Fudbal, legende i Pele: Deset malo poznatih priča o najslavnijoj desetki u istoriji fudbala

Dvadesettrećeg oktobra, legendarni brazilski fudbaler Edson Arantes do Nasimento, ili Pele, kako Brazilca znaju širom sveta, slavi 80. rođendan.

Legendarni bivši sportista jedan je od najprepoznatljivijih ljudi na svetu, uprkos tome što se prestao aktivno da igra još 1977. godine.

Pele je, između ostalog, slavan po tome što je osvojio tri Svetska prvenstva – jedini sportista ili sportistkinja koji je to postigao – i što drži svetski rekord u broju datih golova – 1.281 gol na 1.363 utakmice za klub i reprezentaciju.

Njegova popularnost nadilazila je okvire sporta čak i u vreme dok je još igrao, a opet postoje priče koje mnogi možda nisu čuli o jednom od najslavnijih ljudi u istoriji.

Evo deset.

• Uspon i pad Bruna – priča o golmanu koji je naručio otmicu i ubistvo bivše devojke
• Ronaldinjo: Od fudbalskog božanstva u Barseloni do zatvora u Paragvaju
• Put Roberta Firmina – od naslaga đubreta i udžerica do slavnog Liverpula

Kako je Pele „isključio“ sudiju

Peleov fudbalski klub Santos igrao je prijateljsku utakmicu protiv kolumbijskog Olimpika 18. juna 1968. godine u Bogoti.

Dupke pun stadijum kolektivno je uzdahnuo kad je sudija Giljermo Velaskez naložio Peleu da napusti teren (crveni karton će biti uveden tek 1970. godine) nakon što je Brazilac faulirao odbrambenog igrača i, prema Velaskezu, uvredio ga.

Tada je izbio haos – igrači Santosa besno su opkolili sudiju, a na slikama sa utakmice vidi se Velaskez sa masnicom na oku.

Publika je takođe protestovala zbog odluke.

U intervjuu 2010. godine, sudija je ispričao da mu je posle toga rečeno da napusti utakmicu i preda pištaljku jednom od linijskih kolega.

Pele je po hitnom postupku vraćen u igru.

Da li je Pele zaista zaustavio rat?

Šezdesetih je Peleov klub Santos bio jedan od najslavnijih fudbalskih timova na svetu – a oni su tu slavu naplaćivali igrajući prijateljske utakmice širom planete.

Jedan od tih mečeva odigrao se u ratom zahvaćenoj Nigeriji 4. februara 1969. godine: Santos je pobedio lokalni klub 2:1 u Benin Sitiju.

U Nigeriji se u to vreme vodio krvavi građanski rat koji je izbio nakon pokušaja otcepljenja države Bijafra.

Prema rečima istoričara fudbalskog kluba Santos Giljermea Guarčea, Brazilci su bili zabrinuti za bezbednost tako da su zaraćene strane postigle primirje.

Ova priča je osporavana u poslednjih nekoliko godina i upadljivo je odsutna iz Peleove prve autobiografije objavljene 1977. godine.

Ali u drugoj autobiografiji, objavljenoj 30 godina kasnije, Brazilac pominje tu epizodu.

On kaže da je igračima rečeno da će „građanski rat biti obustavljen tokom trajanja njihove egzibicione utakmice“.

„Nisam baš siguran da je to do kraja istina, ali Nigerijci su se postarali da Bijafranci ne napadaju dok smo mi tamo“, napisao je Pele.

• „Ko si ti i šta si uradio sa starim Nejmarom?“

Kako je Pele „o’ladio Bitlse“

Pele se 1975. godine preselio u Njujork da bi igrao za Kosmos tokom prvog američkog pokušaja osnivanja profesionalne fudbalske lige (1968-84).

Pohađao je časove engleskog u jezičkoj školi i, tokom jedne od pauza, legendarni Brazilac je naleteo na bivšeg člana Bitlsa Džona Lenona, koji je tada takođe živeo u „Velikoj jabuci“.

„Lenon je učio japanski u istoj školi“, napisao je Pele u memoarima 2007. godine.

Brazilac tvrdi da mu je Lenon ispričao kako su on i drugi Bitlsi pokušali da posete hotel brazilskog tima tokom Svetskog prvenstva 1966. godine u Engleskoj.

Pele je napisao da je rukovodstvo Brazilske fudbalske federacije sprečilo pokušaje muzičara da se sretnu s njim i ostatkom tima.

Zašto nikad nije igrao u evropskom klubu

Peleovi kritičari tvrde da mu je činjenica što nikad nije igrao klupski fudbal u Evropi olakšala život.

Problem je u tome što je, za razliku od mnogih drugih brazilskih igrača, slavnih ili manje slavnih i neslavnih, Peleu na vrhuncu slave bukvalno bilo zabranjeno da se preseli u inostranstvo.

Fudbalski klub Santos odbijao je ponude klubova kao što su Real Madrid i Milan u vreme kad igrači nisu mogli previše da utiču na to gde će igrati.

Pritisak da se on zadrži u Brazilu potekao je čak i iz viših ešalona vlade: tadašnji predsednik Žanio Kvadros je 1961. godine izdao uredbu kojom je Pele proglašen „nacionalnim blagom“ koje ne sme da se „izvozi“.

Brazilska legenda na kraju je ipak igrala u nekom inostranom klubu, ali tek 1975. godine, kad se pridružio američkom klubu Njujork Kosmos.

• Veljko Paunović: O Spartancima u Redingu, Antićevom savetu i novom talasu srpskog fudbala
• Pitanje zbog kojeg je Murinjo zanemeo: Kako je makedonski novinar dirnuo „Posebnog“
• Arsen Venger: Zašto nije doveo Zlatana, šta misli o Murinju i kako je dva puta odbio Real

Debitovao je kao kapiten Brazila u… pedesetoj

Da, dobro ste pročitali. Pele je poneo kapitensku traku brazilske fudbalske reprezentacije samo jednom u karijeri – uvek je odbijao da bude kapiten, i u klubu i u reprezentaciji.

Izuzetak je bio dan kad je zaigrao za Brazil u 50. godini.

To se desilo 1990, 19 godina pošto se povukao iz nacionalne reprezentacije.

Odigrao je prijateljsku utakmicu Brazil protiv Ostatka sveta u Milanu, organizovanu u čast njegovog 50. rođendana – Pele je igrao prvih 45 minuta.

Iako je Brazil poražen sa 2:1, o ovoj utakmici se dugo pričalo, ali iz drugog razloga: napadač Fluimensea Rinaldo imao je šansu da Peleu namesti gol, ali je šutirao iz daljine umesto da prosledi loptu veteranu kog u tom trenutku niko nije čuvao na meču organizovanom u njegovu čast.

„Jeste se isprva malo ljutio na mene“, priznao je Rinaldo za brazilski sajt Globo Esporte 2010. godine.

Kad je Pele „otet“ na Karibima

Fudbaleri Santosa nisu bili srećni što će igrati na Trinidadu i Tobagu 5. septembra 1972. godine.

„Došlo je do nekih ozbiljnih građanskih nemira i videli smo tenkove na ulicama“, rekao je odbrambeni igrač Oberdan za brazilski list Zero Ora 2010. godine.

„Svi smo se složili da ćemo morati da odigramo utakmicu što brže možemo kako bismo posle mogli odmah da uskočimo u avion.“

Ali delegacija nije računala na reakciju publike kada je Pele dao gol u 43. minutu.

Navijači su utrčali na teren stadiona u Port of Spejnu i potom marširali ulicama grada sa Peleom na ramenima, u spontanoj slavljeničkoj paradi.

Prošlo je nekoliko ne baš prijatnih minuta pre nego što je on bio spasen.

Preotimanje slave Silvesteru Staloneu

Kad je počelo snimanje filma „Beg u pobedu“ (Escape to Victory) 1980. godine, Silvester Stalone je već bio veliko ime u filmskoj industriji zahvaljujući uspehu prva dva filma o Rokiju.

„Beg u pobedu“ je priča je o fiktivnoj utakmici između nacističkog i tima sastavljenog od savezničkih vojnika koje su zarobili Nemci tokom Drugog svetskog rata.

U filmu je igrao i Pele, zajedno sa drugim aktivnim i penzionisanim profesionalnim fudbalerima, kao što su bili osvajači titula svetskih prvaka Bobi Mur i Osi Ardiljes – dok je Stalone neubedljivo glumio golmana.

Pele je čak u jednoj od scena izveo akrobatski udarac takozvana „bicikla“, savršeno plasiravši udarac iz prvog kad je ovaj zatražen od njega.

Da sve bude čudnije, Pele je izjavio za brazilski sajt UOL početkom ovog meseca, u video intervju, da je Stalone trebalo da bude taj koji daje golove.

„U originalnom scenariju, Stalone je bio napadač, a trebalo je ja da budem golman“, izjavio je fudbaler.

„Ali on nije umeo da šutne loptu ni da mu život od tog zavisi“, dodao je Pele smejući se.

• Okačio kopačke o klin u 80. godini
• Rio Ferdinand – nestašni momak iz Pekama koji je promenio engleski fudbal

Pele je zapravo bio pristojan golman…

Pele u svakom slučaju ne bi razočarao da je odigrao golmana u „Begu u pobedu“.

U stvarnom životu, slavni Brazilac je bio određen kao zamena za golmana i u klubu i u reprezentaciji, u vreme kad su timovi smeli da imaju samo jednu izmenu po utakmici.

Zapravo je u karijeri navukao rukavice i stao između stativa četiri puta za Santos, uključujući i polufinale brazilskog kupa 1964. godine.

Njegov tim je dobio sve te utakmice, a Pele nije primio nijedan gol.

U stvari Pele nije samo jedan…

Navijači su možda uživali dok su pevali: „Samo je jedan Pele“, ali to, naravno, nije stvarno istina.

Peleovi podvizi su toliki da ima imenjake širom sveta, na terenu i van njega.

Jedan od najslavnijih afričkih fudbalera rođen je kao Abedi Aju, ali je postao poznat kao Abedi Pele igrajući za Ganu i brojne druge evropske klubove.

U Engleskoj, odbrambeni igrač Kape Verdea Pedro Monteiro, koji je došao u Sautempton 2006. godine, takođe je bio poznat kao Pele, što je nadimak koji je stekao još u detinjstvu.

Ali jači pokazatelj Peleovog uticaja moglo bi da bude njegovo kršteno ime.

Prema brazilskom Institutu za geografiju i statistiku, vladinoj agenciji, Edson je eksplodirao kao izuzetno popularno ime posle Peleovih bravura.

Pedesetih godina u Brazilu je bilo je 43.511 ljudi s imenom Edson.

Dve decenije kasnije, pošto je Pele dao više od 1.000 golova i osvojio tri Svetska prvenstva, taj broj narastao je na više od 111.000.

• Branko Zebec – balkanski genije koji je stvorio moćni Bajern

Kralj koji je mogao da postane predsednik?

Pele je 1990. godine izjavio za inostranu štampu da razmišlja da se kandiduje za brazilskog predsednika na izborima 1994. godine.

To se nikad nije desilo, ali Pele iste decenije jeste ušao u politiku: od 1995. do 1998. godine bio je brazilski ministar za sport i zalagao se za zakon koji je profesionalnim fudbalerima davao veću moć u pregovorima sa klubovima, čime je želeo da izdejstvuje ono za šta je njegova generacija bila uskraćena.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]