Često imam običaj da kažem da sam pila biljno mleko pre nego što je bilo kul.
Čitav život sam alergična na mlečne proizvode, ali je nekada bilo prilično teško pronaći alternative bez mleka – jedina opcija koju sam imala za pahuljice za doručak bila je posebna vrsta sojinog mleka – gusta i slatkasta siva tečnost.
Nije mi smetala jer nisam znala za bolje.
Ali kako su se samo vremena promenila!
Izbor biljnih mleka danas je zastrašujuće velik.
Sa njihovom popularnošću stigle su i kontroverze, u koje spada i zabrana širom EU da se tim proizvodima daju imena nalik mlečnim.
Ova popularnost delimično je motivisana sve većom preferencijom potrošača prema održivijem izboru hrane i pića.
„Ona su privlačna ljudima koje brinu klimatske promene i žele da smanje karbonski otisak ishrane“, kaže Aviva Muzikus, vanredna profesorka nutricije na harvardskoj Školi javnog zdravlja T.H. Čen.
Proizvodnja jedne čaše mleka stvara skoro tri puta onoliko emisija gasova efekta staklene baše kao bilo koje biljno mleko i koristi devet puta više zemljišta, otkrila je jedna studija iz 2018. godine.
- Koje vegansko mleko je najbolje za planetu
- Proteini u prahu: Da li su loši po zdravlje
- Kako i zašto svet ostaje bez hrane
Uprkos njihovoj eksploziji popularnosti, ona ostaju značajno skuplja u prodaji u poređenju sa kravljim mlekom.
Kafeterije i dalje naplaćuju više za kapućino bez kravljeg mleka, a u američkim supermarketima biljna mleka koštaju u proseku 7,27 dolara po galonu, dok je galon kravljeg mleka 4,21 dolar – ovo je delimično zato što farme za proizvodnju mlečnih proizvoda imaju izuzetno efikasan lanac snabdevanja jer su prisutne toliko dugo.
I samo zato što ne potiču od krave ne znači da biljna mleka imaju mali uticaj na životnu sredinu.
„Ne donose sva biljna mleka iste prednosti po zdravlje i životnu sredinu“, kaže Muzikus, koja je sprovela istraživanje biljne ishrane.
Bademovo mleko, koje je omiljeno alternativna opcija u SAD, ima posebno lošu reputaciju.
Kalifornija proizvodi 80 odsto svetskih badema a jedan jedini badem uzgojen u ovoj saveznoj državi koristi 4,6 litra vode.
Način na koji se bademi tradicionalno uzgajaju takođe je loš za pčele.
Ima problema i kad su u pitanju pirinčano i kokosovo mleko.
Pirinač je biljka koja proždire vodu, a može i da bude etičkih problema u lancu snabdevanja kokosom.
I zato se vraćamo ovasu, konoplji i soji, koje su sve opcije mnogo bolje po životnu sredinu.
Ali naši izbori u ishrani delimično su motivisani i cenom, a ako biljna mleka koštaju više zbog procesa obrade i pakovanja, da li bi onda taj problem mogao biti rešen ako ga napravimo mi sami?
Zadala sam sebi ovaj izazov održivosti i iznenadila se da sam, čak i kad se ispostavilo da je pravljenje mleka kod kuće skuplje nego kupovati ga u prodavnici, uživala u tome – i bilo je neverovatno lako.
Volim da imam kontrolu nad poreklom vlastite hrane i onim što ide u nju – i ovo je delovalo kao korak bliže tome.
Džoker: konoplja
Odlučila sam da eksperimentišem sa simbolom hipi zajednice: konopljom.
Zahtevalo je malo više napora da se dođe do nje – morala sam da odem do velikog supermarketa umesto do lokalne prodavnice – tako da kad je u pitanju pogodnost, konoplja vam nije veliki prijatelj.
Za mene je mleko od konoplje uvek bilo vodenasto sa neobičnim zaostalim ukusom tako da me je zanimalo da vidim da li mogu da postignem bolji ukus ako ga budem napravila kod kuće.
Odgovor je bio: i ne baš.
Sledeći put ću pokušati da dodam malo ekstrakta vanile i par urmi da bih izbalansirala njegov zemljani orašasti ukus.
Ali bilo je veoma lako napraviti ga – za razliku od većine orašastih plodova, nije bilo potrebno nikakvo ceđenje.
Ubacila sam semenje, vodu i so u blender i promešala jedan minut.
Trošak?
950 mililitara mleka od konoplje koštalo me je oko šest dolara.
Da biste napravili ovu količinu mleka od konoplje, treba vam 113 grama oljuštenog semenja konoplje, koje košta 4,50 dolara.
Dakle, u ovom slučaju, obično ispadne jeftinije kad ga pravite sami – naročito ako kupite semenje na veliko.
Najukusnije: bademovo
Nisam otišla i kupila bademe – koštaju oko 12 dolara po pakovanju od 280 grama – jer sam smatrala da je iskoristiti ono što sam već imala kod kuće u pravom duhu održivosti.
Bili su pečeni, što je dodalo ekstra je ne sais quoi (ne znam tačno šta).
Morala sam da ostavim bademe potopljene u vodi najmanje šest sati, tako da su završili u frižideru preko noći.
Narednog dana sam izblendirala potopljene bademe i vodu nekoliko minuta.
A onda sam morala da ih iscedim.
Recept je tražio vreću za orahe, koju nemam, pa sam se zadovoljila kuhinjskom krpom.
Iscedila sam mešavinu kroz papirni ubrus i napravila haos.
Sledećeg puta ću investirati par dolara u vreću.
Od badema je nastalo malo manje od 700 mililitara mleka.
Jeftino bademovo mleko košta oko četiri dolara za 950 mililitara, luksuznije je sedam dolara za 829 mililitara, tako da izričito nije jeftinije kad pravite vlastito.
Mada je mnogo ukusnije od mleka koje kupujem u prodavnici – bogatije je i nema neobični zaostali ukus koji za mene ima većina bademovih mleka.
- Zašto se u Srbiji baca toliko hrane i kako se to može rešiti
- Meso ili povrće? Otkrijte kako vaš izbor utiče na klimu
- Šta sadrži hrana u Srbiji
Pouzdan izbor: ovseno
Ovom sam se najviše radovala zato što moje domaćinstvo troši ovseno mleko u hektolitrima.
I ne sviđa mi se što u svojim receptima većina ovsenih mleka koristi ksantan gumu ili ulje – sama pomisao na sipanje ulja preko mojih pahuljica mi je odbojna – da bi mleko dobila kremastu teksturu.
Uradila sam mnogo istraživanja za ovo zato što sam slušala horor priče o ljigavoj sluzi.
Ovas je osetljiv.
Moraju da se koriste valjane ovsene pahuljice – ne sme da bude onaj brzo skuvani ili grubo samleveni.
A ključno za savršenu teksturu je ledeno hladna voda – od toplote ovas postane brašnast i gumast.
Nema potapanja i zapravo ne bi trebalo da cedite ovas kao što to radite sa bademom -tako postan ljigav i gromuljičast.
I ne preterujte sa blendiranjem!
Svega 30 sekundi je sasvim dovoljno.
Nije mi trebala vreća za orahe, koristila sam sito i bilo je savršeno prikladno.
Organski ovas koji kupujem košta 11 dolara za 450 grama.
Ovaj recept tražio je 113 grama ovasa od kog je nastalo skoro 710 mililitara mleka (izgubi se malo u procesu ceđenja).
Ovseno mleko koje ja kupujem košta šest dolara za 1.8 litara, tako da me je koštalo 8,25 dolara da napravim istu količinu.
Nije bilo jeftinije kad sam ga napravila sama, ali uživala sam u korišćenju organskog ovasa i kontrolisanju onoga što ide u mleko.
Toliko mi se dopao rezultat da sam napravila i drugi kontingent, ovaj put sa urmama – a onda još jedan sa još malo dodate soli.
Moja omiljena bila je poslednja slatko-slana kombinacija sa urmama i solju.
Imam ambiciozne planove da se razgranam na čokoladno ili vanilasto ovseno mleko.
Priznajem da je to bio zabavan eksperiment i uživala sam dok sam skrajala ukus uz prstohvat soli ili malo urmi tu i tamo.
Obožavam da kuvam i iako je delovalo kao eksperiment, nije mi predstavljalo prevelik napor.
Takođe je lepo znati da ako kupujem veće količine, štedim na pakovanju i definitivno sam otvorena za eksperimentisanje sa drugim „mlekima“.
Možda ću isprobati grašak sledeći put – mada sam čula da se mleko od graška oseća prilično na travu.
Ali ne mogu da se zamislim kako trčkaram ujutro i besprekorno precizno merim i blendiram zato što sam zaboravila da napravim mleko veče pre toga.
Kerolin Dimitri, ekonomistkinja prehrambenih sistema na Njujorškom univerzitetu se slaže s tim.
„Mislim da je lako praviti biljna mleka kod kuće“, kaže ona.
„Loša strana je što treba vam vremena da napravite mleko kod kuće, tako da biste morali da uračunate utrošak vremena pored troškova u novcu za same sastojke. Generalno gledano, ljudi jako cene pogodnost i zato ne mogu da zamislim prosečnu osobu da bude spremna da redovno pravi biljno mleko.“
Najubedljiviji razlog za pravljenje biljnog mleka kod kuće, dodaje Dimitri, jeste ono što je i mene najviše privuklo – kućno pravljenje mleka ne sadrži aditive kao što su gume i zgušnjivači.
Kao i uvek, sve se svodi na to da li je veća ušteda na vremenu praviti vlastito ili samo ubaciti karton ovsenog mleka u kolica u supermarketu.
Ali je zato savršen izbor za lenji nedeljni doručak.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
