Kao desetogodišnjak koji je živeo u Mumbaju, Angad Darjani često je imao problema sa disanjem tokom fudbalskih utakmica zbog gustog smoga koji je okruživao indijski mega grad.
Činilo se da zagađeni vazduh samo dodatno pogoršava njegovu astmu.
„Kad bih igrao u okolini Mumbaja, uvek bih kašljao od zagađenja“, kaže Darjani, koji danas ima 23 godine.
„Dok sam odrastao, patio sam od astme. Ometala me je da trčim brzo na fudbalskom terenu.“
- Želimo da ispričamo vašu priču: Kako zagađenje vazduha utiče na zdravlje
- Zagađenje vazduha nosi veći rizik smrtnosti od Kovida-19
- Kakav vazduh udišemo
Najveće zagađenje na svetu
Indija je najzagađenija zemlja na svetu.
Sa 22 od 30 najzagađenijih gradova na svetu, zagađeni vazduh u Indiji ubija više od milion ljudi svake godine.
Smog koji obavija indijske gradove često sadrži opasno visoke nivoe suspendovanih čestica poznatih kao PM2.5.
Ovaj polutant vezuje se za plućne i srčane bolesti i zna se da nanosi štetu kognitivnim funkcijama i imunom sistemu.
Zagađenje vazduha od PM2.5 izazvalo je oko 54.000 preranih smrti u Nju Delhiju 2020. godine, prema analizi Grinpisa za Jugoistočnu Aziju.
„U Indiji možete da primetite veliku razliku u nivoima energije kod ljudi u poređenju sa američkim gradovima“, kaže Darjani.
„Umorni ste čim se probudite zbog zagađenja.“
Zagađenje vazduha doprinosi i globalnom zagrevanju.
Pogledajte video: Kućni prečišćivači vazduha – kako rade i da li štite od zagađenja
Crni ugljenik
Krupan sastojak PM2.5 je crni ugljenik, koji je može da apsorbuje milion puta više sunčeve energije od uljen dioksida.
Stručnjaci kažu da smanjenje polutanata kao što su crni ugljenik može da uspori globalno zagrevanje i poboljša kvalitet vazduha.
Motivisan vlastitim iskustvom efekata zagađenja vazduha po njegovo zdravlje, Darjani je jedan od sve većeg broja preduzetnika koji su nadaju da će očistiti nebo nad Indijom.
Njegovo rešenje je da izvuče garež i druge zagađivače i prebaci ih u spremišta kako bi mogla da se pretvori u nešto korisno kao što su građevinske pločice.
Pandemija korona virusa takođe je istakla važnost rešavanja problema zagađenja vazduha tretirajući ga kao opasnost po javno zdravlje jednako kao i klimatsku pretnju, kaže Darjani.
„Zagađenje vazduha svake godine ubije sedam miliona ljudi širom sveta, ali ga ne uzimamo za ozbiljno kao Kovid-19″, kaže on.
Prošle godine, indijski glavni grad Nju Delhi zabeležio je najvišu koncentraciju PM2.5 čestica do današnjeg dana, 14 puta veću od bezbedne granice koju je odredila Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Glavni ministar Nju Delhija u ono vreme optužio je zagađenje vazduha za skok broja slučajeva korona virusa.
Nekoliko studija sada pokazuje da su dosledno visoki nivoi zagađenja vazduha možda značajno povećali broj smrtnih slučajeva od kovida-19.
Povećanje PM2.5 od samo jednog mikrograma po kubnom metru odgovara povećanju broja smrtnih slučajeva od kovida-19 u Americi od 15 odsto, prema jednoj studiji sa Harvardskog univerziteta.
- Batut: Kako se zaštititi od zagađenja vazduha
- Zagađenje vazduha usporava razvoj pluća kod dece
- Zagađenje vazduha u Srbiji – šta može da se popravi
Umor od zagađenja
„U Indiji ste umorni čim se probudite zbog zagađenog vazduha“ – Angad Darjani
„Na svako malo povećanje zagađenja vazduha, dolazi do značajnog povećanja broja smrtnih slučajeva“, kaže Aron Bernstin, direktor Centra za klimu, zdravlje i globalnu životnu sredinu sa Harvardskog univerziteta.
Za Darjanija, nema vremena za gubljenje – Indija pod hitno mora da smanji zagađenje da bi zaštitila zdravlje ljudi.
„Za prebacivanje svih vozila u električna biće potrebno najmanje 30 godina.
„Tokom tog vremena, gradovi će se pogušiti od zagađenja vazduha“, kaže on.
„Moramo da pročistimo vazduh hiper-lokalno.“
Njegovo rešenje za ovaj problem je iznenađujuće prosto – izgraditi jeftini sistem koji može da izvuče polutante i pretvori ih u nešto sasvim drugo.
Pogledajte video: Nju Delhi se guši u smogu
Pročišćavanje vazduha na otvorenom
Dok je studirao za inženjera na Institutu Džordžije za Tehnologiju u SAD, Darjani je dizajnirao sistem za prečišćavanje vazduha na otvorenom koji uklanja suspendovane čestice i druge polutante iz vazduha.
Uređaj uvlači štetne čestice i sakuplja ih u spremište, ostavljajući na njihovom mestu čist vazduh.
Pošto je osmislio svoj prvi uređaj, Darjani je 2017. godine osnovao start-ap Pran sa željom da napravi dostupan i raznovrstan prečišćivač na otvorenom.
Pranov cilj je da napravi prvi prečišćivač na svetu bez filtera koji može da prečisti što više vazduha, istovremeno se uklopivši u postojeću infrastrukturu.
„Kako njega možete da uvećate? To nije rešenje“, kaže Darjani.
Pranovi uređaji su 176 centimetra visoki i mogu lako da se postave na ulične lampe, stambene zgrade i škole.
Dva uređaja koštaju manje od najnovijeg ajfona pro, koji se u Indiji prodaje za 1.830 dolara, kaže Darjani.
Pogledajte video: Kako da napravite kućni aparat za merenje vazduha
Prečišćivač bez filtera
Korišćenje filtera, kao u prečišćivačima vazduha za domaćinstvo, nije rešenje, jer bi bilo potrebno da se menjaju svaki dan u zagađenom gradu, kaže Darjani.
Hoteli koji koriste prečišćivače za zatvoreni prostor troše oko 100.000 dolara godišnje na filtere.
„Da bi se ova tehnologija primenila na gradove širom Azije, shvatio sam da uređaj mora da bude bez filtera.“
Ugljenik izvučen u spremišta daje se drugoj indijskoj kompaniji po imenu Karbon kraft dizajn, koja koristi polutante u prahu za pravljenje stilskih ručno rađenih dekorativnih podnih pločica.
Jedan prečišćivač vazduha koji pravi Darjani može da prečisti osam kubnih metara vazduha po minutu i pohrani 11.540 kubnih centimetara polutanata.
Komore za sakupljanje moraju da se prazne svakih dva do šest meseci, u zavisnosti od toga koliko je zagađen spoljni vazduh.
Ali umesto da se izvučeni polutanti samo bacaju, Darjani i njegov tim su odlučili da ih iskoriste.
Pogledajte video sa protesta u Srbiji zbog zagađenja vazduha
Podne pločice
Umesto toga, ugljenik sačuvan u posudama daje se drugoj indijskoj kompaniji po imenu Karbon kraft dizajn, koja koristi polutante u prahu za pravljenje stilskih, ručno rađenih dekorativnih podnih pločica.
Karbonski polutanti služe kao pigment koji se meša sa kamenim otpadom iz kamenoloma i vezivnim tkivom kao što su glina ili cement, pre nego što se isecaju u složene obrasce.
Potom se koriste za pravljenje šara na podnim pločicama za restorane, prodavnice i hotele.
Pran je nedavno obezbedio prvu rundu investicija, sakupivši 1,5 miliona dolara od američkih i indijskih investitora.
Darijani planira da iskoristi ova sredstva za vođenje pilot programa i ove jeseni postavi uređaje u školama, hotelima i industrijskim zonama širom Indije.
- Srbija i zagađenje vazduha: „Selim se iz Bora, ne mogu da dozvolim da mi truju decu“
- Zagađenje vazduha u Šapcu: „Plašim se da otvorim prozor“
- Zagađen vazduh u Srbiji i Sarajevu: Kako protiv smoga
- Da li Srbija može da smanji korišćenje uglja i zašto je to važno
Pristupačno
Ali on se nada i da će tehnologija u narednih nekoliko godina postati dostupna i izvan Indije, a Pran je već dobijao interesovanja iz Južne Koreje i Meksika.
Ali obezbeđivanje da uređaj bude pristupačan najveći je prioritet.
„Mnoge od najzagađenijih zemalja na svetu su i među najsiromašnijim“, kaže Darjani.
„Siromašni ljudi rade u fabrikama, grade ulice i infrastrukturu, i voze se javnim prevozom na putu do posla. Oni žive i rade u najzagađenijim sredinama.“
Domaćinstva sa niskim primanjima u Indiji su sklonija da umiru od zagađenog vazduha, uprkos tome što ga sama ne proizvode, prema jednoj skorašnjoj studiji.
„Grupe sa niskim primanjima, uprkos tome što ne proizvode mnogo zagađenja posredno jer ne troše mnogo, suočavaju se neproporcionalnim efektom vazdušnog zagađenja iz drugih izvora“, kaže vodeći autor studije Narasima Rao, vanredni profesor energetskih sistema u Jejlovoj Školi za životnu sredinu.
„Deca u udžericama, porodice prisiljene da žive blizu industrijskih zona ili autoputeva uvek će morati da imaju neke dodatne inovacije da bi se smanjila šteta po zdravlje i gubitak produktivnosti“, kaže Šruti Radžagopalan, ekonomista koji vodi program Emrdžent venčers pri Centru Merkatus.
Emerdžent venčers je obezbedio Pranu dva granta jedan za drugim u ranoj fazi njihovog razvojnog procesa.
„Ovo je važan pomak čak i u oblastima u kojima se zagađivanje već bolje rešava“, kaže Radžagopalan.
- Koje trikove koriste susedi sa Balkana protiv zagađenja vazduha
- Skoplje: Mladi koji se bore protiv najgoreg smoga u Evropi
- Kako izgleda život na planini od smeća
Izvlačenje ugljen dioksida
Darjani je takođe počeo da dizajnira novi uređaj koji može da izvuče ugljen dioksid u nadi da će moći da uklanja gasove efekta staklene bašte iz vazduha.
On se nada da će do kraja godine uspeti da u Indiji postavi uređaj koji može da uklanja jednu tonu ugljen dioksida iz vazduha i da će on moći da bude postavljan u parkovima ili industrijskim zonama.
Već su mu interesovanje pokazale mušterije iz SAD i Evrope, od kojih su se oba obavezala da će smanjiti emisije na neto nulu do 2050. godine.
„Buduće generacije moraju da se osećaju kao da imaju budućnost“, kaže on.
Pogledajte video: Ekološki aktivista iz Skoplja i njegova aplikacija za merenje čistoće vazduha
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
