Jajce, 22. septembar 2022.

BBC/Aleksandar Miladinović

Od maršala Tita do Kristijana Šmita.

Jajce, grad u srednjoj Bosni i Hercegovini (BiH), prošlo je ovaj put za nešto više od osam decenija.

Pre 80 godina, lider jugoslovenskih komunista je na ratnom zasedanju u ovom gradu dobio zvanje maršala, buduća socijalistička Jugoslavija obrise nove vlade i skupštine, kao i praznik državnosti, 29. novembar.

Danas, 2022. godine, Visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH u ovom gradu bavi se pitanjem jedne škole za čiju su budućnost zabrinuti građani jer su lokalni političari spremni da je podele po etničkim linijama nastavnih programa – iako deca zajedno uče godinama posle rata.

„Škola u Jajcu je simbol svih problema koje ova zemlja ima.

„Očekivao bih da su zaključci iz istorije, ne samo iz one pre 80 godina, nego i pre 27 godina, više na liniji teze da se nikad ne ponovi – a toga nema“, kaže Kristijan Šmit u razgovoru za BBC na srpskom, upravo u Jajcu.

Nemački političar iz konzervativne Hrišćansko-socijalne unije pre nešto više od godinu dana nasledio je na mestu Visokog predstavnika Valentina Incka, austrijskog diplomatu koji je na tom mestu proveo više od 12 godina.

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH u ime Ujedinjenih nacija nadgleda i koordinira sprovođenje Dejtonskog sporazuma, kojim je 1995. okončan rat u Bosni i Hercegovini.

Rusija je bila protiv odluke o imenovanju Kristijana Šmita.

Lekcije iz istorije

Posle više od godinu dana mandata u Bosni i Hercegovini, Kristijan Šmit prvi put je u poseti Jajcu, istorijskom mestu za temelje socijalističke Jugoslavije.

Svestan je da se i danas sa većom nostalgijom gleda na vreme države koja se raspala u ratu, nego na ono što je usledilo posle krvavog sukoba.

Ipak, ukazuje da je „BiH oduvek bila Jugoslavija u malom“ i da problemi nisu novi.

„Bez obzira da li se gleda ekonomska ili društvena situacija u Titovom vremenu, stvari su bile zamrznute, osnovni izazovi nisu bili rešavani, pa se stvari 1992. u ratu u bivšoj Jugoslaviji nisu dešavale prvi put.

„To nam je poruka da se ne ponašamo kao da ćesve biti kako treba – i nije kako treba, sve dok ne postoje ključne promene, pre svega u zajedničkoj svesti i obrazovanju.“

Jajce, 22. septembar 2022.

BBC/Aleksandar Miladinović
Šmit (u sredini) sa građanima u Jajcu

U Sarajevo je prvi put sleteo 1992, kao nemački parlamentarac u posmatračkoj misiji u gradu koji će naredne četiri godine teškom mukom preživljavati pod opsadom snaga bosanskih Srba.

Na svako poređenje atmosfere sa današnjom, Kristijan Šmit ima jasan odgovor.

„Nema nikakvih sličnosti jer su mogućnosti za rešavanje problema jasnije nego 1992, kada nije bilo jasno kuda se kreće zemlja ili privreda. Sada su stvari jasnije – pridruživanje Evropskoj uniji, strukturama evropskih integracija.“

BBC: „Ali to je bio slučaj i devedesetih, kada je Jugoslaviji nuđeno članstvo u tadašnjoj Evropskoj zajednici?“

Šmit: „Ne baš, i to kažem kao svedok, a pomalo i učesnik događaja – bilo je tada isuviše rano da se tako razmišlja.“


Ko je Kristijan Šmit

  • Rođen je 1957. godine u Oberncenu (Nemačka);
  • Pravnik, oženjen, otac dvoje dece;
  • Član konzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU), potpredsednik stranke od 2011. do 2017. godine;
  • Poslanik CSU u nemačkom Bundestagu od 1990. godine;
  • Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu odbrane od 2005. do 2013. godine;
  • Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za ekonomsku saradnju i razvoj od 2013. do 2014. godine;
  • Ministar za hranu i poljoprivredu od 2014. do 2018. godine.
Jajce, 22. septembar 2022.

BBC/Aleksandar Miladinović

‘Mnogo portreta, malo jasnih stavova’

U nedelju, 2. oktobra, birači u Bosni i Hercegovini glasaće na izborima za različite nivoe vlasti – od državnog, preko entitetskog (Federacija BiH i Republika Srpska), do kantonalnog (u Federaciji BiH).

Zemlja je preplavljena predizbornim plakatima, lica kandidata osmehuju se sa velikih bilborda, posteri vise sa bandera, okačeni su i na granje drveća.

„Sa mojim iskustvom u domaćoj politici, izborima i kampanjama, moj pogled na politički marketing je malo drugačiji: vidim mnogo portreta i fotografija, ali ne i mnogo jasnih stavova i odluka“, kaže Šmit.

Nekadašnji nemački parlamentarac u kampanji traži odgovore na tri ključna izazova za Bosnu i Hercegovinu.

„Prvo pitanje je kako se približiti evropskim integracijama i tako učiniti zemlju bezbednim okruženjem, da ne može da bude deo nijednog sukoba.

„Drugo pitanje je šta možemo da uradimo da zaustavimo odliv mozgova, veliki broj mladih koji odlazi, a to nas dovodi do trećeg izazova – korupcije i nepotizma, koji su rak ovog društva koji ni međunarodne institucije ni lokalne vlasti nisu uspele da zaustave.“

Primetiće Šmit da je centralna tema u finišu kampanje postala poseta Milorada Dodika, jednog od tri člana Predsedništva BiH, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

„Ljudi u Republici Srpskoj ne žele da se bave pitanjem da li i koliko mogu da podrže Putina već žele bezbedno okruženje, posao, obrazovanje po evropskim standardima.

„A nisam čuo mnogo predloga koji idu u tom pravcu.“

Umesto toga Šmit, sa ne malo rezignacije, tvrdi da vidi nešto sasvim drugo.

„Vidim mnogo razočaranja – političari bi zaista mogli da rade bolje.“

Jajce, 22. septembar 2022.

OHR

Ko su bili Visoki predstavnici u BiH

  • 1995 – 1997. godine Karl Bilt (Švedska)
  • 1997 – 1999. godine Karlos Vestendorp (Španija)
  • 1999 – 2002. godine Volfgang Petrič (Austrija)
  • 2002 – 2006. godine Pedi Ešdaun (Velika Britanija)
  • 2006 – 2007. godine Kristijan Švarc-Šiling (Nemačka)
  • 2007 – 2009. godine Miroslav Lajčak (Slovačka)
  • 2009 – 2021. godine Valentin Incko (Austrija)
  • od 2021. godine Kristijan Šmit (Nemačka)

‘Spreman sam da preduzmem oštrije poteze’

Kristijan Šmit je 2016. bio u diplomatskoj misiji po nalogu tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel.

Dobio je zadatak da privoli Milorada Dodika da odustane od blokade Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU zbog straha od štete za poljoprivrednike Republike Srpske, što je Šmit uspeo.

Manje je uspešan bio dve godine kasnije, kada je bio član delegacije koja je pregovarala o tretmanu i smeštaju migranata koji kroz BiH prolaze kao deo takozvane Balkanske rute.

Posle prve godine mandata na mestu Visokog predstavnika, primećuje da se stvari nisu promenile na bolje.

„Umesto napretka, vidim da je došlo do pada želje i inicijative.

„Očekuje se da međunarodna zajednica reaguje, napravi razliku i pruži odgovor na izazove, a ja sam očekivao da ljudi imaju spremne planove i da žele sami da deluju.“

Gotovo istovremena magijska privlačnost i odbojnost takozvanih Bonskih ovlašćenja, na osnovu kojih Visoki predstavnik može da donosi amandmane na ustave u Republici Srpskoj i Federaciji BiH, zakone i njihove izmene i dopune, kao i da smenjuje političke funkcionere i državne službenike, ponovo je postala važna tema u Bosni i Hercegovini.

„Vidim da postoji potreba za korišćenjem Bonskih ovlašćenja da bi se ubrzao proces evropskih integracija, iako sam došao sa uverenjem da se ne možemo vratiti u vreme Pedija Ešdauna (Visoki predstavnik koji je često koristio Bonska ovlašćenja).

„Ali ako učinim stvari suviše lakim i donesem odluke, to može biti kontraproduktivno za naša očekivanja da ljudi ovde sami donose odluke“, ocenjuje Šmit.

Valentin Incko napustio je funkciju Visokog predstavnika koristeći Bonska ovlašćenja da bi doneo Zakon o sprečavanju negiranja genocida u Srebrenici, dok je Šmit na početku sopstvenog mandata Bonskim ovlašćenjima uredio deo izbornih pravila u aktuelnoj kampanji.

Na pitanje da li je spreman da ovlašćenja koristi i u rešavanju političkih blokada, poput jednostranih odluka Republike Srpske ili činjenice da u Federaciji BiH od prethodnih izbora uopšte nije mogla da se formira vlast, Šmit tvrdi da će biti odlučan.

„To više ne može da se dešava i svi treba da budu svesni da je Visoki predstavnik spreman da preduzme oštrije poteze.“

Ipak, kao preduslov za oštrije poteze navodi i motivaciju onih koji ih traže.

„Moram da se uverim da li neka odluka rešava problem ili samo prati negativno raspoloženje prema nekome.

„Ako rešava problem, ne bih prezao ni od čega, ali za skoro svakoga u Bosni i Hercegovini imam i zahtev političkog protivnika da pokrenem postupke“, kaže Šmit dok napominje da su izbori najbolji način da se društvo odredi koga želi, a koga ne.

Sarajevo, 3. avgust 2021.

ELVIS BARUKCIC/AFP via Getty Images
Prvom sastanku sa Kristijanom Šmitom prisustvovali su hrvatski i bošnjački član Predsedništva BiH – Željko Komšić (levo) i Šefik Džaferović (desno), ali ne i Milorad Dodik, srpski član

U svemu mu posao otežava činjenica da ga vlasti Republike Srpske ne prihvataju kao legitimno izabranog Visokog predstavnika, dok sa srpskim članom Predsedništva BiH Šmit povremeno vodi nimalo blage javne debate.

„Ne želim da govorim o odnosima sa Miloradom Dodikom, ali uveravam vas da postoje kontakti sa organima u Republici Srpskoj.“

BBC: „Zašto odbijate da govorite o tome, imali ste dobre odnose 2016, kada ste posredovali u rešavanju problema sa poljoprivredom?“

Šmit: „Racionalnost njegovih poteza mora da se stavi pod znak pitanja, a u poslednjim nedeljama i mesecima primećujem da on pravi zamke u koje svako može da upadne i ne bih da mu pomognem da u tome uspe.“

Srbija na mnogo stolica ili – između njih

Pažljivo Kristijan Šmit prati i regionalne odnose.

Dok se sa srpskim članom Predsedništva BiH zvanično nije sastajao, uveliko je posećivao Beograd gde ga je primio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a u porukama sa sastanka legitimitet izbora Šmita nije dovođen u pitanje.

„Imam intenzivne kontakte sa predsednikom Vučićem, patrijarhom Porfirijem i rekao bih im da ne treba da dozvole da se Srbija nađe u poziciji na klackalici – jedan dan na jednu stranu, drugi dan na drugu.

„To na duge staze nije dobar način jer ako želite da sedite na mnogo stolica, možete pasti između stolica.“

Ni činjenica da Milorad Dodik često boravi u Beogradu za Šmita nije suviše zabrinjavajuća.

„Postoji zabrinutost da Dodik igra igru direktno sa Moskvom, a ja imam utisak da Beograd u to nije uključen.“

S druge strane, Visoki predstavnik ima savet i za hrvatske političare koji često borave u delovima Bosne i Hercegovine gde živi hrvatski narod.

„Ako bi me pitali šta da kažu, ja bih im rekao da dodaju samo jednu rečenicu o pomirenju i o tome kako ratna vremena ne treba da se ponove.

„A to sada nije slučaj.“

‘Ne želim da ostanem na ovom mestu koliko moj prethodnik’

Valentin Incko, prethodnik Šmita, na funkciji Visokog predstavnika u BiH proveo je 12 godina, dok su mandati pre njega trajali prosečno tri godine.

„Ne želim da ostanem na ovom mestu koliko moj prethodnik i želim da radim na tome da budem poslednji Visoki predstavnik.

„To je izazov, čak i veći nego što je moj mandat, ali to mora da se završi dok ne počne intenzivan proces evropskih integracija.“

Sarajevo, 2. avgust 2021.

ELVIS BARUKCIC/AFP via Getty Images
Valentin Incko (desno) predao je dužnost Kristijanu Šmitu (desno) uz knjigu ključnih odluka Visokog predstavnika

Uloga Visokog predstavnika postaje izlišna kada Dejtonski sporazum u potpunosti bude primenjen, a na sve češće pozive da taj sporazum bude promenjen ili nadograđen, Šmit odgovara drugačijim modelom.

„Ako želimo da menjamo Ustav koji je nastao kao deo Dejtonskog sporazuma, to nije deo mog posla – morali bismo da imamo novu konferenciju.

„Ipak, Ričard Holbruk (američki posrednik u Dejtonskim pregovorima) je umro i ja ne bih preporučio odlazak u bilo kakvu vojnu bazu širom sveta – to mora da dođe iz naroda.“

Upravo ga je narod u Bosni i Hercegovini nedavno video u potpuno drugačijem svetlu.

U Goraždu, pred novinarima i kamerama, Kristijan Šmit je odgovarajući na pitanje o tada aktuelnoj eventualnoj primeni Bonskih ovlašćenja u promeni izbornih zakona odjednom povisio ton, ljutito počeo da viče, gestikulira rukama i govori kako mu je dosta političara koji igraju političke igre.

U poređenju sa dotadašnjom slikom hladnokrvnog dugogodišnjeg nemačkog konzervativca, ovaj snimak mogao bi biti onaj po kome ga pamte stanovnici Bosne i Hercegovine – i Šmit sa tim nema problema.

„Oni koji me znaju, znaju da je moj način komunikacije inače veoma diplomatski.

„Ipak, naučio sam da ljudi u BiH vole kad se stvari jasno kažu – neću tako nešto ponavljati svake nedelje, ali ako budem morao da ponavljam da stvari treba da se menjaju, to je deo mozaika mog posla kao jednog od, nadam se, poslednjih Visokih predstavnika“, zaključuje Šmit.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.