Italijanska opozicija pozvala je vladu da zabrani stranke krajnje desnice posle fašističkog mitinga u Rimu u nedelju.
Miting, na kojem je učestvovalo nekoliko stotina ljudi, održan je ispred nekadašnjeg sedišta neofašističke partije Italijanski društveni pokret.
Kasnije se upravo ova partija transformisala u današnju konzervativnu stranku Braća Italije, koju predvodi predsednica vlade Đorđa Meloni.
Miting je bio posvećen događajima od pre skoro pola veka, kada su u Rimu ubijena trojica neofašista.
Veruje se da su dvojicu od njih ubili levičarski radikali, dok je trećeg ubila policija u neredima koji su usledili nakon prvobitnog napada.
Za ova ubistva niko nikada nije odgovarao.
- Đorđa Meloni: Ko je ultradesničarska liderka koja se sprema da zavlada Italijom
- Vajolet Gibson – Irkinja koja je pucala u Musolinija
- Hitlerova rodna kuća i ostale kontroverzne adrese
Na snimcima na društvenim mrežama vide se redovi muškaraca u crnom kako su ispružili desnu ruku, poput nacista i fašista tokom Drugog svetskog rata.
Čuju se uzvici: „Prisutni!“, kao odgovor na poklič: „Za pale drugove!“, što je tipičan slogan italijanske ekstremne desnice.
Skup se održava svake godine da bi se obeležilo ubistvo tri mlada aktivista omladine ekstremno desnog Italijanskog društvenog pokreta, 1978. godine.
Dvojicu su upucali osumnjičeni levičarski ekstremisti ispred sedišta Pokreta u Rimu, dok je trećeg ubila policija u neredima koji su usledili posle pucnjave.
Niko nikad nije odgovarao za ubistva koja su poznata po imenu ulice gde su se desila – „Aka Larentija masakr“.
Snimke su osudile sve partije političkog spektra.
Eli Šlajn, liderka Demokratske partije, stranke levog centra, rekla je da slike skupa „liče na 1924.“ čime ga je uporedila sa erom fašističkog lidera Benita Musolinija i njegovih crnokošuljaških milicija.
„Ono što se desilo je neprihvatljivo. Neofašističke grupe moraju biti raspušteni, kao što ustav nalaže“, dodala je Šlajn.
Karlo Kalenda, lider centrističke partije Akcija, kaže da je obeležavanje „neprihvatljiva sramota u jednoj evropskoj demokratiji“.
Zamenik premijerke Antonio Tajani, lider stranke desnog centra Napred Italija, kaže da bi svako slavljenje diktature trebalo osuditi i da „postoji zakon zbog koga se ne može opravdati fašizam u našoj zemlji“.
Čak su i neki članovi Italijanske braće, koja političke korene vuče iz Italijanskog društvenog pokreta, kritikovala je događaj.
Đovani Doniceli rekao je da ta stranka „nema ništa sa onim što se dogodilo“ i da su oni koji su učestvovali u događaju „200 idiota koje će levica koristiti da nas osuđuje“.
Ipak, predsednica italijanske vlade Đorđa Meloni nije se oglašavala o ovom pitanju.
Meloni je ranije učestvovala u obeležavanju ubistava iz 1978. godine.
Pre tri godine, objavila je post na Fejsbuku u znak sećanja na tri ubijena aktivista, uz poruku da su ubistva bila „tragedija za koju krivac nikad nije nađen“, nazivajući ih „ranom koja nikad nije zarasla“.
Kada je imala 19 godina, Meloni je rekla novinarima da je tada smatrala italijanskog ratnog fašističkog lidera Benita Musolinija „dobrim političarom“.
U italijansku politiku je ušla kao članica Italijanskog društvenog pokreta.
U poslednje vreme, ona je pokušala da se predstavi kao umerenija, odbacujući ocenu da „ekstremne desničarke“ i tvrdeći da je njena stranka „ostavila fašizam u istoriji“.
Kritičari ukazuju na činjenicu da partijski amblem i dalje ima trobojni plamen, simbol neofašizma, i u ćutanju Meloni na scene iz Aka Larencija vide prećutnu podršku ekstremnijoj strani njene baze.
Slike sa Aka Larencija komemoracije proširile su se internetom nakon što ih je podelio Paolo Berici, novinar lista Republika, ali ovakvi događaji nisu neobični u Italiji.
Svake godine, stotine Musolinijevih pristalica okuplja se u njegovom rodnom gradu Predapiju i drži komemorativne skupove na kojima se čuju slogani i vide gestovi iz fašističke ere.
Ti događaji redovno otvaraju kontroverze, a opozicione stranke pozivaju policiju da sprovede istragu.
Ipak, za razliku od Nemačke, gde je upotreba simbola ekstremne desnice zabranjena, Italija nema zakon kojim bi se zabranila upotreba fašističke ikonografije ili gestova.
Širom Italije postoje zgrade i spomenici koji nose Musolinijevo ime.
Zakoni postoje „protiv opravdavanja fašizma“, ali oni su opšti i retko se primenjuju.
Vlasti su 2017. godine pokušale da usvoje strožiji zakon, ali je propalo nakon što su desničarske stranke tvrdile da bi se time ugrozila sloboda govora.
U utorak, Ignjacio La Rusa, kljuni saveznik Meloni koji, kao predsednik Senata zauzima drugu najvišu funkciju u zemlji, uključio se u debatu tvrdnjom da pokazivanje fašističkih pozdrava „nije uvek zločin“.
La Rusa, koji je poznat i kao kolekcionar fašističkih suvenira i ima Musolinijevu bistu u svojoj kući, rekao je italijanskim medijima da i dalje postoje nejasnoće kako se „neki gestovi“ mogu tumačiti u kontekstu komemoracije stradalima.
Dodao je da se raduje budućoj presudi Kasacionog suda kojom će biti definisano da li zločin koristiti fašistički pozdrav.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
