora da bude potpuno neočekivano.

„Ne moramo baš da budemo zatečeni“, objašnjava Koton-Barat.

Na primer, moguća eukatastrofa mogla bi da bude neko konkretno otkriće omogućeno ulaganjem u nauku, kao što je pojavljivanje nekog čudotvornog oblika čiste energije, poput nuklearne fuzije, dok svet visi na ivici potpune klimatske katastrofe.

Ili bi mogla da bude moralna revolucija, čovečanstvo se probije kroz mračne trenutke da bi stiglo do novog razumevanja života u miru i harmoniji na ovoj planeti.

Usred vremena krize i sukoba, možda je teško zamisliti pripremanje za takve preokrete.

Ali Koton-Barat, Ord i drugi ukazuju na to da budućim generacijama dugujemo da ne zapostavimo ili ignorišemo prilike koje bi mogle da im pomognu pri susretu sa tim trenucima potencijalnog razvoja.

Nema nikakve sumnje da moramo hitno da smanjimo egzistencijalni rizik, kažu oni, ali moramo i da tražimo načine da povećamo, kako kažu, egzistencijalnu nadu.

„Svet je radikalno drugačiji danas nego što je bio u ranijim vekovima, posebno ako se vratite mnogo vekova unazad.

„Ne mislim da je vrlo moguće da svet ponovo postane radikalno drugačiji“, kaže Koton-Barat.

Građenje sveta u kom smo „izuzetno dobro pripremljeni na sve moguće prepreke“ stoga nije samo razborito, već je i neophodno, ako želimo da naši pra-praunuci žive u boljem svetu nego što mi trenutno možemo da zamislimo, tvrdi on.

Izlazak Sunca

Getty Images
Za razliku od izlaska Sunca, eukatastrofa sadrži element iznenađenja, ali to ne znači da ne možemo da pripremimo teren za nju

Da li će, dakle, Tolkinova reč „eukatastrofa“ uskoro ući u svakodnevni govor?

Koton-Barat baš i nije siguran.

„To nije izraz koji bih mogao da zamislim da postaje popularan.

„On samo zbunjuje ljude. Mislim da je ljudima lako da je čuju i zamisle da je to neka vrsta katastrofe“, priznaje on.

Iz tog razloga, Institut za predviđanje, neprofitna organizacija iz San Franciska koja istražuje budućnost, nedavno je ponudila nagradu za bolju reč.

Zamolili su i slušaoce njihovog podkasta da daju predloge.

Ideje koje su izložene:

  • benipetija – zasnovana na grčkoj reči peripetija, još jedan predlog, iznenadni preokret točka sreće
  • tačka eufleksije – takođe se oslanja na prefiks eu-, u značenju „dobro“
  • anastrofa – ako je „katastrofa“ obrt nadole (kata-), njena suprotnost (ana-) značila bi preokret naviše
  • deladžoj – osećanje transcendentne radosti
  • pletoracija – realizacija izobilja
  • gleditar – islandska reč za „suze radosnice“
  • egzistencijalni dar s neba
  • zabavniji predlozi kao što su fantastrofa, hiper-guding, ili prosto „veliko srećno iznenađenje“.
  • pobednički predlog je eflorescencija – proces rasplitanja i cvetanja

Da li bi Tolkin odobrio? Možda. Jednom je izjavio da je izmišljanje reči njegov „tajni greh“.

A njegovo interesovanje za filologiju, studiju lingvističkog razvoja, znači da je mogao da očekuje da njegov uticajni izraz na kraju izbledi.

Za sada, međutim, izraz „eukatastrofa“ se primio i možda ćete jednog dana vi i vaši potomci imati dovoljno sreće da je i doživite.


Režiser Gospodara prstenova oživeo snimke iz Prvog svetskog rata:

Nemi snimci Prvog svetskog rata pažljivo su restaurirani zahvaljujući Piteru Džeksonu.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.