Fudbal i Crvena zvezda: Tri stvari o osvajanju Kupa šampiona koje navijači Zvezde moraju da znaju u pola noći

Stevan Dika Stojanović leži na travi stadiona Sveti Nikola u Bariju.

Ne, nije u pitanju kraj treninga, ni zagrevanje pred finale Kupa evropskih šampiona protiv Olimpika iz Marseja.

Leži Stojanović na mekanoj travi, ali mu verovatno nimalo nije udobno.

• Darko Pančev: „Jugoslavija za desetku, ostali ni za peticu“
• Bal na vodi: Kako su Zvezda i navijači proslavili titulu
• Zvezda – Liverpul: Noć koja je ušla u istoriju

Zašto? Zato što desetak metara levo od njega loptu na belu tačku postavlja Darko Pančev.

„Odlučujući trenutak utakmice – Darko Pančev i Olmeta“, viče Milojko Pantić u televizijskom prenosu.

Sudija je dao znak da se penal izvede, a Paskal Olmeta se pripremio.

Stojanović leži i preko ramena gleda Pančeva kako se zaleće ka lopti.

U taj jedan trenutak stala je čitava istorija Crvene zvezde.

Put

Veliki put su fudbaleri Zvezde prešli da te noći bili u Italiji.

Sve je počelo 19. septembra 1990. protiv švajcarskog Grashopersa, koji je bio prvi protivnik crveno-belih.

Poveli su švajcarci u Beogradu već u 14. minutu, ali je Binić poravnao u 43. i meč je završen bez pobednika.

Imao je Grashopers dragocen gol u gostima, ali na domaćem terenu nije imali šanse – meč je završen 4:1 za Zvezdu, koja prolazi dalje.

Pogotke su postigli Pančev, Robert Prosinečki i Duško Radinović, uz jedan autogol domaćih igrača.

• Zvezdaška žurka u vreme pandemije i Vesićevo izvinjenje
• „Slučaj tenk“: Šta vojno vozilo radi ispred Zvezdinog stadiona
• A šta ako ja hoću da kupim tenk

Naredni protivnik je bio Glazgov Rendžers, sa kojim nije bilo previše problema – 3:0 u Beogradu i 1:1 u Škotskoj.

Protivnik u četvrfinalu bio je Dinamo Drezden.

Ljupko Petrović, trener Zvezde, upozoravao je igrače da nema opuštanja i potcenjivanja protivnika, što je u prošlosti često bilo kobno po crveno-bele.

Momčilo Jokić, nekadašnji urednik Sportskog žurnala, tako je pozvan u Petrovićevu kancelariju na razgovor.

„Ljupko me zove u kancelariju i kaže: ‘Ovi moji igrači su neozbiljni, ispašćemo od Drezdena, nisu oni loši uopšte“, izjavio je Jokić u intervjuu za Mocart sport.

Pričao je Petrović i pričao o tome da nema opuštanja, a onda Dejan Savićević pred utakmicu izađe pred novinare i izjavi:

„A grđi su od Zemuna, daćemo im tri komada! Ma ne mogu nam ništa“.

Tako je i bilo – u Beogradu je bilo 3:0, a u Nemačkoj 2:1 za Zvezdu.

I onda je na red došao veliki Bajern Minhen.

Mnogi su se uplašili, ali je Dragan Džajić, predsednik kluba, bio samouveren.

„Pobedićemo Bajern i u Minhenu i u Beogradu“, izjavio je tada.

Tako je i bilo, donekle.

Prvi meč igrao se u Nemačkoj i Bavarci su poveli preko Volfarta u 23. minutu, ali to nije poremetilo Zvezdine igrače.

Pančev je posle odlične kontre crveno-belih u 45. minutu izjednačio na 1:1, da bi Dejan Savićević u 70. pokazao koliki je fudbalski genije.

Dve nedelje kasnije u Beogradu „nebo se otvorilo„, a Zvezda je, uz dozu sreće i autogol Klausa Augentalera u 90. minutu stigla do remija 2:2 i plasmana u finale.

Penaldžije

Utakmica protiv Marseja u Bariju nije bila previše atraktivna, ni u regularnih 90 minuta, niti u produžecima nije bilo izrazitih prilika za pogotke.

A onda, na vrhuncu napetosti – o šampionu Evrope odlučiće penali.

Pančev kreće ka lopti.

Prvo nekoliko laganih koraka, posle sve brže.

Pre njega isto su uradila još četvorica fudbalera Zvezde.

Prvi je šutirao Robert Prosinečki, a posle njega Dragiša Binić, Miodrag Belodedić i Siniša Mihajlović.

Svi su bili veoma sigurni – golman Olmeta nije imao nikakve šanse, dok je Stojanović odbranio penal Amorosu.

Dragan Stojković, peta Zvezdina zvezda, koji je tada nastupao za Olimpik, odbio je da izvede penal.

Zato je na Pančevu velika odgovornost.

Ako postigne gol, Zvezda će prvi put popeti na krov Evrope.

Istorijat

Crveno-beli su 1957. prvi put bili blizu nekog evropskog finala, ali je tada u polufinalu Kupa šampiona od njih bila bolja italijanska Fiorentina.

Desetak godina kasnije, to je uspelo Zvezdinom večitom rivalu Partizanu, koji se 1966. u finalu, na briselskom stadionu Hejsel, nameračio na slavni Real iz Madrida, ali je poražen 2:1.

U narednih tridesetak godina usledilo je nekoliko velikih, ali prilično bolnih utakmica za sve zvezdaše.

Prvo se 1971. desio „slučaj Atina“, kada su crveno-beli u polufinalu Kupa šampiona igrali protiv Panatinaikosa.

U Beogradu je bilo 4:1 i mnogi su već videli Zvezdu u finalu, ali su Grci u Atini pobedili 3:0 i prošli dalje.

• „O mama, mama, mama – zaljubio sam se“: Kako je bilo gledati Maradonu
• Ubistvo Ace Radovića: Smrt na derbiju koja ništa nije promenila
• Milanska trilogija: Koliko je maglovito bilo te maglovite noći

Savladani su crveno-beli i 1975. godine u polufinalu Kupa pobednika kupova od mađarskog Ferencvaroša, kada je postavljen i jedan rekord.

Veruje se da je tada na Zvezdinom stadionu bilo 110.000 ljudi.

Onda je došla 1979. i finale Kupa UEFA, sadašnje Lige Evrope, protiv Borusije Mehengladbah, kada su Nemci uz, kako tvrde navijači Zvezde, pomoć sudije Alberta Mikelotija došli do trofeja.

Krajem osamdesetih bilo je i još nekoliko teških evropskih poraza:

Od Real Madrida 1986, pa čuvena beogradska magla koja je, u očima mnogih pristalica crveno belih, spasla Milan dve godine kasnije, a onda i Keln po starom receptu – pobeda od 2:0 u Beogradu i poraz 3:0 u gostima.

Zato je Ljupko Petrović upozoravao na Dinamo Drezden…

I zato je Pančev na leđima imao veliku odgovornost.

Tim

Darko Pančev šutira.

Golman Olmeta je ostao na sredini gola.

Lopta ide poludesno, on pokušava da je dohvati, ali mu beži.

Nije Pančev šutirao baš najbolje, ali lopta je zatresla mrežu i posle više ništa nije bilo bitno.

„Crvena zvezda je šampion Evrope, Crvena zvezda je pobednik Kupa evropskih šampiona, najveći uspeh jugoslovenskog klupskog fudbala“, viče Milojko Pantić u televizijskom prenosu.

Stojanović se diže sa trave i prvi trči Pančevu u zagrljaj.

A onda pristižu i ostali – prvaci Evrope.

Stojanović, Šabanadžović, Marović, Jugović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević i Dragiša Binić.

Od klubova sa istoka Evrope to je uspelo samo rumunskoj Steaui 1986. godine, kada je takođe posle penala pobedili špansku Barselonu.

Na prostoru bivše Jugoslavije će ubrzo početi rat, zbog čega crveno-beli 1992. u odbrani trona nisu igrali u Beogradu.

Poraženi su u odlučujućoj utakmici grupne faze takmičnja od italijanske Sampdorije, kada su domaćini bili u Sofiji.

Ubrzo posle toga, najuspešnija generacija beogradskih crveno-belih se rasula širom Evrope, a trijumf 1991. do danas je ostao najvećih uspeh klupskog fudbala na prostoru bivše Jugoslavije.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]